ЕРА КОЈИ ЈЕ ШТАМПАО СИЛЕ: Скулптуре Петра Вуковића пред Београђанима (ФОТО)
14. 12. 2022. у 19:52
ДИГИТАЛНА револуција је објединила физичку, дигиталну и биолошку сферу живота, људски род већ живи у четвртој, неупоредивој са било којим пређашњим људским искуством, она је историјски преседан јер се развија не линеарним, већ експоненцијалним темпом.
Н.Ј.
Петар Вуковић (37), индустријски дизајнер и уметник из Ужица, кроз скулптуре и цртеже, како каже – штампа силе од којих је данашњи свет сачињен.
Ових дана, од 15. до 25. децембра, публика дела талентованог Ере може видети у Галерији „Озон“ (Дорћол плац), а самостална изложба је насловљена „Штампач који је штампао силе“.
- Дела су карактеристична по томе што сам упоредо са развојем идеја, развијао и технологију за њихово стварање, она није стандардизована у уметничкој пракси. Стварам од композита камена, порцелана, пластике, метала… Прва успела скулптура „Змија“, била је у почетку експеримент који истражује начин успостављања контролисаног друштва, применом генералног, репетитивног алгоритма - истиче Вуковић, заљубљеник у иновације, дизајн, уметност и науку – Познавање и размишљање о овом алгоритму сматрао сам важним, како бисмо знали да успоставимо довољно људскости у данашњем свету. Остале скулптуре и цртежи, наставак су овог размишљања.
Сама техника израде одговара идејама које дело презентује. Скулптуре су „изашле“ из тродимензионалног штампача. На публици је да одгонета шта је то живо у ономе што машина даје, уз могућност историјског поређења композита са традиционалним материјалима попут папира, камена…
Н.Ј.
- Брз темпо садашње технолошке револуције и трака за моћ, човеку не остављају довољно времена да сагледа целину, превиђа је, а људском бићу је потребан одговор о смислу. Дешава се тако, да се људи затварају, а то није добро. Боље је истражити ове брзо мењајуће појаве и изазове – додаје Вуковић – Из ове авантуре, кроз проживљавање и суочавање са силама живота, човек мора изаћи као победник. Кључ за победу људскости је уметност.
Вуковићева дела одликују универзалност, кодирање процеса модерног времена, игра нетипичних материјала, детаља и боја, вишеслојност, преплитање аналогија, а кроз скулптуру, ту је и тактилна могућност да се осте процеси живота и стварања.
Препоручујемо
ГОСТОВАЊЕ МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА У ГРЧКОЈ: Изложба икона "Од Крита до Дунава" у Солуну
14. 12. 2022. у 19:04
ВИОЛИНОМ КРОЗ МУЗЕЈ: Концерт Лане Зорјан, на репертоару Менделсон и Сен-Санс
12. 12. 2022. у 17:23
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"НИСАМ СЕ ЧУЛА С БРЕНОМ" Сузана Јовановић о односу са кумом
ИАКО ЋЕ Брена говорити о свом куму Саши Поповићу у документарцу, Сузана и она нису у контакту
06. 01. 2026. у 16:28
КО ЈЕ БИЛА ЈОВАНКА ЈОЛИЋ? Интернет личност позната по теоријама завере - многи су је ОБОЖАВАЛИ
ЈОВАНКА ЈОЛИЋ, популарна на друштвеним мрежама, преминула је у Београду 4. јануара 2026. године, а информација о њеној смрти шокирала је многе њене пратиоце и ширу јавност.
06. 01. 2026. у 18:38
ПРЕМИНУЛА НА СВОЈ РОЂЕНДАН, СА 33 ГОДИНЕ: Трагична судбина југословенске глумице
ПРЕДВИЂАЛИ су јој славну каријеру...
06. 01. 2026. у 09:21preminula-na-rodendan-sa-33-god-tragicna-sudbina-glumice
НАЈЛАКШИ И НАЈТЕЖИ ЈЕЗИЦИ ЗА УЧЕЊЕ: Ево на ком месту је српски, изненадићете се
НОВЕ студије издвојиле су најлакше и најтеже језике света.
06. 01. 2026. у 22:40
КРИСТИЈАН БЕЈЛ ОЖЕНИО СРПКИЊУ: Због ње променио веру, физички се сукобио са мајком и сестром
ЈЕДАН од најталентованијих глумаца своје генерације Кристијан Бејл изградио је каријеру која је испуњена незаборавним улогама.
06. 01. 2026. у 18:38
ЖИВОТНА ПРИЧА ГЛУМИЦЕ: Отац био у Јасеновцу, са 27 година постала самохрана мајка
ГЛУМИЦА Љиљана Стјепановић је рођена у Београду, 15. јуна 1952. године. Отац Јован, пореклом из Славоније, био је војно лице. Имао је тежак живот као младић. Провео је три године у злогласном логору Јасеновац, а цела породица му је убијена током Другог светског рата.
06. 01. 2026. у 20:35
ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су већ одлучиле о судбини Гренланда, да ли је на реду Канада, запитао се Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника Владимир Путина за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством.
06. 01. 2026. у 12:49
БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе желе да понуде Гренланду споразум о слободном придруживању, сличан оном које Вашингтон има са појединим малим државама у Тихом океану, сазнаје Економист.
06. 01. 2026. у 14:39
АКО ВАМ АУТО ПРОКЛИЗА: Савет аутомобилисте који може спасити животе - како безбедно возити по СНЕГУ
ЧЕДОМИР Бркић објаснио је како возачи треба да правилно очисте аутомобиле након снежних падавина, али и како да возе, управљају и понашају се у саобраћају.
05. 01. 2026. у 19:27
Најновије из рубрике
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије
ДОЧЕК нове године не везује се традиционално само за првојануарски концерт из Златне сале Музикфераја, већ и за још једно Штраусово дело, оперету "Слепи миш", коју је пре више од сто година у свој празнични репертоар уврстила Бечка опера, што су следиле куће широм света, као и наше Народно позориште, а једно од тих слављеничких извођења биће управо 30.децембра на великој сцени.
30. 12. 2025. у 15:54
МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа
ВЕЧЕ дивног камерног звука приредили су брачни и уметнички пар Миомира Витас и Константин Богино, у прелепој сали Музичке школе „Станковић“.
29. 12. 2025. у 10:02
Коментари (1)