СИМПТОМИ СУ СЛИЧНИ ПРЕХЛАДИ, АЛИ ЈЕ БОЛЕСТ МНОГО ОПАСНИЈА Савет реуматолога: Деца су тежи реуматолошки пацијенти од одраслих

КАДА се дете, најчешће у пубертету, жали на болове у зглобовима, често је малаксало, губи на телесној тежини и с времена на време има повишену телесну температуру, а кожа бурно реагује на сунце, требало би посумњати на неку од системских аутоимуних болести везивног ткива.

Фото: Shutterstock

Та реуматолошка обољења погађају до пет одсто целе популације, али 20 одсто тог броја чине управо дечаци и девојчице у адолесцентном добу. Као и код већине других хроничних болести, веома је важно препознати их на време, како би се правовременом терапијом спречило системско оштећење органа.

У интервјуу за "Новости" професор др Предраг Остојић из Института за реуматологију каже да су управо ради скретања пажње, пре свега стручне јавности, недавно одржали 43. Републичко саветовање о дечјим реуматским болестима:

- Системске аутоимуне болести везивног ткива нападају више органа истовремено. То их чини комплексним како за рано препознавање, тако и за адекватно лечење. Ипак, чињеница је да се, када се са терапијом почне на време, последице могу да спречити, односно ублажити.

Које све системске болести везивног ткива постоје?

- У њих се сврставају системски еритемски лупус, дерматомиозитис, Сјегренов синдром, системска склероза и системски васкулитиси. Када се испоље пре 16. године живота, називамо их јувенилним. Најчешће међу њима су системски еритемски лупус и Сјегренов синдром.

FOTO: Arhiva novosti

Да ли свака од ових болести има специфичне симптоме или они могу да се преплићу?

- Оне имају опште карактеристике. Постоји читав спектар знакова који на та обољења указују, а најдоминантније су кожно-зглобне тегобе. Ти пацијенти од општих симптома имају малаксалост, слабост, губитак тежине, црвенило по кожи, осетљивост на сунце. Честа је и појава раница у устима, задебљавање коже и стварање калцификација под кожом, болови у мишићима и зглобовима, бол у трбуху, увећана јетра, поремећене вредности леукоцита и тромбоцита, крв у урину, кризе свести, главобоље...

Овако широк спектар симптома је вероватно највећа препрека да се те болести открију на време?

- Јесте. Оне су, условно речено, ретке и зато је битно да их педијатри имају на уму. Јер, почетак неке од системских аутоимуних болести везивног ткива може да се манифестује упалом срчане марамице или изливом у плућну марамицу. Дете често може да има и проблеме у налазима крвне слике, као што су ниски леукоцити и тромбоцити. Битно је да изабрани педијатар не искључи реуматолошки узрок и да пошаље дете код педијатра реуматолога или педијатра имунолога.

Како се поставља дијагноза?

- Испитивањем одређених антитела из крви можемо поуздано и без великих дилема да утврдимо о којој болести је реч. Дакле, зато истичемо да је много битније упутити пацијента на дијагностику, него га лечити од бројних тегоба које има, а не открити прави узрок.

Зашто се ове болести испољавају најчешће у пубертету?

- Зато што се тада мења хормонски статус дечака и девојчица, а одређени хормони имају негативан утицај јер подстичу аутоимуне процесе код генетски предиспониране деце. То не значи да ако мајка или отац болују од неке реуматолошке болести да ће и њихово дете оболети. Та вероватноћа је врло мала. Дакле, у стварању генетске склоности учествује читав мозаик гена који на крају условљава појаву болести, за коју је најчешћи окидач нека од бенигних инфекција, као што су, на пример, респираторне.

С обзиром на то да од ових болести оболевају и старији, зашто се дешава да се то неком догоди баш у детињству?

- Доказано је да одређена комбинација гена указује на то да ће се нека од тих болести испољити у детињству. С обзиром на то да су оне системске, деца су, по правилу, тежи реуматолошки пацијенти од одраслих, јер ако им се обољење не открије на време може озбиљно да им наруши целокупно здравље и тиме скрати животни век.

Колико је лечење ефикасно?

- Што се тиче могућности лечења, неке од тих болести лече се врло добро. На пример, за системски еритемски лупус постоје лекови који га држе под контролом, док када је реч о јувенилној системској склерози, за њу су терапијске могућности свуда у свету врло ограничене, па су и резултати лечења лошији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације