ДА ОБНОВЕ СТАРУ ЛОЗУ И ВРАТЕ ДУГ ПРЕЦИМА: У Крагујевцу визија напретка није само у развоју града, већ се придижу и српска села

НИЈЕ Крагујевац само центар савремених технологија које га сврставају у сам врх Европе.

Максимовићи Изданци старе лозе на огњишту прадедова, Фото Приватна архива

И, није престоница Шумадије само оно што је не тако давно меморисано у нашим успоменама, љубавима и причама о легендарном "фићи". Симболу времена у које смо веровали, а које нас је изневерило.

Крагујевац је и наша њива. И наша шљива. И наши виногради. И засади из чијих се вековних корена, данас, извијају нове младице неговане рукама овдашњих домаћина.

Потомака мудрих и стамених. Достојанством напајани.

- Достојанство је, по мом мишљењу, кад следиш оно што ти је заветовано. Достојанство је кад се не одричеш земље. Њеног мириса. Кад ти на имању прадедова стасавају деца - говори Зоран Максимовић, село Чумићи, крагујевачки атар.

Погледом неухватљиво село. Једно од највећих у шумадијској регији. Село, феномен. Овде нема нерадника. Овде нема никог да није у неком послу.

Пали откоси пшенице. Ражи и јечма. Заруделе шљиве. Оне које су преживеле мраз и ране од града, сада се боре са сушом. Лепотице, под крошњама, крију наружено лице.

богатство Ношње и обичаји на свим манифестацијама, Фото Град Крагујевац

Ко може то да разуме? Да схвати и пати с њима, осим ових домаћина у крагујевачком Чумићу. За њих је шљива човек. Виноград, кућа. Њива... домаћинство које су придизали и подизали. Свака травка у тој њиви је тренутак њиховог живота, човече, да ли разумеш!

- Четири генерације Максимовића су, сада, на својој вековној земљи - слушамо Зорана, домаћина.

- Дванаесторо нас у заједници. Моји родитељи, супруга и ја, наша деца и шесторо унучади. Сви под истим кровом и немамо намеру да се делимо.

Шалимо се са Зораном: "Ви, мора да, онда нисте Срби, кад сте тако сложни..."

Прихвата шалу наш домаћин. Разуме. Е, да смо сви Срби сложни као ова породица у Чумићу...

- Књижимо, документима, десет колена уназад на овој земљи - каже нам. - На овом благу у које зрно бациш, а десетоструко ти се врати. Погледајте ви ову лепоту нашу. Кажу да је Војводина житница. А Шумадија је воћњак Србије. И виноград. И лек. То је препознала и наша држава. Никада до сада, колико памтим, у кргујевачко село и сељака није уложено.

Фото Град Крагујевац

Замислите, 94 милиона су  из буџета Града опредљено само за помоћ и развој села. То никада није било повољније за српског сељака. Када је то, пре било? Никад!

Ова прича не би, ипак, била потпуна да са сликама из овог краја Крагујевца нисмо пошли у сусрет др Снежани Живановић Катић, задуженој у Управи града Кргујевца за развој села и проверимо причу из Чумића.

Кренули смо овога пута обрнутим редом. Прво жива слика, а после званичници. Само сада се мучимо да наведемо све у њену, неспорну струку. Е, то се овако пише: члан Градског већа, агроном, стипендиста Владе Србије, члан радног тима за израду Националне стратегије Србије, докторирала на државном факултету, пре две деценије, област ратарства. Рођена у селу Поскурице, надомак Крагујевца "који тече њеним венама". Рођена и остала у завичају. Да помогне. Да подучи. И младима приближи лепоте свог детињства у српском, шумадијском селу.

- Крагујевац не улаже само у њиве и тракторе, мада је то примарно. Циљ нам је да се занемарена села пробуде - слушамо Снежану Живановић Катић. - Брига о селу је и улагање у спортска друштва, вртиће, домове културе, лекара у сваком селу, инфраструкртуру, помоћ кутурно-уметничким друштвима, традиционалним окупљањима, неговању лепог и прошлог... Обнављамо обичаје око којих се окупљају млади, као некад што су се окупљали око "Сусрета села". Готово да нема у Србији места где омладина из крагујевачких села није присутна на неким саборовањима.

Снежана Живановић Катић, Фото И. Маринковић

Видите, Крагујевац има 56 села, у њима је више од 25.000 људи, неправедно маргинализованих пре деценију. Сад су под пуном пажњом и бригом, јер је ововремена управа схватила шта за град и целу шумадијску регију значи село. Његова домаћинства и домаћини који на имањима очева и прадедова, уз помоћ државе и буџета Града, имају своју визију и рачуницу за време које долази. Брига о селу, верујте, није форма, то је време за будућност у коме све више младих, сасвим обичних, виде свој и живот своје породице у селима крагујевачке Шумадије. Овде су живот наставили и прогнани са Косова и Метохије, као што је у Десимировцу. Они у овим пределима виде своју лепу Метохију, пределе свога Косова.

традиција Добри коњи и чезе увек су били понос домаћина,

Ко зна колико би времена и простора било потребно за причу о Крагујевцу који је, напокон, пробудио своје село. И, колико је свест ововремене власти коначно примила чип да само српски сељак Србију спасава. У Крагујевцу се примио. На многаја љета!

Foto: Jutjub

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације