У ЗАВРШНИМ разредима гимназије мој дечко Гале Мушкатировић свакодневно ми је давао часове. Пре подне, чим његов брат и мама изађу из куће, ја се кришом, на прстима, стрепећи да ме не примете комшије, ушуњам у њихов стан у Улици Милоша Поцерца, одмах отворим књиге и почиње час. Ја журим, журим, пишем, пишем што могу брже, само да се час што пре заврши, па да могу да га љубим...

Коментари (0)