ПОЉОПРИВРЕДА И ИЗАЗОВИ: Нестају села, газдинства и сточни фонд, али - Има решења!

БРОЈ газдинстава и сточни фонд годинама опадају, просечан носилац газдинства има 60 година, а Србија између два пописа остала без око 1,2 милиона хектара расположивог земљишта. Истовремено, држава припрема нови закон о комасацији и Стратегију пољопривреде до 2034. године.

Фото: Evgeniia Kovalenko / Alamy / Profimedia

Србија се суочава са озбиљним изазовима када је реч о очувању пољопривредних ресурса. Подаци Републичког завода за статистику показују да је између два пописа изгубљено готово 1,2 милиона хектара расположивог земљишта, док се број пољопривредних газдинстава и људи који живе од пољопривреде континуирано смањује.

Истовремено, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде започело је израду Нацрта закона о комасацији земљишта, док нова Стратегија пољопривреде и руралног развоја Србије за период 2026–2034. године најављује низ мера за обнову домаће производње хране, јачање сточарства и очување села.

Све мање земљишта и газдинстава

Према подацима Пописа пољопривреде из 2023. године, Србија располаже са 4.073.703 хектара земљишта, док се за пољопривредну производњу користи 3.257.100 хектара.

У Србији данас постоји 508.365 пољопривредних газдинстава, од чега је 506.323 породичних газдинстава, док су 2.042 правна лица и предузетници. Поређења ради, према анкети Републичког завода за статистику из 2018. године било је 564.541 газдинство.

То значи да је за свега неколико година број газдинстава смањен за више од 56.000, док поједине процене говоре да је током последње деценије угашено више од 62.000 фарми.

Просечна старост носиоца пољопривредног газдинства данас износи 60 година. Мушкарци чине 77 одсто носилаца газдинстава, жене 23 одсто, док је млађих од 40 година тек сваки једанаести носилац газдинства.

Сточни фонд на историјском минимуму

Од укупног броја газдинстава, сточарством се бави 313.495 произвођача.

Према подацима РЗС, у Србији тренутно има:

698.871 грло говеда;
2.403.991 грло свиња;
1.684.013 оваца;
14.509.387 комада живине.

Стручњаци упозоравају да је управо пад сточног фонда један од кључних разлога због којих Србија постепено губи прехрамбени суверенитет. Поред тога, све чешће се говори и о губитку семенског суверенитета, односно зависности од увозног репродукционог материјала.

Нова Стратегија пољопривреде због тога предвиђа обнову домаће производње инпута, јачање сточарства и повећање додате вредности кроз прераду хране.

Оранице све скупље

Подаци Републичког геодетског завода показују да је пољопривредно земљиште и даље једна од најсигурнијих инвестиција.

Агроекономиста Милан Простран оцењује да је обрадиво земљиште стратешки ресурс чија ће вредност наставити да расте, јер га је све мање, док потребе за производњом хране постају све веће.

- Земљиште је једини ресурс који не можемо произвести. Када га изгубимо, губимо и део прехрамбене сигурности државе – каже Милан Простран.

Према његовим речима, просечна цена хектара оранице у Србији тренутно износи око 9.600 евра.

Међутим, постоје и екстремни примери. Тако је у околини Бачке Тополе хектар оранице достигао цену од чак 120.000 евра, док се у околини Ченеја код Новог Сада за квалитетне парцеле нуде и износи од око 100.000 евра по хектару.

Комасација као покушај решења

Један од највећих проблема домаће пољопривреде јесте уситњеност парцела. Због тога Министарство пољопривреде припрема посебан закон о комасацији земљишта.

Комасација представља поступак укрупњавања и преуређења парцела како би власници добили функционалније и економичније поседе. Циљ је да се омогући ефикасније коришћење механизације, смањење трошкова производње, лакше наводњавање и одводњавање, као и боља организација пољопривредне инфраструктуре.

Нови закон требало би да обезбеди већу транспарентност поступка, бољу заштиту права власника и ефикасније спровођење комасације на терену.

Све мање људи живи од пољопривреде

Просечно пољопривредно газдинство у Србији данас има 6,4 хектара земљишта, док на њему живи или ради просечно 2,2 члана домаћинства.

То значи да је у примарној пољопривреди ангажовано око 1.150.653 људи. Поређења ради, 2018. године било их је више од 1,33 милиона.

Пад броја становника који живе од пољопривреде прати и убрзано гашење села. Према појединим проценама, уколико се садашњи трендови наставе, до средине века са мапе Србије могло би да нестане око 3.000 села.

Већ данас се више од 1.200 села налази у процесу демографског нестајања, а многа од њих имају мање од 100 становника.

Хоће ли Стратегија остати мртво слово на папиру?

Нова Стратегија пољопривреде Србије први пут отворено указује на проблеме који годинама оптерећују домаћи аграр – урушавање сточарства, пад броја газдинстава, деградацију земљишта и нестајање села.

Међутим, највећа дилема остаје да ли ће најављене мере заиста бити спроведене или ће, као и многе претходне стратегије, остати само декларативни документ без значајнијих ефеката на терену, пише Агросмарт. 

Аналитичари упозоравају да селима Србије више нису потребна нова обећања, већ дугорочна и доследна аграрна политика која неће зависити од политичких циклуса и честих промена министара.

У земљи која располаже изузетним природним ресурсима, очување пољопривредног земљишта, обнова сточарства и опстанак села постају питања која превазилазе аграрну политику и директно се тичу будућег развоја државе.

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ЗА МАЛА И СРЕДЊА ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА: Један необичан пасуљ напуниће новчаник!

22. 06. 2026. у 13:15

Пољопривреда

0 0

ЗАЧИН ЗА КОЈИ КАЖУ ДА ЈЕ "ВРЕДНИЈИ ОД ЗЛАТА": Да ли шафран доноси зараду?

22. 06. 2026. у 12:40

Пољопривреда

0 0

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ЗА "КРАСТАВОСТ"? Једна од болести краставца, а ево шта га све "напада"

21. 06. 2026. у 17:57

Пољопривреда

0 0

БРЗО ДО ДОБРЕ ЗАРАДЕ: Ова култура доноси и 10.000 евра по хектару!

21. 06. 2026. у 15:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације