Друштво

МАЛИ НИКОЛА, ВЕЛИКИ МАЈСТОР: Дечак из велике Крушевице код Рековца, тата-мата за пољопривредну механизацију

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

11. 08. 2021. у 14:16

ИМА само 14 година, али Никола Марковић из Велике Kрушевице код Рековца без премца је када је реч о механици.

МАЛИ НИКОЛА, ВЕЛИКИ МАЈСТОР: Дечак из велике Крушевице код Рековца, тата-мата за пољопривредну механизацију

Уме да поправи сваку пољопривредну машину, чак и оне од којих су власници дигли руке.

У кући, старој око 200 година, коју је саградио његов чукундеда Петар, сервисира механизацију уз паролу "Марковић - Последњи трзај", јер се до последњег трзаја труди да мотор упали. Поправке обавља бесплатно, сам се понуди да комшијама поправи машине у квару, јер, како каже, ужива да поквареној машини врати "душу".

- Прво што сам поправио био је тример од којег је комшија дигао руке. Растурио сам мотор, заменио клип и игличасти лежај и тример је прорадио. Пошто је био веома задовољан, комшија ми га је поклонио за срећан почетак. Потом сам поправљао моторне тестере, растурао моторни генератор за струју, мопед "томос", склапао кочнице и мењаче на трактору... - поносно прича Никола.

У његовој породици нико није заљубљеник у механику, па је све сам учио. Све што више ради тај посао, све га више воли. Прво занимање за механику и електрику показао је када је имао само две године, тражио је да му купе кардан! Потом су га занимали делови мотора и моторних машина на бензин, па су уследили и зупчаници.

- Kод њих ми је био интересантан однос и пренос снаге. Заједно се држе, а мали иде брже.

То ме је фасцинирало. Када сам имао девет година, састављао сам прве механизме од зупчаника, па је и рођенданска торта морала да буде украшена њима. На ред су дошли мотори и компликовани механизми. Почео сам да сакупљам старе машине, попут косилица, тримера, тестера, мотокултиватора, и да се бавим њиховим моторима. Растављао сам их и састављао како бих упознао сваки делић механике - каже Никола.

САД ИЗУЧАВА КОВАЧКИ ЗАНАТ

НИКОЛУ је почео да занима и ковачки занат, којим су се бавили његов деда Милан и прадеда Љубисав. Изгледа да су прорадили њихови гени, али и због жеље да се врата старе ковачке радионице затворе, овај вредни и амбициозни дечак све чешће одлази у ковачницу. У њој, уз помоћ оца Предрага и стрица Петра, израђује предмете од гвожђа, као што су ножеви, разни украси, држачи за саксије, али и оштри секире, мотике...