ПАЗОЛИНИЈЕВ ВЕК: Сто година од рођења Пјера Паола Пазолинија обележено и изложбом у Југословенској кинотеци

ПРЕ тачно једног века рођен је редитељ, драматург, писац, песник, сликар, политичар, марксиста, један од највећих интелектуалаца 20. века, утицајан и као уметник и као политичка личност, хваљен колико и оспораван - Пјер Паоло Пазолини (1922-1975).

Фото: З. Јовановић

Иза њега је остало око двадесетак играних и документарних филмова, више од 30 књига, драме и велики број есеја, али је његов утицај на генерације уметника био много далекосежнији и већи.

Пазолини је, баш као и његова дела, био контроверзан. Отворени геј и марксиста "на свој начин", снажно је критиковао ситнобуржоаске вредности, истовремено тестирајући бројне сексуалне табуе. Захваљујући оштром језику и критикама није му недостајало непријатеља. Ипак, цео свет је остао затечен када је брутално убијен у новембру 1975, наводно, после свађе са мушком проститутком. Чак и пола века откако је његово унакажено тело пронађено на плажи Остија надомак Рима убиство је остало нерешено.

На занимљиву биографију, приватну и радну, великог Пазолинија подсећа и изложба у Југословенској кинотеци. Према концепту Марјана Вујовића и кустоскиње Ирине Кондић, поставка, која ће бити отворена до средине новембра, укључује мониторе са инсертима из шест репрезентативних филмова ("Мама Рома", "Јеванђеље по Матеју", "Теорема", "Кентерберијске приче", "Цвет 1001 ноћи" и "Сало, или 120 дана Содоме"), као и трејлере из целокупног Пазолинијевог опуса.

Инсталација обухвата фотографије великог формата из Фототеке Кинотеке, илустрацију Пазолинијевог лика (рад Вука Попадића), податке из биографије и филмографије и кратке текстове о Пазолинијевим филмовима.

- Када сањамо и присећамо се, у својим главама снимамо кратке филмове. Према томе, филм је утемељен, вуче корене из потпуно ирационалног језика: из снова, сећања и стварности, који се посматрају као чињенице. Зато је слика бескрајно ониричнија од речи. На крају, док гледате неки филм, то изгледа као сан - говорио је Пазолини.

Син италијанског војног официра, Пазолини се школовао широм северне Италије где је његов отац био на служби. Похађао је Универзитет у Болоњи, студирајући историју уметности и књижевност. Због времена проведеног међу потлаченим сељацима Фурланије током Другог светског рата окренуће се касније марксизму, иако је и ту био неортодоксан.

- Целог живота тежио је традиционалном, прединдустријском, предглобалистичком, земљорадничком свету који је сматрао невиним и искреним - рекао је његов пријатељ, италијански писац Дачија Мараини.

Пазолини је већ био познат у Италији по својој поезији када је почео да се бави филмом. Његов последњи филм "Сало или 120 дана Содоме" објављен је након његове смрти. Филмови се крећу од грубог реализма до лабавих адаптација пуних симболизма, док његови романи откривају фасцинацију малим хулиганима из предграђа Рима.

- Скандализовати је право. Бити скандализован је задовољство - рекао је велики Пазолини у свом последњем телевизијском интервјуу, датом само три дана пре смрти, а ово своје гесло доследно је спроводио и за живота и у смрти.

Проблем са истином

Пазолини је имао само 53 године када је умро, претучен песницама и моткама, а затим га је неколико пута прегазио "алфа ромео", његов или нечији други. Седамнаестогодишња мушка проститутка Ђузепе Пино Пелоси, ухваћен док је бежао из редитељевог аута, најпре је признао убиство да би 2005. повукао признање, окривљујући тројицу непознатих мушкараца са сицилијанским нагласком. Готово педесет година после његове смрти колају најразличитије теорије о томе зашто је уметник убијен, од уцене до смртоносног напада тадашње италијанске деснице или мафије.

- Никада није било воље да се сазна шта се заиста догодило. Италија има проблем са истином, јер је та истина често пролазила кроз мрачну страну наших институција - сматра криминолог Симона Зеки, аутор бројних студија о Пазолинију.

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Препоручујемо

Култура

0 2

ЧОВЕК И ПИСАЦ НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ: Уочи обележавања 130. годишњице рођења Иве Андрића

04. 10. 2022. у 17:47

Култура

0 0

КОМЕНТАР - БИТЕФ: Ко ради, тај и греши

04. 10. 2022. у 15:51

Познати

0 0

ИБРИНА ХЕЛЕНА Лепа плавуша деценију старија од њега - није типична жена фудбалера: "Видела сам златан сат и велики нос" (ФОТО)

03. 10. 2022. у 12:44

Познати

0 0

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

03. 10. 2022. у 19:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације