ПОСЛЕ пет деценија свог списатељског рада из којег је настао импресиван приповедачки опус овенчан низом највреднијих признања, Давид Албахари је у Матици српској примио и Међународну награду за књижевност "Александар Тишма", коју додељује истоимена фондација из Новог Сада.
Најновије из рубрике
КАД ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО НОВА ОТАЏБИНА: Прича о "белим" Русима који су заувек променили културни живот
После Октобарске револуције, десетине хиљада руских избеглица пронашле су уточиште у Краљевини Југославији, а Београд је постао један од најзначајнијих центара руске емиграције у Европи
15. 07. 2026. у 20:00
МОНУМЕНТАЛНИ СПОМЕНИК КРАЉУ МИЛАНУ: Дело професора Зорана Ивановића у децембру ће бити откривено у Лесковцу
У ГОДИНИ када је Лесковац носи титулу Престонице културе Србије, овај град добиће споменик краљу Милану Обреновићу. Планирано је да монументална коњаничка бронзана скулптура, висине четири, односно осам метара са постаментом, чији је аутор Зоран Ивановић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду, буде отворена 24. децембра.
15. 07. 2026. у 19:24
ДОЖИВЉАЈИ ПЕТРА О‘РАДОВАНА: У припреми други део романсиране аутобиографије Паје Јовановића "Мемоари сликара"
РОМАНСИРАНА аутобиографија нашег славног уметника Паје Јовановића „Мемоари сликара“, која је први пут објављена тек крајем прошле године – након више од седам деценија од њеног настанка – у наредних шест месеци требало би да добије свој наставак.
15. 07. 2026. у 17:49
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЗОРАНА БОГНАРА СУТРА У КИКИНДИ: Представља три своје књиге
Народна библиотека „Јован Поповић“ и Град Кикинда организују сутра књижевно вече Зорана Богнара, једног од истакнутих аутора савремене поезије, чије су песме и друга прозна дела преведени на више светских језика.
15. 07. 2026. у 17:15
ОД ЧЕХОВА ДО НУШИЋА: Познат репертоар "Вршачке позоришне јесени"
ЈЕДИНИ фестивал класике у Србији „Вршачка позоришна јесен“, по 33. пут биће одржан од 15. до 21. октобра у Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу.
15. 07. 2026. у 16:16
Boško Tomašević
26.06.2022. 19:11
Zaboravite književne nagrade, one su ljudske strasti svih učesnika, od osnivača, žirija, autora, podeljenog društva (to se onda na kvazi jeziku budala zove "lepa i korisna raznovrsnost"), politike, privilegovanih (kastinske podele), već je izbor žirija posebna opakost za samo umetničko delo, društveni ugovori medju onima koji sebe smatraju posvećenim i kružokom..... Šta će vam, dakle, književne nagrade? Nisam antisemita, pisso sam o brojnim jevrejskim autorima, ali od 1945 u svetu književnosti jevrejski autori, podržani od posleratne Nemačke (licemerno kajanje za zločine), Amerike, Francuske, jesu oni autori koji vladaju svetom. Stoga su meni ti autori nepotrebni, jer oličavaju laž sveta spram drugih autora. Drugim rečima, briga me za njih. Ostavite se nagradjivanja besmislenih štiva.