ЛЕГАТ ЗА БУДУЋНОСТ: Објављена сабрана дела Екмечића и изабрана Крестићева дела
СВОЈУ тродеценијску издавачку делатност "Православна реч" из Новог Сада крунисала је ових дана двоструким подухватом, а сваки броји по 15 књига.
Фото Н. Фифић/Н. Скендерија
То су сабрана дела академика Милорада Екмечића (1928-2015) и изабране књиге академика Василија Крестића (90). Радови двојице академика на једном месту, у виду сабраних и изабраних дела, драгоцена су оставштина будућим генерацијама.
Дилема да ли да у свом подухвату споји управо ову двојицу историчара ниједног тренутка није ни постојала код Зорана Гутовића, директора "Православне речи,".
- А, ко други ако не они? Академик Екмечић је један од највећих српских историчара које смо до сада имали. Целокупна наша јавност је са тим сагласна. Немати његова сабрана дела у једном комплету и не оставити их будућим генерацијама да из њих уче и сазнавају прошлост свог народа било би, најблаже речено, недопустиво - објашњава Гутовић за "Новости."
Наш саговорник истиче да је академик Крестић највећи живи српски историчар те да се бавио историјом Срба у Хрватској, историјом српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју,а његова дела на најбољи начин објашњавају историјске прилике у којима смо се нашли.
Фото ИК "Православна реч"
Фото ИК "Православна реч"
Идеја о овом нимало једноставном издавачком потезу тињала је у "Православној речи" већ дуги низ година, али без разумевања Покрајинске владе, тешко би заживела.
- Имали смо огромну помоћ од Покрајинске владе и њеног председника Игора Мировића. На његов предлог, Архив Војводине је укључен као саиздавач. Изражавам велику захвалност јер би без њихове несебичне помоћи било тешко посао привести крају.- закључује Гутовић уз напомену да је промоција ових дела предвиђена за септембар.
МЕДАКОВИЋ У "ПРОМЕТЕЈУ"
ИЗАБРАНА дела академика Крестића изузетно су важна и за савремено разумевање и дубље читање односа у овом делу Европе, док захваљујући историографској грађи академика Екмечића, коју нам је оставио у наслеђе, можемо да предвидимо наш национални пут - навео је Мировић и најавио да ће ускоро, уз подршку Покрајинске владе, бити објављена и сабрана дела академика Дејана Медаковића (1922-2008) у издању новосадског "Прометеја."
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
АЛЕКСА БАЛАШЕВИЋ ЧЕКА ДРУГО ДЕТЕ: Поделио срећне вести и открио пол бебе (ФОТО)
СИН прослављеног кантаутора Ђорђа Ђолета Балашевић очекује друго дете.
25. 02. 2026. у 10:01
Босанац намагарчио немачки систем и НЕ МОГУ да га депортују! Хуси, жени и ОСМОРО деце - не могу да нађу решење
ЊЕГОВ случај служи као један од кључних аргумената у све интензивнијој националној дебати која захтева хитну реформу закона о азилу, строжу контролу додељивања социјалне помоћи и ефикасније спровођење судских одлука о депортацији.
25. 02. 2026. у 17:21
ШОК: 2017. био 3. на изборима за председника, сад наступио на ПЗЕ - освојио 350.000 гласова, 10%
КО ће представљати Србију на "Евровизији 2026" у Бечу?
24. 02. 2026. у 21:28
ИЗБОЛА МУЖА ЈЕР ЈЕ ПСОВАО ТЕЛЕВИЗОР! Лекари хитне помоћи нису могли да верују шта се десило
Најновије вести су помало невероватне.
24. 02. 2026. у 18:40
Ове године се часовник ПОМЕРА РАНИЈЕ - ево када! Пазите да вас сат унапред не "превари"
ТАЧАН датум када ће сунце коначно почети да залази после 18 сати је последња недеља у марту. За разлику од прошле године дани ће почети да нам трају дуже дан раније. Тачније, последњег викенда у марту, односно у ноћи са суботе (28. март) на недељу (29. март) почиње летење рачунање времена и те ноћи казаљке на сату померамо један сат унапред. То значи да ће нам тај дан трајати сат мање, односно 23 сати, али ће нам зато мрак падати касније!
24. 02. 2026. у 16:16
БУРА! Огласио се партнер Милице Тодоровић: "Мишеви лава не воле, али му се диве"
МИЛИЦА Тодоровић на све начине се труди да балансира између јавног живота и приватности, трудећи се да свој емотивни свет сачува далеко од рефлектора.
24. 02. 2026. у 07:30
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Најновије из рубрике
СВЕДОЧАНСТВО О ЖЕНАМА АРХИТЕКТАМА У СРБИЈИ: Промоција књиге др Снежане Тошеве у Музеју науке и технике
КЊИГА "Од освајања слободе до личног печата - жене архитекти у збиркама Музеја науке и технике" чији је аутор др Снежане Тошеве, музејска саветница, у уторак, 3. марта у 18 часова, у Музеја науке и технике.
25. 02. 2026. у 15:35
НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ
ГАЛЕРИЈА УЛУС до 14. марта представља изложбу новосадског проф. др Уроша Недељковића, под називом „Прождирање сопства“.
25. 02. 2026. у 15:04
ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“
УМЕТНИЦА Радмила Лиздек, 26. фебруара до 16. марта, представља се изложбом „Успоравање“ у Продајној галерији „Београд“.
25. 02. 2026. у 14:30
ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Преминула позната глумица
ПРЕМИНУЛА је Ирина Шевчук, глумица коју је широм Совјетског Савеза прославио филм "А зоре су овде тихе".
24. 02. 2026. у 21:19
БОЈЕ ЗАВИЧАЈА ЧОВЕК ТРАЈНО НОСИ У СЕБИ: Изложба "Пећка школа - место развоја, вештина и знања" у Заводу за проучавање културног развитка
ЗАМИШЉЕНА као сведочанство о уметничким и педагошким дометима, историјском континуитету и снажном утицају на очување културног идентитета Косова и Метохије, изложба "Пећка школа - место развоја, вештина и знања" биће отворена данас у 13 часова у Заводу за проучавање културног развитка.
24. 02. 2026. у 17:48
Коментари (0)