КРАЉ ОДЛУЧУЈЕ ДА УКИНЕ УСТАВ И ПРЕУЗМЕ ВЛАСТ: Радић је у болници, после атентата у Скупштини, молио краља Алескандра да заведе самовладу

ПОСЛЕ једног од највећих политичких злочина у историји југословенских простора наступају звездани тренци на политичкој сцени јунака фељтона, који је пред читаоцима „Новости“, Петра Живковића.

ЗАБРИНУТОСТ Краљ Алекандар испред болнице у којој је лежао Стјепан Радић, Фото "Википедија"

Генерала Живковић, који је у тренутку трагедије у Скупштини, командант Краљеве гарде, у својим мемоарима детаљно бележи шта се све дешавало у окужењу краљ Алекандра Карђорђевића:

„После ове катастрофе у Скупштини, краљ Александар је обилазио Стјепана Радића у болници. Стјепан му је тада заблагорадио и молио га да најури Скупштину и владу. Краљ му је објашњавао, да је то тешко по парламентарним и демократским принципима. Он - Радић му је одговорио: узмите за председника ђенерала, па је том приликом поменуо мене, рекавши му, узмите вашег команданта гарде Петра Живковића. Краљ је то одбио, али ће покушати са другом личношћу, ако хоће Скупштина да помогне. Тада је Краљ био поверио мандат ђенералу Стевану Хаџићу, Министру војном да образује парламентарну владу из свих странака. Радићева и Прибићевићева странка нису хтеле да чују и да сарађују у Парламенту. Хаџић је вратио мандат и владу је образовао Антон Корошец са Велимиром Вукићевићем и демократама Маринковићевим, који је био Министар спољних послова а Корошец је за себе задржао Министарство унутрашњих послова.

Посланици Радићеве и Прибићевићеве странке по споразуму напустили су Скупштину и нису хтели да чују за тадашњу владу и парламент. Краљ Александар је стално разговарао с појединим представницима Радићеве и Прибићевићеве странке и настојавао је, да се дође до неког споразума ради добра земље и народа. Разговори су стално вођени све до почетка јануара 1929. Тада је створена криза ради преговора. Корошец је био дао оставку. Ни до каквог споразума се није могло доћи, 4. јануара Краљ је учинио последњи покушај. А према добивеним условима од Радићевића и Прибићевића и по саслушаној ноти, они су тражили аутономију Хрватске, противу Уставних одредби. Како сам био чуо, тада је Краљ разговарао са војним круговима у ђенералштабу и из Загреба о могућности отцепљења и аутономије (ђенерал Петар Пешић). Али нико му није могао саветовати ту одлуку, већ је наилазио баш код политичара и то парламентараца на савет, да покуша као излаз, да укине Устав и под својом одговорношћу изведе земљу из безизлазног положаја у коме се налазила. Јер Радићевци су тражили промену Видовданског устава, који нису хтели да признају пошто они нису учествовали при његовом доношењу. То је Влатко Мачек стално изјављивао (откопчати прслук, па га после закопчати). Ето тако је дошло до 6. јануара 1929. године и тако назване шестојануарске диктатуре.

ЧЕТВРТОГ  јануара 1929. године краљ Александар је одлучио, да укине Устав, узме власт у своје руке, распусти Скупштину и именује нову владу. Тога дана ме је позвао и саопштио ми о томе да је мене одредио за председника владе, као неутралну личност и њему потпуно одану. Нисам могао то да му одбијем као војник и Командант његове Гарде. Том приликом ми је рекао, да идем сутра 5-ог код Воје Маринковића, који је био тада болестан и да му саопштим ову његову одлуку и жељу да он остане у тој новој влади Министар спољних послова ради континуитета спољне политике. Рекао ми је, да саопштим, да би у тој новој влади ушли од радикала Никола Узуновић, Милан Сршкић и Божа Максимовић и од  демократа Воја Маринковић и Лаза Радивојевић, од Хрвата Мате Дринковић са још тројицом. За остале још не зна. Тако исто Краљ је наредио да се позове Богољуб Јевтић из Беча, где је био наш пуномоћни Министар и да он има заузети положај Министра двора". 

Иузетну оцену природе уведене диктатуре изнео је војвода Василије Трбић у својим мемоарима: „Диктатура је била у неку руку концесија Хрватима, јер је онде била радо прихваћена од стране Хрватске сељачке странке, а мање расположени сепаратистички Хрвати, седили су у влади. Хрватска је од диктатуре добила крупне уступке: укинут је нападани Видовдански устав већ од 1921, разбијена је српска хомогеност, па су с правом очекивали да добију сада и нове уступке. Супротно њима, Срби су изгубили све што су волели и за шта су се борили од 1815. године. Изгубили су слободу, која је била цена низа борби против спољних и унутарњих непријатеља. Полиција и чизма, које је он вазда мрзио, сада су му постављали претседнике општина, кметове, пандуре, чуваре шума и поља итд. Све то изазвало је оправдан револт против до тада у Срба популарног краља Александра. А о Петру Живковићу и да се не говори! Многи су отворено целокупну кривицу за диктатуру бацали на Петра Живковића, а што се, по мом мишљењу у целини не може узети као истина".

КЊИЖЕВНИК Милорад Павловић Крпа био је близак са краљем Александром. И када га је краљ питао шта мисли о идеји да именује Живковића за председника владе, одговорио је крајње негативно. „Том приликом Краљ ми је поднео свој указ о постављењу генерала Петра Живковића за председника владе и питао ме: - Шта мислите о овоме? Запањен, ништа нисам одговорио, али када Краљ понови питање, рекао сам оно што сам заиста мислио.." А то што је мислио толико је изнервирало краља Александра да га је истерао напоље.

Да је влада Петра Живковића, као што сам рекао, била готова за диктатуру, знао је др Војислав Маринковић још у децембру 1928. године. По речима Петра Живковића, све аудијенције учињене по захтеву краља 4. јануара 1929. године, од стране др Антона Корошца, Љубе Давидовића, Влатка Мачека, Светозара Прибићевића, па и самог Слободана Јовановића, биле су у знаку обичног изговора и забашуривања намере. Само одустајање Влатка Мачека и Светозара Прибићевића од њихових територијалних захтева као и других који су се односили на државну целину, можда су могли отклонити војну диктатуру. Све друго је било безначајно.

„Знам поуздано, да је Драги Јанковић са сузама у очима молио Краља да не чини тај корак, али је постигао само то, да је одмах био смењен, а на његово место, за министра двора дошао је Бошко Јевтић, дотадањи посланик у Аустрији.

После Слободана Јовановића поново је зват др Мачек, који је остао и надаље при своме захтеву. После тога дошло је саопштење из Двора да су сви покушаји за решење политичке кризе у земљи парламентарним путем, пропали".

Лако се, посебно у овом тренутку, може створити утисак да је краљ Александар имао безрезервно поверење у генерала Петра Живковић, међутим то апсолутно није тачно. Према многим причама знао је често да генерала Петра Живковића постави на место, где треба да се налази.

Краљ Александар је изразио намеру да уз помоћ министра војног Душана Трифуновића крајем 1926. године изврши пензионисање генерала Живковића, међутим да ли је ово била нека врста крајње опомене или стварна намера, мислим да никада са сигурношћу нећемо знати:

„Када је (Душан Трифуновић) постао министар војске у влади Николе Пашића у договору са њиме покушао је срушити Живковића у жељи да он заузме његово место. Није успео иако га је перфидно и Александар сам куражио да пензионисањем уклони Живковића из војске.

Предузео је извесне мере у том кораку и створио у једном тренутку пометњу и кризу у самој клики. Међутим, када је Трифуновић Александру поднео на потпис указ о пензионисању Живковића и још неких, Александар је одбио да потпише указе и известио Живковића о Трифуновићевом поступку. Трифуновић је после тога повучен са положаја министра и у пензији покушао да са опозицијом руши Живковића али без успеха". 

ГЕНИ КАРАЂОРЂА

КРАЉ Александар је имао ружан манир, да је знао често људе избацивати из кабинета или аутообила када би му рекли мишљење супротно његовом и остали доследни у појашњењу својих ставова. Као и све мане Карађорђевића и ова би се оправдала То је ген Карађорђа. Србима је ово импоновало, па су могли да прогутају до одређене мере испаде Карађорђевића који би били исхитрени и плаховити.

 СУТРА: ГЕНЕРАЛ ПРЕУЗИМА ВЛАСТ У СВОЈЕ РУКЕ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ОД НАЦИОНАЛНИХ УВРЕДА ДО АТЕНТАТА У СКУПШТИНИ: Стјепан Радић, после атнтата, плачући је рекао краљу - Величанство, ја нисам ништа рђаво

01. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ГЕНЕРАЛ КРОЈИ СУДБИНУ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА: Савременици Петра Живковића су тврдили да он држи у рукама и краља Александра и читаву земљу

31. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПЕТАР ЖИВКОВИЋ ШИРИ СВОЈУ МРЕЖУ ЗА УТИЦАЈ: Разлог велике наклоности краља Александра према генералу Живковићу није разрешена ни до данас

30. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

БЕЛА И ЦРНА РУКА УНОСЕ РАЗДОР МЕЂУ ОФИЦИРИМА: Живковић је на оснивању Беле руке представио своје следбенике као браниоце српског престола

29. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације