КОМБИНАЦИЈА МАШТЕ И СТВАРНОСТИ: Лаза Костић хтео Николу Теслу да ожени Ленком Дунђерски

ПОРЕД Јована Јовановића Змаја, Тесла се дописивао са још једним српским песником, који је био велики прегалац за српску националну ствар, Лазом Костићем. Први њихови контакти датирају из 1891. године, када Костић почиње да се занима за филозофску потку Теслиног рада.

FOTO: Arhiva novosti

Тесла се ангажовао око превода на енглески његове драме "Гордана", утемељене у нашој народној песми "Љуба хајдука Вукосава". Драму је Лаза уз подршку Валтазара Богишића, који је у то време живео у Паризу, превео на француски. Управо из Костићеве преписке са Богишићем сазнајемо да је Лаза пратио Теслин рад, и да је Тесла покушавао да "Гордану" представи америчкој публици:

„Јесте ли видели Николу Теслу? Ако је веровати референту Jurnale des Débats, наш Ликота се упутио да надмаши Едисона. Његове expérience задивиле су електрички Париз. Бог да прости!”  Из писма упућеног Богишићу у јулу 1892. сазнајемо да се Лаза састао са Теслом у Пешти: „Био сам у Пешти са нашим Едисоном, Николом Теслом. Он се заузима за Гордану у Америци; вели да се сад преводи на енглески.”  Преводом Костићеве драме на енглески бавио се и Чедомиљ Мијатовић у Лондону.  У Пешти су Костић и Тесла провели неколико дана заједно. И у септембру Лаза Костић пише Богишићу: „Наручих 10 књига Revue d’art dramatique.  Послах по једну Gérard-у у Бразилију и Николи Тесли у Њујорк. Тесла се стара око превода на инглиски и да изађе на американску stage.” 

Занимљив увид у однос двојице генија изводи Александар Петровић у својој књизи "Аналогија и ентропија", који нам може бити од користи да боље разумемо Теслин и Лазин међусобни интелектуални и духовни однос:

 „КОСТИЋ  је тумачећи динамику вала веома близак идејама Николе Тесле о којима је, по својим речима, размишљао и од славног изумитеља тражио разјашњења. Тесла му је слао текстове својих предавања на чему му Костић захваљује: ’Много вам хвала на вашој lecture о експериментима with alternate currents. Много ме је занимао увод, општи, да речем филозофски дио’. Годину дана после овог писма два мислиоца су се срела у Пешти 1892. године, што Костић помиње у писму Тесли 1895. године: ’Данас је отприлике трећа обљетница од како смо се састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана’. За то време они су извесно разговарали о својим замислима и боље се упознали.

Фото: Из књиге "Тесла – Србин сам"

Ово повезивање Костића са Теслом никако није произвољно, јер Теслин научни поступак представља право оличење Костићеве теорије стварања. Тесла својим приступом на најбољи начин остварује Костићев захтев за укрштајем, јер успева да делатно обједини снажну машту са рационалним сазнањем. ’Костић налази да сва велика остварења представљају укрштај маште која је непосредни начин схватања и доживљавања стварности с једне стране, а с друге разума који сачињава јасноћу онога што се у машти доживљава. И тај укрштај маште и разума, поезије и филозофије, пре него што у уметничким делима постане симетрија и хармонија, јесте оштра борба између мозга и срца, рачуна и осећања’.

На овај начин може се изразити и Теслин методски просед, поетичан и експерименталан у исти мах, надахнут и егзактан до те мере да би се могао схватити као оживљени захтев Костићеве теорије ’обилат загрљај и укрштај филозофије и поезије, разума и чувства, мозга и срца.’ Тесла се нимало не разликује од Костића у свом захтеву за целовитошћу стваралачког чина.

У томе није мање коренит него Костић и врло одлучно указује да ’постоји један утицај који јача и сваког дана је све већи, који се испољава све више у свим областима људске делатности, утицај у највећој мери плодоносан и користан - утицај ствараоца... јер он је био тај који је саздао сва ова чуда и величајности којих смо сведоци.

Он је био онај који је укинуо ону ситну, педантну, уско издељену школску наставу која од амбициозног студента ствара роба на галији.’ Тесла мисли готово на исти начин као Лаза Костић када вели - ’тако сам несвесно усавршавао оно што сам сматрао новом методом давања конкретног облика изумитељском концепту и идејама, што је у потпуној супротности са чисто експерименталним поступком и по моме мишљењу много корисније и ефикасније... Моја метода је другачија. Ја никада не хитам практичном раду. Чим ми се јави идеја, одмах почињем да је развијам у својој машти. Мењам конструкцију направе, усавршавам је и она ради у мојим мислима. Сасвим је свеједно да ли моја турбина ради у мислима или је тестирам у својој радионици’.

Тешко је замислити бољу практичну потврду Костићевог става да ’фантазија је исто тако реална као ма која друга функција човечијег мозга, као ма каква друга појава у природи, као падање кише, као севање муње, као сијање сунца.' (...) Али не само да стваралачки чин обједињује у себи поетску и рационалну снагу, он је и код Костића и код Тесле трансцепдентално укорењен. (...) Он у себи садржи једну снолику супстанцу која се једнако добро згушњава у поетским и научним сликама.”  

ТЕСЛА ће као што је познато чудновато бити везан и за Лазин љубавни живот. Када је Лаза обавестио Теслу да се венчава Јулијом Паланачком, Тесла му је женидбу чиститао стиховима Хајнриха Хајнеа:

„Њујорк, 19. окт. 95.
Драги пријатељу 
Ваш лист добио сам ну не имадох часа да Вам се јавим. Ево и данас морам се обратити на песника да Вам уместо мене одговори.  'Сањах некоћ дивљи љубавни жар, Лепе увојке митру и резеду' — Ну сад! 'Одавно избледеше и одлетеше снови,Одлете чак и моје најдраже сновиђење' — А како не бих осетио неку бол кад не могу да речем да ми настави'Остаде ми само оно што попут дивљег жара Излих некоћ у риме' Ту утеху Ви имате.

Фото :Рукописно одељење Матице српске

Сад - дозволите да честитам Вама и госпођи Костић такође! Па да закључим као прави интернационални пензиониста Довиђења! Ваш Никола Тесла”

Овај осебујни геније и велики Теслин поштовалац дао је себи у задатак да Теслу ожени својом великом љубави Ленком Дунђерски. Тим поводом у јуну 1895. године, Лаза из фрушкогорског манастира Крушедола пише Тесли: „Девојка коју сам Вам намјенио подобна је да савлада сваког женомрсца. Ја мислим да би и мртвог оживјела, не само мртвог Дон Хуана, него и мртвог свеца. Збиља. Ономад сам је гледао у манстиру како цијелива неке мошти, суху руку неког свеца, па, у заносу од оног тамјана и од оне лепоте, чисто сам се зачудио, како да се она мртва рука не дигне да је загрли.

- Који је ово светитељ? - запитам калуђера до себе.
- То није светитељ.– Него ?
- Светитељка, преподобна мајка Ангелина. 
- А? Сад разумем.

Калуђер ме погледа као да ме је разумео, а знам да ни не слути моје мисли.” 

СУТРА: ЧОВЕК ОЖЕЊЕН НАУКОМ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ПРЕВОДИО СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ НА ЕНГЛЕСКИ: Захваљујући Николи Тесли објављено је четрнаест песама Јована Јовановића Змаја

19. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

КНЕЗ ПАВЛЕ ОБАРА ДВЕ ВЛАДЕ НА ИСТИ НАЧИН: Кнез је споро стицао увид у мрежу интрига и дволичности које су владале политичким животу Србије

11. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: "Кока-кола" је и у време Другог светског рата с нацистичком Немачком живела у полутајној љубави

14. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације