Култура

ОВЕКОВЕЧИО СЛОБОДАРСКИ ДУХ: Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, обележавају јубилеј Сретена Стојановића

Миљана Краљ

21. 11. 2023. у 16:57

У ЧАСТ скулпторског великана, који је најупечатљивије овековечио Његоша и Карађорђа, академика и професора Сретена Стојановића (1898-1960), Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, заједнички обележавају јубилеј - 125. година од рођења.

ОВЕКОВЕЧИО СЛОБОДАРСКИ ДУХ: Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, обележавају јубилеј Сретена Стојановића

Тако ће у четвртак, у Свечаној сали САНУ, бити одржана академија, на којој ће о његовом животу, вајарском опусу и споменицима, али и архитектонским интервенцијама, говорити Вера Грујић, Јасмина Чубрило и Милан Просен. Док је у управо реновираној Галерији ФЛУ, прошле недеље, отворена изложба његових дела из фондова САНУ, Музеја савремене уметности, ФЛУ, Универзитета уметности и Музеја Југославије.

Поставку чине прикази архитектонских ремек-дела Злоковића и Брашована, на којима су Стојановићеви рељефи и архитектонска пластика, али и портрети великана, попут Андрића и Миланковића, као и скулптуре, којима је представљен ванредни вајарски дар. Уз то, изложене су и скице за његове непревазиђене монументалне споменике.

"Борба" Стојановићев споменик на Вождовцу

Рођен је у породици православних свештеника 1898, у Приједору, где је завршио основну школу. Средњошколско образовање започео је у Тузли, али је због револуционарних и слободарских идеја, истеран из гимназије, да би по избијању Првог светског рата, као припадник "Младе Босне", био осуђен на вишегодишњу робију.

- То је било чудно време, када су деца, узвишеношћу свога духа, понела у славу родитеље, збунила жандарме, препала судије, и тешко забринула стару монархију. Малено по обиму, али снажно по замаху, дело дечака из "Младе Босне", сјајна је звезда која преко мрачног свода прелети, али остави траг у врелим срцима - записао је Сретен Стојановић, чији је брат, лекар Младен Стојановић (1896-1942), такође Младобосанац, у време Другог светског рата страдао на Козари, а потом проглашен за народног хероја.

Умео да слуша и да чује

У ТЕКСТУ поводом 100-годишњице рођења, историчар уметности Јован Деспотовић, наводи и овај опис Стојановића: "онако крупан и стасит, некако природно усађен у ову земљу, са пријатним басом и отвореним погледом, био је природа која је привлачила људе својом сигурношћу, неуништивим оптимизмом и здравим народским хумором; он је био нежан према породици, благ према пријатељима, умео је да слуша и да чује, да се прилагоди, да попусти, да прећути, да увек добро заштити своје интересе, али и да грмне на оне који му сметају у пословима, да лупи шаком кад је требало, да саспе у лице све што је мислио. Такав какав је био, уз то весео, добар певач, пун прича и досетки, бистар и промоћуран, понекад Давид Штрбац, он је имао све што је потребно за живот међу људима и са људима".

Ликовно образовање Стојановић је стицао на бечкој Академији, где је радио под утицајем професора Франца Целезнија и Станислава Романа Левандовског, да би после Првог светског рата студирао у Паризу, код чувеног Антоана Бурдела. У Београду долази 1922. и прикључује се уметницима напредних схватања, окупљеним око групе "Облик".

Заједно са Ристом Стијовићем, Томом Росандићем и Петром Палавичинијем поставља темеље савремене српске скулптуре. Радове представља колективно и самостално, а пише и ликовну критику. Излагао је у Паризу, Лондону, Барселони, Риму, Прагу, Москви и Венецији. Професорску каријеру започиње на Вишој педагошкој школи и наставио на Академији ликовних уметности.

Поред интензивног уметничког рада и после Другог светског рата, Стојановић остаје друштвено активан: постаје председник Народног фронта Београда, секретар Савеза ликовних уметника Југославије, председник Удружења ликовних уметника Србије, ректор Академије уметности, уредник часописа "Уметност" и покретач "Просветине" едиције "Сликари и вајари", у оквиру које је објављено двадесетак монографија српских уметника.

У САНУ је за ванредног члана примљен 1950. а за редовног 1959. Преминуо је годину дана потом, у Београду, остављајући један од највреднијих скулпторских опуса у српској уметности 20. века.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

РАСПОРЕЂЕНО 110.000 ВОЈНИКА, РУСИ КРЕЋУ У ЗАВРШНИ УДАР НА ПОКРОВСК: Са тиме би могли заузети средње велику европску државу

Свет

0 9

РАСПОРЕЂЕНО 110.000 ВОЈНИКА, РУСИ КРЕЋУ У ЗАВРШНИ УДАР НА ПОКРОВСК: "Са тиме би могли заузети средње велику европску државу"

РУСИЈА не показује знакове повлачења у рату против Украјине. Напротив, Москва је појачала далекометне ударе на украјинске градове и нападе дуж целе линије фронта. Војни стручњаци истичу да је руска страна усвојила нове тактике, ослањајући се на масовну употребу дронова и малих диверзантских јединица, пише The New York Times.

10. 08. 2025. у 20:18

ЕВО КО ЈЕ ТРОСТРУКИ УБИЦА ИЗ ГЊИЛАНА: Био у друштву са Куртијем, Османијевом и Харадинајем

Злочин

0 4

ЕВО КО ЈЕ ТРОСТРУКИ УБИЦА ИЗ ГЊИЛАНА: Био у друштву са Куртијем, Османијевом и Харадинајем

ТРИ особе су убијене, а неколико је рањено у пуцњави која се догодила данас у Гњилану, док је осумњичени нападач у бекству, пренела је Коха. Болница у Гњилану саопштила је да је на лицу места констатована једна смрт, а да су две особе пребачене у Ургентни центар без знакова живота.

10. 08. 2025. у 18:11

Лекари су Саши Поповићу дали морфијум и тако је умро - није осетио ништа, заспао је! Сада ме дозива по кући

Познати

0 0

"Лекари су Саши Поповићу дали морфијум и тако је умро - није осетио ништа, заспао је! Сада ме дозива по кући"

"ЧЕСТО га сањам, није било тог сна где је он изгледао као у ово последње време када је био болестан, увек га сањам из времена када смо нас двоје почели да се забављамо и кад смо се венчали. Тада је имао ону косицу мало дужу и округле мало веће наочаре и сањам га како је расположен, насмејан, ведар и трчи-јури на све стране."

09. 08. 2025. у 12:05

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

НЕЗНАЊЕ ЈЕ СТРАШНО ЉУДСКО ОРУЖЈЕ: Интервју - Енес Халиловић, писац

Култура

0 6

НЕЗНАЊЕ ЈЕ СТРАШНО ЉУДСКО ОРУЖЈЕ: Интервју - Енес Халиловић, писац

СУДБИНА. Деси се тако да са неба удари суша, не да би људи гладни остали, но да би истину знали. И да би неко, у некој кући, искључио наду и легао да спава.

10. 08. 2025. у 16:16

ПРЕМИНУЛА НИНА ЕРАК: Одлазак велике филмске и телевизијске глумице (ФОТО)

Култура

0 0

ПРЕМИНУЛА НИНА ЕРАК: Одлазак велике филмске и телевизијске глумице (ФОТО)

ХРВАТСКА позоришна, телевизијска и филмска глумица Нина Ерак преминула је у 69. години. Тужну вест објавило је на Фејсбуку Сатиричко позориште Керемпух, чија је била дугогодишња чланица.

10. 08. 2025. у 15:23

О ЖИВОТУ ПРОВИНЦИЈСКИХ ПЛЕЈБОЈА: Премијера представе настале по тексту Душана Јовановића на новој сцени Град театра

Култура

0 0

О "ЖИВОТУ ПРОВИНЦИЈСКИХ ПЛЕЈБОЈА": Премијера представе настале по тексту Душана Јовановића на новој сцени Град театра

ПРЕМИЈЕРА представе "Живот провинцијских плејбоја након Другог свјетског рата или Туђе хоћемо - своје не дамо" у режији и драматургији Ивана Пеновића (по тексту Душана Јовановића) на програму је 10. августа - на новој сцени Град театра, у оквиру "Словенске плаже".

10. 08. 2025. у 13:56

ПОНОВО ХАЈДУК ВЕЉКО У БЕОГРАДУ: Уз филм, ново издање романа Градимира Стојковића пред читаоцима

Култура

0 0

ПОНОВО "ХАЈДУК ВЕЉКО У БЕОГРАДУ": Уз филм, ново издање романа Градимира Стојковића пред читаоцима

НОВО издање култног романа Градимира Стојковића (1947-2025) "Хајдук у Београду", са посебним корицама из истоименог филма који ускоро стиже у биоскопе, 13. августа појавиће се пред читаоцима.

10. 08. 2025. у 12:59