БОЈАНА МАЉЕВИЋ ВИШЕ НИЈЕ НА СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ: Критике "трајног вета" довеле до повлачења

ГЛУМИЦА и продуценткиња Бојана Маљевић пре неколико месеци добила је позив да буде једна од кандидаткиња на студентској листи, али је данас, како је сама рекла, морала да се повуче са исте.

Фото: Јутјуб/Insajder Video

Нишки универзитет ставио је "вето" на кандидатуру Бојане Маљевић, док се београдски успротивио тој идеји.

Након тога, она је написала писмо у коме се захвалила свима на поверењу што су баш њу позвали за једног од кандидата.

Такође, Маљевић је у писму образложила разлоге због којих се повлачи. 

Писмо Бојане Маљевић упућено студентима преносимо у целости:

"Драге студенткиње и студенти, Поштоване колегинице и колеге, Желим да вам се захвалим на поверењу које сте ми указали пре неколико месеци, када сте ме позвали да будем једна од кандидаткиња на студентској листи.

Тај позив сам прихватила, уз част и свест о великој одговорности коју носи. Нисам знала да ли већу одговорност осећам као глумица и продуценткиња, активисткиња, или као професорка универзитета.

Веровала сам да ћете заједно са изабраним кандидатима наставити да ударате темеље борбе која је у многима пробудила наду да је могуће градити другачију политичку културу у Србији. Нисмо били уз вас јер сте понудили нове људе, нове вође, па чак ни нову идеологију. Већ нови начин размишљања о политици.

Показали сте да се поверење гради уз солидарност, отвореност и доследност; да желите да политику вратите правилима и одговорним људима. Окупили смо се око једноставне идеје: да институције морају да раде свој посао; да онај који није надлежан - не треба да се пита; да одговорност мора да постоји и да нико није изнад закона.

Нарочито не они којима су руке крваве. Али постоји тренутак у свакој револуцији када она престане да се бори против старог света и почне да уређује сопствени. Тај тренутак је много важнији од саме револуције.

Сетите се тог тренутка у вашим редовима. Јер није тешко препознати аутократију када је гледаш преко пута себе. Тешко је препознати њене обрасце када се, из најбољих намера, почну уграђивати у сопствена правила. И ту почиње занимљив део приче. Јер политика је чудна ствар. Толико је дуго кварила људе да човек на крају поверује да се од ње може одбранити једино тако што никоме неће веровати - чак ни сопственим представницима.

Па настају изјаве. Па гаранције. Па моралне обавезе. Па аутоматске оставке, иако су у супротности са законом. Па Изјаве за које се каже да нису правно обавезујуће, али се очекује да их схватимо као политички обавезујуће. Па вето. Па још један вето. Па континуиран трајни вето. Па контрола контроле. Па процедура за процедуру. Па правилник којим се уређује правилник.

И одједном схватиш да си написао више страница о томе како ћеш контролисати сопствене људе него о томе како ћемо да мењамо власт, да стварамо здраве институције и да градимо земљу. То је тренутак када се човек запита: против чега се оно беше боримо?

Најзанимљивији део целе приче није чак ни “Изјава кандидата”. Изјаву ћете, како чујем од студената свесних велике грешке која постоји, вероватно поправити. И навијам за то, из све снаге - због вас. Зато ту изјаву нисам потписала.

Јер није паметно да тражите од људи да потписују фактички императивне мандате који подсећају на партијски централизам против којег се боримо. Не може се бранити демократија механизмима који ограничавају слободу мандата и уводе политичку дисциплину. То би се студентском покрету обило о главу - а не потписнику Изјаве која није правно обавезујућа, а ни морално, ако ћемо право.

Зато сам чекала да је коригујете. Због вас. Најзанимљивије је оно што остаје када се сви спорни чланови избришу. Остаје логика. Управо са том “логиком” не могу да се сложим. А логика из ваших докумената, која сам детаљно прочитала, каже: да се поверење производи контролом. Ту почиње проблем. Јер поверење није производ.

Поверење не настаје од довољно потписа, довољно вета и довољно процедура. Поверење настаје онда када некоме дате слободу и право да буде одговоран. Све друго је надзор, контрола или још горе: све оно што желимо да променимо.

Демократија је, у извесном смислу, управо институционализована вера да слободан човек може бити одговоран. Ако у то не верујете, онда правите нешто друго. Зато први вето има смисла. Ако сви универзитети у Србији први пут праве заједничку листу кандидата, сасвим је разумно да свако може да каже: "Чекајте, за ову особу постоји озбиљан проблем."

То је провера интегритета кандидата и чување интегритета студентске листе. Немам никакву дилему да заједничка листа више универзитета треба да прође кроз једнократну проверу интегритета кандидата.

Такав вето сматрам легитимним и одговорним механизмом заштите листе. Када изненада (од пре неки дан) то постане “трајни вето”, он престаје да проверава интегритет. Постаје механизам политичке контроле. Почиње да обликује понашање. А то је сасвим друга ствар. То није само процедурална разлика. То је разлика између два потпуно различита модела политике.

Кандидат који зна да у сваком тренутку може поново бити предмет вета неће размишљати само о томе шта сматра исправним, већ и о томе шта је политички безбедно да каже или уради. Такав систем природно подстиче конформизам. Не зато што су људи лоши, него зато што тако функционишу системи сталне контроле.

Они не производе слободне и одговорне представнике. Производе опрезне представнике, али не у позитивном смислу. Тако настаје аутоцензура. Разлика између “првог” и “трајног” вета није само у времену када се примењују. Први вето штити листу.

Трајни вето штити политичку већину унутар листе и све који желе листу да контролишу. Трајни вето ствара подстицај да се политичка лојалност постави изнад личне одговорности. Не верујем да се одговорни људи стварају сталним надзором и дубоком неизвесношћу. Због тога мислим да се кроз ове документе провлачи једна политичка филозофија са којом се не могу сложити.

У ауторитарном режиму у ком живимо градите контролу, којој границе нису познате а истовремено не постоји никаква заштита интегритета самих кандидата. Верујем да се поверење гради другачије - избором људи од интегритета, слободом одговорног одлучивања и изградњом институција које ће ту одговорност контролисати.

Процедуре постоје да би штитиле поверење. Када покушају да га замене, престају да буду демократске гаранције и постају инструмент политичке контроле.

Парадокс је готово савршен. Покрет који је грађане научио да верују једни другима сада покушава да се заштити од својих изабраних представника.

Покрет који је тражио слободне институције почиње да пише правила за слободне људе, па ће чак тиме омогућити и режиму против којег се боримо - да те људе на неодређено време још више малтретира. Ауторитарни режими почивају на претпоставци да се људи морају стално контролисати. Демократски системи полазе од другачије претпоставке: да људи морају бити слободни да би за своје одлуке могли да одговарају. Покрет који је од грађана тражио поверење сада сопствено поверење покушава да замени контролом. И нико у томе нема лошу намеру. Баш у томе и јесте проблем. Јер највеће грешке ретко настају из лоших намера. Најчешће настају из страха да ће неко издати, да ће прелетети, да нема довољно контроле над неким или да ће неко покварити оно што сте градили. Али демократија никада није била систем који уклања ризик. Демократија је систем који прихвата да ризик постоји и гради институције које га ограничавају. Ако покушате да уклоните ризик, врло лако уклоните и слободу. А без слободе нема ни одговорности. И на крају остане питање које је можда важније од свих правилника заједно: Шта је било оно због чега су грађани поверовали студентима? Што смо се окупили?

Због тога моја основна примедба није усмерена на појединачне чланове ових докумената, већ на принцип који их повезује. Поверење покушава да се произведе процедурама и контролом.

Међутим, верујем да процедуре могу да штите поверење, али не и да га створе. Највећа вредност студентског покрета била је управо у томе што је грађанима показао да је могуће да се политика може градити на поверењу, а не на страху.

Волела бих да тај капитал нисте потрошили управо у тренутку када улазите у политику. Због свега наведеног, као и због тога да ми је за почетак вета јављено пре само пет дана, донела сам одлуку да се повучем из кандидатуре за студентску листу. Не зато што сам изгубила веру у циљеве због којих је покрет настао, напротив.

Већ управо зато што верујем да су ти циљеви превише важни да би се остваривали средствима која са њима нису у сагласности. Ако сам вас више од годину и по дана подржавала без резерве, онда данас осећам обавезу да кажем оно што мислим.

Разочарана сам свиме што “вришти” из ваших докумената а може се објаснити у једној реченици: “Не верујемо институцијама, па ћемо проблем решити тако што ћемо веровати да ће сви студенти заувек остати морално беспрекорни, а ви (наши кандидати) сте под сталном присмотром, јер сте сигурно исти док се не докаже супротно”.

Немојте здраву храброст да замените уношењем политичког страха. Искрено вам желим да успете. И још више од тога, желим да ипак некако сачувате оно због чега вам је Србија поверовала.

Београд, 13. јул 2026.

Хвала свима на поверењу,

Бојана Маљевић глумица, продуценткиња и професорка аудио-визуелне продукције

(Euronews)

Препоручујемо

Политика

0 1

ХИТ: Блоладери прете ЦРТИ затвором ако су их преварили својим истраживањима

15. 07. 2026. у 16:08

Политика

0 2

"ТО ВИШЕ НИЈЕ НОВИНАРСТВО, ВЕЋ ДИЈАГНОЗА": Брнабић о срамним наводима блокадерских медија (ФОТО)

15. 07. 2026. у 09:44

Политика

0 6

ОПОЗИЦИОНА ПРОФЕСОРКА ШОКИРА: Студенти у блокади су "радикално пацифистички покрет"

14. 07. 2026. у 20:28

Политика

0 1

РАТ МЕЂУ БЛОКАДЕРИМА КРАЈА НЕМА! Сад Зеленовић напада невладине организације које су за ЕУ!

14. 07. 2026. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације