НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа "Култура"

БРОЈ 172. "Културе", часописа за теорију и социологију културе и културну политику, садржи темат "Култура и национална траума".

Фото: Приватна архива

Културна траума је појам који означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета.

Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар у тексту "О српском културном обрасцу", објављеном у "Катени мунди" број 4, 2020. годне, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.

Ново уредништво часописа "Култура" своје темате желело је да започне баш овим питањем, за које сматра да је далеко од тога да је у нашој средини адекватно теоријски рефлектовано. Због тога су позвани угледни аутори из различитих области - културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије, медиологије - да из свог угла осветле овај феномен. Тако је добијен темат од девет инспиративних и вредних радова који делимично представљају одговор, али и изазов за даља истраживања о културалној рефлексији наших колективних траума.

Три рада, чији су аутори Бојан Јовановић, Славица Гароња и Слободан Антонић, посвећена су трауми геноцида у НДХ, тачније освешћивању трауме и њеном превазилажењу кроз књижевност и друштвену теорију.

О ратовима деведесетих говоре такође три рада: Јована Мирића, који компаративно истражује психологију ратних траума; Саше Радојчића, који разматра одговоре српског песништва на ратове деведесетих и Јелене Арсенијевић Митрић, која пише о културоциду над Србима у Хрватској, а посебно у Крајини.

Фото Промо

Још један рад тиче се ратне трауме - Предрага Петровића, о трауми Великог рата у српском авангардном роману.

Два рада посвећена су савременим траумама:

Слободан Рељић пише о нашој распетости између геополитичког и културног Истока и Запада, а Весна Тријић о самопоништавајућој културној политици у библиотекарству.

Ново уредништво "Културе" уверено је да је овим тематом отворено веома важно питање за српску културу, али и за нашу културну политику. Нема превазилажења трауме - а иза ње увек стоји неко претрпљено зло - без суочавајуће рефлексије, слободне расправе и уметничке прераде и сублимације.

Отуда очекује да ће ово бити први корак ка активнијем односу читаве наше културе, али и државе, према освешћивању наших колективних траума, те стваралачки лековитом суочавању с њима.

Поред поменутих, у "Култури" број 172, у оквиру рубрике "Осврти и прикази" објављени су следећи текстови:

Светлане Шеатовић "Чека их несагорела корабља", о научној монографији Драгане Ратковић, "Песник и емиграција". Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Михаела Антоловића "XX век из интелектуалноисторијске перспективе", о књизи Енца Траверса, "Историја као бојно поље". Интерпретирање насиља 20. века и Јоване Милованчевић "Како остати оно што јеси, а мијењати се", приказ зборника радова "Савремено стање идентитета крајишких Срба", објављеног у Матици српској, 2020. године.

Препоручујемо

Култура

0 0

ДЕЛА НАЈПОЗНАТИЈИХ УМЕТНИКА: Oтворена изложба „Мића Поповић и његови савременици“.

20. 03. 2022. у 15:55

Култура

0 0

БЕЗ КОСОВА МИ НЕ ПОСТОЈИМО: Промоција књига песама и афоризама Видосаве Арсенијевић

11. 03. 2022. у 22:38

Политика

0 1

ИЗДВАЈАЊА ЗА КУЛТУРУ ВЕЋА НЕГО ИКАД: Наташа Тасић Кнежевић и Бојана Борић Брешковић - "Дела су видљива свуда око нас"

05. 03. 2022. у 16:31

Култура

0 0

ДЕО ПОСТАВКЕ И ЦРТЕЖ ОД 15 МЕТАРА: Изложба Иве Прилинчевић у београдском "Штафелају"

02. 03. 2022. у 21:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације