„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Милан Мушкатировић Гале био је њена прва, велика и незаборавна љубав

МИЛАН Мушкатировић Гале био је моја прва, велика и незаборавна љубав. Живео је са мајком Веселинком и братом Драганом у Београду, у Улици Милоша Поцерца. После Другог светског рата његов отац Душан није могао да им се врати из логора у Оснабрику.

Фото: Јутјуб Принтскрин/Оливера Катарина ДИВА

Тако је избегао судбину оних официра краљеве војске који су након боравка у многим логорима и заробљеништву испоручени назад после рата, а затим побијени и побацани у јаму у Словенији на Кочевском рогу. Госпођа Мушкатировић била је принуђена да за време рата побегне из Бање Луке заједно са своја два дечака у кратким панталонама. Радила је у Земуну, и док мост преко Саве још није био изграђен, мајка Веселинка је морала по цичи зими скелом да прелази ледену Саву како би стигла на посао.

Поред свих мука, и без ичије помоћи, успела је да јој оба сина заврше факултете и обојица постану декани. Гале на Технолошком факултету, а старији брат Драган на Грађевинском. Чим је Драган дипломирао, мајка је као и обично устала тог јутра у четири да крене на посао. Оба сина су је ухватила за руку и рекла мајци:

ГАЛЕ и ја смо се упознали у Петој београдској гимназији, у сали где су се суботом одржавале игранке. Тада није било диско клубова и кафића, млади су се окупљали у школама, на приредбама и игранкама. Оркестар је свирао џез и рок, певао је „Тића Крозби”, девојке су се утркивале која ће боље и ватреније да игра док су им „коњски репићи” лепршали као заставице. Пета београдска је била позната по лепим девојкама, због којих су младићи са свих страна долазили у нашу школу. Биле су то ране шездесете, пуне чежње, наде и снова.

Тек што сам са Весном Пешић, која ми је у гимназији била најбоља другарица, стала у крај да предахнем од претходне игре, прилази ми Гале, висок, атлетски грађен, са увек насмејаним, крупним плавим очима. Тада је био већ познати ватерполиста, а касније је постао и чувени голман који је проглашен за најбољег на свету на једној Олимпијади.

Међутим, када ми је пришао на игранци још увек је био студент. Имао је снажно мужевно динарско лице, широко чело и отмен, правилан нос. Била је то љубав на први поглед. И данас се сећам како ми је његов поглед клизнуо низ крвоток и изазвао прави струјни удар у мом телу све до пета. Узео ме је за руку. Ја сам у тренутку осетила да сам на крилима. Ми полећемо. Широка бела крила залепршала су изнад парова који су играли око нас и ми смо пролетели кроз велике прозоре школе и винули се изнад Ташмајданског парка, клизалишта и цркве Светог Марка, из које нам се осмехивао Цар Душан, за кога тада многи нису знали да ту лежи, сам и заборављен.

У присуству његовог величанства узлетела је високо једна љубав двоје младих који су свима изгледали као да су створени једно за друго. Имала сам тада четрнаест година. Живих плавих очију, дуге косе, лаког хода, као да не додирујем земљу балетанкама, које су тада биле у моди. Увек у покрету и увек насмејана са сталним осећањем да милиони бубица и лептира лепршају и некуд журе испод моје коже. Голицају ме и милују, од чега ми се стварао осећај неописивог миља по читавом телу, а ја непрестано треперим. 

Фото: Из књиге "Аристократско стопало"

ЧЕСТО смо Гале и ја ишли на пливање заједно. Зими смо ишли на базен „Севера” на Дорћолу и на ДИФ, а лета смо проводили на Ади која је тада била дивља, неукротива и незаборавна. Велике врбе препуне птица, са лиснатим повијеним гранама које су додиривале воду кад Сава надође. А у њиховој крошњи сојеница Пеђе Исуса. Баш као у бајци. У плаво предвечерје у чамцу пловимо између врбака и љубимо се, љубимо.

Пада ноћ, месец се шуња између грања, таласи лако запљускују наш чамац, а ми се полако пресељавамо у стихове Јесењина, док нам узбуђене влажне руке нежно плету мирисне венце љубави, а наша се срца гуше од идеала и снова. Била је то љубав лепоте љиљана, снена и чиста као магле највиших планинских врхова, и неухватљива као ваздух који удишемо и без кога нема живота. Дивила сам се његовој мушкој снази и лепоти тела која је била у савршеном складу са лепотом духа. Уливао ми је поверење и осећај сигурности, који је тако потребан свакој жени. 

БИЛИ смо сиромашни и срећни. Свесни да поседујемо нешто изузетно, умели смо да се ругамо и весело подсмевамо својим празним џеповима. Волели смо да читамо па да размењујемо утиске. Дуге шетње у природи биле су погодне за наше занимљиве разговоре. Често би ме опомињао да треба ипак да читам и оно што је потребно за школу, а ја сам више од Крањчевића и Ашкерца волела Бодлера и Лазу Костића, Тина и Рембоа. Шапутала сам му „Међу јавом и мед’ сном” док смо загрљени пратили облаке што клизе руменим небом.

Уживала сам, али и он је уживао, јер сам умела да га заводим тихим певушењем и својим стиховима, пијаним од чежње и неутољене ране љубавне жеђи. Данас жалим што сам те стихове бацала из страха да неко не открије део моје душе, да је не оголи и не оскрнави. Неки од тих стихова били су свакако сувише наивни. Али, био је и понеки бисер који је требало сачувати. Штета што најсјајније искре наших бића обично остану неоткривене. А можда и треба да буде тако.

Зашто би неко други читао оно што је било упућено само Њему? Само је Он смео да зарони у ту надошлу плиму једне тек заруделе младе душе, и само су њему припадале те неизрециве поруке које сам слала речју, песмом, дрхтајем целог свог бића. То су биле моје Аморове стрелице које је он тако одушевљено хватао док ми је узврћао огњеним пољупцима. Спакује ме тако крхку, малу, и завуче ме испод капута, испод своје коже и право у срце, ту ме сакрије од целог света и закључа. 

СУТРА: ВАТРЕНИ ПОЖАР МЛАДОГ НЕВИНОГ ЖЕНСКОГ СРЦА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Љути бој код Калемегдана због неузвраћене љубави

27. 07. 2026. у 17:55

Култура

0 0

КАДА СЕ УДАЛА САЗНАЛА ДА ЊЕН МУЖ ИМА ДЕВОЈКУ: Оливера Катарина пронашла срећу поред другог супруга који је убрзо погинуо

22. 07. 2026. у 10:53

Култура

0 0

ХОЛИВУДСКЕ ДИВЕ ЈОЈ НИСУ БИЛЕ НИ ДО КОЛЕНА: Како је Оливера Катарина једним стајлингом опчинила Кан? (ФОТО)

22. 07. 2026. у 09:39

Култура

0 6

ОВО ЈЕ СИН ОЛИВЕРЕ КАТАРИНЕ: Кренуо мајчиним уметничким путем, градио каријеру од Шпаније до Америке (ФОТО)

21. 07. 2026. у 21:25

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације