СУКОБ НОВЕ ДИНАСТИЈЕ И МЛАДИХ ЗАВЕРЕНИКА: Пре стварање Црне руке избио је сукоб између престолонаследника Александра и мајора Аписа

ОД САМОГ оснивања организације Уједињење или смрт 1911. године, која је касније постала позната као Црна рука, а чији је лидер био Драгутин Димитријевић Апис, ова група је веома брзо почела да ствара снажан утицај у српској политици.

КАРИЈЕРА Петар Живковић када је добио чин мајора,Фото Из књиге "Владар из сенке - Генерал Петар Живковић"

Тај утицај је постао толико значајан да се убрзо јавила потреба за успостављањем равнотеже и контре у односу на њену моћ. У том контексту, формирана је супарничка официрска група, која је имала за циљ да се супротстави Црној руци. Ову нову групу, названа Бела рука, покренуо је Петар Живковић, који је био блиски сарадник будућег краља Александра, а касније и подршка Николи Пашићу и радикалима.

Организација Бела рука била је, у суштини, чист пандан Црној руци, али са значајним разликама у свом карактеру и циљевима. Док је Црна рука имала дефинисану идеологију, јасан статут, строго утврђену заклетву и прецизно одређене политичке циљеве, Бела рука није била идеолошки усмерена. Ова група није имала дубљу филозофију или озбиљне политичке амбиције, већ је функционисала као интересна организација, која је деловала искључиво у складу са краткорочним, прагматичним циљевима престолонаследника Александра. Док су групе попут Уједињење или смрт имале јасно дефинисане вишеструке циљеве и теоријски засноване идеје о будућности земље, Бела рука је била потпуно супротна, једноставније структуре, и са циљем који није надмашивао непосредне интересе и потребе својих чланова.

„Пре стварање Црне руке избио је сукоб између Александра и Аписа. Све је почело тако што је неко саопштио престолонаследнику да Апис није пружио подршку династији и да се залагао да се у Србију доведе странац за владара. Разљућен таквим гласовима, Александар је отишао у Главни генералштаб, где је оштрим речима пребацио Апису његово држање.

Апис је одговорио отворено:

- Да, а шта ви мислите да смо ми ставили главе у торбу да се ви двојица (Александар и Ђорђе) свађате и отимате око престола као какве играчке. Варате се, јер смо у стању да по други пут ставимо главе у торбу. Алузија на нови државни удар била је јасна. Након тога, Александар је тражио од министра војног, Степе Степановића, да Аписа и Миловановића - Пилца прекомандује у неки гарнизон ван Београда. Самоувереном Александру такве речи нису биле пријатне, тим пре што су указивале на могућност новог државног удара против династије и њега лично. Судари две тако снажне личности морали су се завршити раскидом, иако је до тога требало да прође доста временa“.  

Свестан снаге завереника престолонаследник Александар се у том тренутку окреће ка лојалним официрима и окружује се њима, покушавајући да временом ојача ту групу официра и истисне заверенике из војске.

Са друге стране завереници и група официра око њих фебруара и марта 1911. године врше последње припреме за оснивање тајне организације Уједињење или смрт.

У СВОЈИМ мемоарима Петар Живковић је изнео своје виђење и поглед на организацију Уједињење или смрт: „1910. у Београду је излазио лист Пијемонт. То је био чисто национални лист и око њега се образовала национална омладина на челу са Љубом Јовановићем званим Чупа. Овај лист је заступао нашу националну ствар у Старој Србији и Маћедонији. Лист су подржавали, управо финансирали официри из завере 1903. године на челу са тадашњим мајором Драгутином Димитријевићем Аписом. Мајор Димитријевић управо је био са Љубом Јовановићем стуб тог листа; управо националног покрета. Он се био обратио и престолонаследнику Александру за материјалну помоћ објаснивши му задатак и циљ тог листа. Помоћ је и добио (мислим око 25.000 динара). Али овај лист није се задржао само на главном циљу - спољно националном, већ је почео да се бави питањима унутрашње политике. Критиковао је и владу. Тада је била радикалска влада под председништвом Николе Пашића а Министар финансија је био Стојан Протић. Радикалска влада, а нарочито Стојан Протић били су јако нервозни због тога, а нарочито што су знали који су у том листу и да су они одржавали везу са престолонаследником Александром. Они су чак зато и пребацили. И заиста престолонаследник Александар се љутио, што се овај лист бави унутрашњом политиком и сматрао је, да је био преварен, кад су му се обратили за помоћ и говорили о програму чисто спољно националном за ослобођење нашег народа и територија у Турској. Ту се већ појавило, управо почело нерасположење престолонаследника Александра према овим људима.

У то време избије на јавност да постоји тајна организација Уједињење или смрт која је после прозвана Црна рука. Причали су поједини, како су врбовани и како су у организацији биле петорке тј. њих петорица полажу заклетву пред једном личношћу из централе, а заклетва се полаже на оружју. Сваки од заклетих има да уведе нову петорку и они полажу заклетву пред непознатим итд. Дакле ово је била пропаганда на основу чисто националног рада за ослобођење и уједињење наших потлачених крајева. Врбовање је почело врло активно и код младих људи наилазило на велики одзив. И због тога то није могло остати у потпуној тајности. Причали су ми који су били врбовани, а нису хтели да у организацију ступе, јер је то војничким прописима забрањено. Ово се јако ширило међу официрима, код цивила је био мало слабији успех.

Кад је ово избило на јавност и новине почеле да пишу о томе ова мистериозност и тајност позадине многе је узнемиривала и задавала им бриге, јер се није знало који су главни иницијатори. Сумњало се и на противнике завереника и на противнике радикала итд. Једном приликом око половине 1911. године пешадијски мајор Владимир Туцовић сретне мене, Анту Антића и Јосифа Костића и исприча нам ово: Како га је капетан Велимир Вемић врбовао да ступи у ту организацију Уједињење или смрт јер је и он у истој а жели да уведе петорицу, па позива и њега, да буде један од те петорице. Вемић му није могао рећи ни који су чланови, нити шта друго о организацији. Туцовић нас питао за савет, па је том приликом изјавио, да и он сумња, да није ту нека позадина од противника завереника, па да их ликвидирају. Ми смо му рекли да је најбоље да он оде потпуковнику Милану Гр. Миловановићу (Пилцу) тада на служби у Министарству војном и потпуковнику Драгутину Димитријевићу Апису, на служби у главном ђенералштабу, да им то саопшти и чује њихово мишљење. Тада су ова два потпуковника важила као најбољи и главни за заверенике из 1903. и то од млађих, заузимали су видне и важне положаје.

После кратког времена Туцовић се састане са мном, Јосифом Костићем и Антонијем Антићем и исприча нам ово: како је разговарао са Миловановићем и Димитријевићем о његовом врбовању од стране Вемића и да су му они рекли, да се не боји ништа и да ступи у ту организацију. Даље Туцовић је рекао, да он верује, да су ту главни они.“ 

ПОСТОЈИ, међутим, и друга страна ове приче која баца ново светло на догађаје тог времена. Према овом тумачењу, Владимир Туцовић, који је био један од кључних фигура у војним и политичким круговима Србије, имао је задатак да лично врбује Петра Живковића за чланство у тајној организацији Уједињење или смрт:

- Како је касније Туцовић сведочио, објаснио му је да Црна рука захтева спремност на личне жртве и герилско ратовање по потреби. Кажу да се Живковић - због свог кукавичлука - од тога препао. Црнорукци су причали да се претварао како је увређен што му Димитријевић није то лично рекао. Живковић је наводно одговорио Туцовићу да ће се одлучити после сусрета са престолонаследником Александром. 

СУКОБ МЕЂУ ПУЧИСТИМА

У ВРЕМЕ оснивања Црне руке десила се једна непријатна ствар и велика штета за млађе заверенике јер је дошло до разлаза између мајора Антонија Антића и Аписа због фамилијарне афере (интимна веза између Аписа и ујне Антићеве, жене Ђорђа Генчића). Тада су пријатељи Антићеви осуђивали поступак Димитријевићев, а овај је због тога био нерасположен према њима. У интимне пријатеље Антићеве рачунао се мајор Јосиф Костић и Петар Живковић. 

 СУТРА: БЕЛА И ЦРНА РУКА УНОСЕ РАЗДОР МЕЂУ ОФИЦИРИМА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ЈУРИШ ЗАВЕРЕНИКА НА КРАЉВСКИ ДВОР: Сведочења, учесника у атентату, шта се догађало 29. маја, из године у годину су се мењала

26. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ЗАВЕРЕНИЦИ МЕЊАЈУ ПЛАН НАПАДА НА ДВОР: Петар Живковић је у атентату имао далеко сложенију улогу од оне која му је касније приписивана

25. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПЛЕТЕЊЕ БИЧА ЗА УКЛАЊАЊЕ ПРЕЗРЕНОГ КРАЉЕВСКОГ ПАРА: Пуковник Машин је предложио на који начин да се онемогућити отпор чланова владе

24. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације