Политика

СРЂА ТРИФКОВИЋ О "ОЛУЈИ": Најзападнији огранак српства прогнан је и заогрнут плаштом званичног заборава

Novosti online

04. 08. 2022. у 22:28

ГОДИШЊИЦА злочиначке хрватске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало преко 1.800 Срба, а са вековних огњишта протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине, акције која је резултирала највећим етничким чишћењем након Другог светског рата, свакако је један од најтрагичнијих догађаја, не само из новије историје, него и шире.

СРЂА ТРИФКОВИЋ О ОЛУЈИ: Најзападнији огранак српства прогнан је и заогрнут плаштом званичног заборава

Историчар Срђа Трифковић је изјавио да је српско-хрватски сукоб у време распада СФРЈ настао сударом два предвидљива елемента: трауматичног колективног сећања западних Срба на НДХ и неспремности нове хрватске власти да Србима у Хрватској понуди иоле прихватљив компромис.

- Прогон Срба започео је недуго после победе ХДЗ у пролеће 1990, да би достигао врхунац пре 27 година, у лето 1995. Као последица још нерасветљених договора званичног Београда и Загреба, око четврт милиона њих било је приморано да у једном дану, без игде ичега, напусти вековна огњишта. Трагедија крајишких Срба протекла је тада, а наставља се и данас, уз савршену равнодушност не само тзв. међународне заједнице већ и већег дела српског политичког и медијског естаблишмента. Најзападнији огранак српства, који је верност својим коренима вазда скупо плаћао, прогнан је и заогрнут плаштом званичног заборава - истакао је Трифковић.

Он подсећа да су у визији Старчевића и Туђмана, Срби Крајине један стран народ неизвесног порекла који је непозван дошао у Хрватску и одувек био непријатељ Хрвата.

- Да парадокс буде већи, ти тобожњи "влашки уљези" су у исто време проглашавани издајницима, отпадницима од хрватства који су “своју домовину” Хрватску издали страним, српским интересима. По тој логици Срби су у исто време били и страно тело и бивши Хрвати који су примили православље и тако на превару посрбљени. У оба случаја, било да је реч о „уљезима“ или о „посрбљеним Хрватима“, опстанка им није било. У лето 1995. крвљу и безименим гробовима обележен је његов пут прогонства са вековних огњишта - сматра он.

Судбина Срба Крајине 1945-45. и њихових потомака тачно пола века касније 1991-95, додаје Трифковић, указује да се у историји ствари понекад мењају да би остале исте.

- Кад год се међу Србима носталгичним тоном помене Југославија, а то се, нажалост, још увек догађа, треба се сетити, баш на то слово „Ј“, Јадовног и Јасеновца - закључио је Срђа Трифковић.

(ИН4С)