ОРГАНИЗОВАНИМ ХАОСОМ ДО ПРОТЕРИВАЊА СРБА: Албанци на Косову и Метохији користе интитуционални вакуум за радикализацију притисака

ПРЕВРЕМЕНИ парламентарни избори на Косову и Метохији, у режији албанских власти у Приштини, биће одржани 7. јуна, па ће становници јужне српске покрајине трећи пут бирати посланике за нешто више од годину дана.

Armend NIMANI / AFP / Profimedia

Ако се урачунају и локални избори, то ће бити четврти излазак на биралишта за 16 месеци. До ових избора довела је парламентарна криза дугог трајања на КиМ, током које је интензивирано институционално застрашивање, прогон, укидање грађанских и националних права - све у свему, етничко чишћење Срба.

- Готово ниједна албанска политичка партија у кампањи не отвара питање односа према Србима, институционалног насиља и нерешених злочина почињених над српским и другим неалбанским становништвом - изјавио је председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић. - Ниједна партија није озбиљно реаговала на проблеме кроз које пролазе Срби на тзв. Косову, нити на притиске којима је изложена Српска листа. Међународна заједница се формално не меша директно у политичке процесе, али истовремено показује неспремност да се озбиљно суочи са злочинима почињеним на тзв. Косову. Актуелна кампања води се и у сенци очекиване пресуде лидерима тзв. ОВК, видљив је притисак на суд да не донесе пресуду какву би, на основу доказа који су представљени, требало да донесе.

Током процеса у Хагу потврђено је постојање илегалних логора и многобројни злочини над Србима и неалбанцима, али то нема утицај на посвађане албанске партије које су јединствене када је реч о односу према Србима и одбрани наслеђа тзв. ОВК.

- Они који би морали да сносе највећу политичку и личну одговорност данас су носиоци изборних листа, добијају политички простор, имунитет и могућност да уђу у парламент - каже Одаловић. - На тај начин ради се својеврсна политичка промоција ОВК и покушава релативизација злочина почињених над Србима.

Ништа се није променило од 5. јуна 1999, када је Пет Бјукенен, саветник америчких председника Никсона, Форда и Регана објавио текст "Катастрофа звана Косово" у коме пише: "Наша безумна интервенција произвела је управо катастрофу коју смо желели да избегнемо". Бјукенен је био један од ретких у Вашингтону који је унапред упозоравао на демографске последицем оцењујући да ће НАТО, под изговором заштите Албанца, постати "авијација ОВК" и да ће улазак трупа Алијансе на Косово резултирати контраегзодусом те да ће Срби бити брутално протерани. То показују актуелне западне демографске процене - да су Срби од доласка НАТО на КиМ сведени на мање од четири одсто тренутног становништва покрајине.

Оно што би се могло назвати "надгледана парламентарна криза" изазвала је последњи велики талас етничког чишћења Срба административним одлукама које нису могле бити донете без прећутне дозволе Запада. Та криза почиње у фебруару 2025. када је Куртијево Самоопредељење изгубило, што је довело до институционалног хаоса у којима су такозване техничке владе доносиле одлуке којима је уведена потпуна економска и административна блокада према централној Србији. Затваране су српске институције, општине и пошта, народ је остао без основних административних услуга, а албанске специјалне јединице су изградиле нелегалне базе на северу КиМ.

Притисак се затим пренео на стубове опстанка, просвету и здравство, а средином маја, косовске власти су ухапсиле седморо директора српских образовних и здравствених институција у Грачаници под политички мотивисаним оптужбама. Основни суд у Приштини им је одредио притвор до 30 дана, што је изазвало страх и најоштрије осуде које су долазиле искључиво од Срба. Примена рестриктивних закона о странцима и возилима претворила је свакодневни живот у ноћну мору, хапшења без јасних доказа створили су атмосферу окупације, а резултат је тихи, свакодневни одлазак са КиМ.

Стиче се утисак да је тај парламетарно-изборни хаос у ствари врло добро организован и да Албанци, тренутно оличени у Куртију користе институционални вакуум за радикализацију притиска на Србе очигледно знајући да Запад неће предузети никакве кораке да их заштити. Зато су се појавиле сумње да ли је институционални хаос у ствари фингиран да би се извело етничко чишћење кроз притисак. Њиме се српско питање решава без потребе за отвореним војним сукобом. Можда се у том светлу може посматрати документ Стејт департмента усвојен прошле недеље под именом "Извештај Конгресу о политици САД за промоцију регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану".

Он наводи да су "напори САД на Западном Балкану допринели стварању стабилности, што је поставило темеље за другачији облик америчког ангажовања" и прецизира да је "ера изградње државе коју су предводиле САД завршена. Политика САД на Западном Балкану није усмерена на спасавање или реконструкцију, већ на стабилност и обострано корисна партнерства". То би могло да значи да Америка сматра питање Срба на КиМ решеним, јер је етничким чишћењем њихов број сведен на "безопасан" ниво.

Посебну пажњу изазвала је формулација у документу Стејт департмента да ће САД "наставити да охрабрују Београд и Приштину да напредују ка нормализацији односа, са циљем да се путем преговора постигне трајни споразум прихватљив за обе стране". Међусобно признавање, које је до сада помињано као услов без кога се не може, ишчезло је у новој стратегији. Балкан је дефинисан као питање америчке националне безбедности у условима директног геополитичког надметања са Русијом и Кином, за које кажу: "Злонамерни актери могу искористити регионалну нестабилност на штету америчких интереса".

У новој стратегији пише: "САД потврђују посвећеност одржавању војног присуства у оквиру Снага за Косово (Кфор) предвођених НАТО како би се осигурало безбедно окружење. Истовремено, САД ће наставити да пружају техничку, логистичку и образовну подршку за транзицију Косовских снага безбедности у професионалне, интероперабилне одбрамбене снаге унутар НАТО стандарда".

Као вид притиска на Србију пред изборе на КиМ може се посматрати долазак у Прешево на разговоре са албанским политичарима Кита Селфа, републиканског конгресмена из Тексаса, и Сухаса Субрамањама, демократског конгресмена из Вирџиније који су директни заступници албанских интереса у Вашингтону. Селф, бивши официр америчке војске, у јануару је прогурао предлог закона у Конгресу којим се од америчког државног секретара Ентонија Блинкена захтева да изради посебан извештај о "угрожености албанске мањине у Прешевској долини", а пре месец дана у Представничком дому представио је резолуцију којом се даје снажна подршка хитној интеграцији тзв. Косова у НАТО.

Субрамањам, правник индијског порекла, одмах по доласку у Прешево поручио је да "Србија, ако жели да напредује, мора да реши ова питања права мањина". Вашингтон врло добро зна да Курти спроводи "пузајуће" етничко чишћење, па сврха доласка конгресмена уочи избора на КиМ није прикупљање информација, већ намера да се активирањем теме наводне "угрожености Албанаца у централној Србији" направи уцењивачки потенцијал.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕР У СРБИЈИ: Жива у термометру пада за 11 степени - Попаљени сви аларми

02. 06. 2026. у 17:58

Друштво

0 1

Фондација Меридиан обрадовала 100 деце са Косова и Метохије на Ф4 Меридианбет КЛС

02. 06. 2026. у 16:00

Друштво

0 0

ОГЛАСИЛА СЕ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА: Пола милиона позива за годину дана радa Контакт центра ЕДС

02. 06. 2026. у 13:53

Друштво

0 2

ЈЕЛЕК И АНТЕРИЈА ПРЕД СРБИМА ИЗ СЛАВОНИЈЕ: Изложба у Дому Оцића у Даљу

02. 06. 2026. у 13:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације