Зашто је наше поврће тражено у свету: Повртари Србије освајају светска тржишта - Ево шта обожавају и увозе Немци

СРБИЈА годишње извезе око 130.000 тона поврћа, а највише преко границе иде оно замрзнуто, па онда свеж црни лук, шаргарепа, краставци и корнишони и у мањој мери парадајз и паприка, речено је „Дневнику“ у Удружењу за пољопривредну и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.

Фото Pixabay free images

Од замрзнутог поврћа највише се на другим тржиштима продају печурке, паприка, мешано поврће, кукуруз шећерац и грашак. Кромпир и свеж парадајз највише одлази у Црну Гору, а наш свеж парадајз навелико извозимо и у Мађарску. Домаћи замрзнути кукуруз шећерац купују у Ираку, Белгији и Француској, а лубенице Немци и Чеси. Белгијанци и Немци од нас купују и замрзнуту паприку.

Немачко тржиште снабдева се на овдашњем тржишту и свежим корнишонима, који се у Немачкој прерађују. Године 2024. корнишони са 150 хектара у општини Жабаљ, са просечним приносом од 23 тоне по хектару (3.450 тона), завршили су у немачким теглама.

Замрзнути грашак продајемо у Хрватску, Северну Македонију и Босну и Херцеговину, која од нас купује и свежу паприку. Шаргарепу извозимо у Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Бугарску. Највећи произвођачи шаргарепе на Балкану су повртари из Бегеча, надомак Новог Сада. Са око 600 хектара сваке године продају у извоз 20.000 тона шаргарепе.

Један наш професионални произвођач црног лука казао је за „Дневник“ да ће продати целокупну годишњу производњу од 450 тона у Албанију и БиХ, док његов пословни партнер из Драча, у Албанији, годишње купи из Србије од 6.000 до 7.000 тона овог поврћа.

– То је извоз само једног домаћег повртара и једног иностраног велетрговца, а има још наших повртара-извозника и великих купаца из Албаније, као и из бивших југословенских република који тргују црним луком са наших њива – напомиње саговорник „Дневника“.

Недостижни у производњи зачинске паприке су повртари из општине Бачки Петровац. Ове сезоне имали су чак 4.000 тона паприке за познате домаће купце и једног страног прерађивача из Хрватске. Више од 90 одсто те производње се извезе, а свега десетак посто остане домаћем тржишту.

По речима доцента др Ђорђа Војновића с Пољопривредног факултета у Новом Саду, поврћа имамо довољно за домаће потребе и за извоз.

– Србија остварује знатан извоз поврћа, али је у укупним билансима и даље присутан већи увоз, нарочито плодовитог поврћа, посебно у зимском и ранопролећном периоду. То указује да проблем није у квалитету домаће производње, већ у организацији тржишта, складиштењу и уговреном пласману – истакао је доцент др Војновић и додао:

– Наше поврће је тражено на страним тржиштима, пре свега због високог квалитета, који се огледа у већем садржају биоакитивних једињења, добром укусу и ароми и могућности дужег чувања. Уз то, домаћи повртари имају устаљену праксу класирања и паковања производа у складу са домаћим и међународним стандардима, што је важно за извозна тржишта. Земље ЕУ и ЦЕФТА региона до сада су највећи купци поврћа из Србије. У последње време расте и интересовање појединих азијских тржишта за домаће поврће, посебно за хладно прерађено.

У вишегодишњем просеку, поврће се у Србији гаји на 110.000–120.000 хектара, од чега је 5.000–6.000 хектара производња у заштићеном простору, у оквиру које је 3.000 хектара привременог заштићеног простора. На овим површинама добије се око 1,2 милиона тона поврћа, уз додатних приближно 400.000 тона произведених у баштама и окућницама.

(Дневник)

БОНУС ВИДЕО: 

Погледајте поред којих лековитих биљака пролазимо скоро сваки дан?

Препоручујемо

Панорама

0 1

Нова студија: Звук кише може да убза клијање семена

04. 05. 2026. у 00:22

Пољопривреда

0 0

Појефтинили кукуруз и пшеница! Потражња мала: Ово су цене на Продуктној берзи

03. 05. 2026. у 16:59

Пољопривреда

0 4

Нема ни педаљ празне земље: Село у коме сви раде и из кога млади не одлазе

27. 04. 2026. у 17:39

Економија

0 1

Врхунска зарада: Мало ко се у Србији бави овим послом, а истина је да захтева пуно труда

22. 04. 2026. у 11:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације