КЊИЖЕВНА КРИТИКА: За уже друштво

ИАКО је по библиотечкој класификацији књига Мирослава Цере Михаиловића "Проветравање Липсандрије: књига за уже друштво" ("Албатрос плус", Београд 2024) одређена као збирка прича, она је у потпуности полижанровска и садржи низ посве разнородних записа.

Фото: Приватна архива

Неки од тих записа су аутопоетички и ближе нас упућују у стваралачке тајне овога песника, а неки се пак односе на увек динамичан књижевни живот, на његово лице и наличје, које је често у вези са друштвенополитичким дешавањима, идеологијом и судбином самог ствараоца - према којем се, скоро по правилу, бележи негативан однос у завичајној средини. Неки су пак записи интимистички и заснивају се на низу анегдота које су понајпре у вези с људима, што их је овај стваралац волео и поштовао. У тој мини-галерији издваја се пре свих писац Данило Николић.

Николић је у овој књизи значајан из најмање два разлога: најпре зато што повезује већину записа у њој садржаних, јер је ту осведочена његова духовита замисао: да заједно са Цером утемељи две, по његовом сматрању веома потребне награде - једну за најгоре књижевно дело, а другу за беживотно дело; а потом и зато што он Цери поставља конкретан задатак - да напише причу.

Прва замисао завршава се неславно, а за то је најмање два разлога. Најпре, није лако наћи довољно релевантне чланове жирија за тако озбиљан подухват, а неки књижевни зналци се и не би нешто баш радо прихватили тог посла. И друго, није лако издвојити тек једног "писца" који би био лауреат јер је конкуренција за обе награде врло озбиљна.

Фото промо

Но, до правог заплета у "Проветравању Липсандрије" чини се, долази, када Данило Цери поставља већ поменути задатак. Све о чему се у књизи надаље приповеда доприноси динамичности и драматичности Цериног домишљања како да постављени задатак испуни.

Делом нам и то његово настојање разоткрива смисао поднаслова ове књиге, који је могао гласити, на пример, и: "Далеко је прича", "Како преобући нечију причу", "Како не написати причу", "Приручник за писање прозе песницима немирног духа" итд. Поље овде тек назначених асоцијација, инспирисаних приповедачевим довијањима и трудом, веома је широк, пре свега због функционалне употребе аутоироније у "Липсандрији", затим сатире, као и вербалне комике.

Но, важно је да истакнемо и то да ипак није реч о хумористичкој књизи, већ о књизи која сведочи о разнородним културним, па и некултурним феноменима у више од педесет година на нашим просторима. Након читања сведочанства, на пример о својевременом преузимању Борине недеље и Награде "Бора Станковић" од стране "друге Србије", лако је разумети полисемичност појма Липсандрија, а и зашто је проветравање потребно.

О томе Цера, за кога су животни и књижевни послови исто, приповеда првенствено ужем друштву, дакле, духовним сродницима - његовим и Бориним. То не би требало да разумемо као израз некаквог његовог аристократизма већ потребе одржања континуитета вредности, поштовања и уважавања традиције. То могу препознати, ценити и разумети само истински ствараоци и зналци - међу којима се увек издвајао Данило Николић.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Повлашћена места

27. 03. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хроника једне земље

19. 03. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Тамна ведрина

12. 03. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Зрели лиричар

05. 03. 2025. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације