КИШОВ ПОРОДИЧНИ КРУГ: У средишту тога круга налази се она жива рана која непрестано пулсира на други начин

ВИШЕ пута смо тврдили да је трагање за Оцем кључна тема и авантура Кишове прозе. Породична трилогија је, а нарочито Пешчаник, Очев кенотаф. Но, изван породичног циклуса, Очев лик се не појављује, или се појављује сасвим спорадично. Није ли онда наша тврдња из прве реченице неодмјерена и нетачна?

Фото В. Данилов

Већ смо у претходним одјељцима констатовали да су теме смрти и логора заправо интимне, породичне теме, те да им коријене треба тражити у "нестанку" Оца. Отуда, по нашем дубоком увјерењу, породична тематика започиње већ с Псалмом 44. Пажљивом читаоцу није промакла подударност у именима и карактерима: храбра и предузимљива заштитница мајка зове се и у Псалму као и у породичној трилогији - Марија. Име Едуард (Еди) такође је име оца јеврејске породице изложене нацистичким прогонима и увредама. Страх пред поплавом антисемитизма и нацизма, психолошка преосјетљивост, склоност ка алкохолу и пасивна историјска и метафизичка побуна - то су особине својствене оцу из Псалма и Оцу из породичне трилогије. Име (Едуард) одаје природу и идентитет лика. Псалам 44 јесте и породична прича чији су главни јунаци мајка, отац и син; прича обиљежена јеврејством као "породичном несрећом". "Подмукло дејство биографије" несумњиво је допринијело овим сличностима.

Мансарда је такође књига из интимнога круга. Њена тема је писање, и то писање прве књиге, односно стасавање и формирање писца почетника. Није ли то и једна од доминантних тема породичне трилогије? Рани јади су, а дјелимично и Башта, пепео, портрет умјетника у младости. Пешчаник отвара тему закржљалог генија, закржљалог титанчића, велике интелектуалне и мале психичке снаге. И књижевне теме су, дакле, интимно-породичне теме: Отац је писац, Анди је писац, Мајка је даровит казивач пјесама и прича, чак и приповједач који мијења постојеће приче, градећи нове бајке и басне, стварајући тако фантастику и усмену литературу из ерудиције, из усмене књижевности.

Гробница за Бориса Давидовича је кенотаф "несталима", и то "несталима" у логорима, у бешчашћу историје. Међу несталима у логорима је и Отац, Едуард Сам. Гробница је, дакле, споменик и Очевој души, наставак обраде опсесивне теме - "механизма нестајања".

Гробница је - логично слиједи - наставак основне теме из породичне трилогије, с тим што је овога пута писац привидно сасвим изишао из свог породичног круга и закорачио у тему стаљинистичких логора. Он, међутим, из породичног тематског круга никада неће сасвим изићи. Сам је указивао на блискост између Бориса Давидовича и Едуарда Сама. Ту блискост је у својим критичким текстовима подвлачио Божо Копривица. Нож са дршком од ружиног дрвета носе фолксдојчери у породичној трилогији, а "позитивни јунак" Микша Хактеску у Гробници. Тема Ахасфера, луталице-прогнаника, жртве, човјека без домовине, трагање за митским коријенима, осјећање проклетства, јеврејство као "породична несрећа" - све су то теме породичне трилогије, касније развијене на другој грађи.

Енциклопедија мртвих је већ наговијештена Пешчаником и његовим набрајањима убијених и несталих. Метафизички квалитети те књиге, а нарочито њено тематско језгро - загрљај љубави и смрти - дугују доста породичној трилогији, посебно романима Башти, пепелу и, прије свега, Пешчанику.

Теме смрти и чежње за бесмртношћу такође долазе из интимнога круга: Мајка је засијала смрт у Дјечакову душу, оплодила је тим "божанским семеном", и та душа је остала трајно стваралачки бременита. Истовремено се јавља и побуна против смрти, покушај да се спасе Мајка од смрти, или он сам, дјечак Анди, односно да се поново пронађе и оживи већ "нестали" Отац. Отуда су и тема смрти и тема чежње за бесмртношћу повезане с писањем као једном од илузија ништавне, макар привремене, људске побједе над смрћу.

Да је комплекс тема из породичног круга пратио нашег писца до краја живота види се и по "лирском епилогу" у постхумно објављеној збирци Лаута и ожиљци: два "магична мјеста" из дјетињства изронила су поткрај живота као двије "слике с путовања": једно је мјесто из Мајчиног, друго из Очевог свијета. Пројекат Живот - литература, тематски сасвим близак породичној трилогији, такође, један је од недовршених пројеката.

Породични тематски круг се, дакле, шири на цјелокупно Кишово дјело, и то не увијек јасно и видљиво, већ некад прикривено, готово "подземно", као "подмукло дејство биографије". У средишту тога круга, у средишту Кишове литературе, налази се она жива рана која непрестано пулсира на други начин - Очев "нестанак" у логору.

Наша тврдња поменута у првој реченици овога одјељка није, дакле, ни неодмјерена, ни нетачна. Зато смо дјелима из породичне трилогије посветили сразмјерно велики простор приликом анализе појединачних остварења.

(Из књиге "Сажета поетика сажимања: Ка поетици Данила Киша III - Тенденције и доминанте у прози Данила Киша", "Архипелаг")

Препоручујемо

Култура

0 0

ЖИВКОВИЋУ ПРИПАЛА "РАМОНДА СЕРБИКА": Додељено признање за посебан печат у српској књижевности

21. 08. 2023. у 14:41

Култура

0 0

РАЗГОВОР СА АНДРЕОМ ЈЕФТАНОВИЋ: Гошћа Коларчеве задужбине чилеанска књижевница српског порекла

17. 07. 2023. у 16:54

Додатак Култура

0 0

МАЈСТОРИ ФРАНЦУСКОГ СТРИПА: Издавачка кућа "Чаробна књига" представља "Изгубљена доба" и "Матеа"

12. 07. 2023. у 14:33

Додатак Култура

0 0

ШТА НАМ СВЕ ОСПОРАВА ХАЗУ? Поводом саопштења хрватских академика и Матице хрватске

12. 07. 2023. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације