Колумне

НЕЋЕ МОЋИ: Списак је претходио логору

Филип Родић

01. 03. 2026. у 21:12

СПИСАК је увек више од мртвог слова на папиру. Он је порука - знамо ко сте. Баш због тога што није мртво слово, његов производ могу да буду мртви људи

Обдарена раскошним незнањем, Снежана Чонградин је 2011. године писала о "црвеном оркестру" - руским шпијунима окупљеним у Руском дому у Београду који су радили на рушењу власти ДОС и самим тим у припремама убиства Зорана Ђинђића. Шлаг на торти је њено позивање на сведочење Владимира Бебе Поповића. Назив "црвени оркестар" изабран је и за наслов текста јер је деловао посебно згодно за блаћење тадашњих политичких противника и коришћен је у изразито пежоративном смислу. Гебелсу би се ово сигурно веома допало, јер му је прави "Црвени оркестар" био жестоки непријатељ.

Заправо постојала су два и о оба би се, под условом да се ишта зна о ствари о којој се пише и да се не гаје симпатије према нацистима, морало писати афирмативно. Први, познатији, "Црвени оркестар" био је мрежа шпијуна који су деловали у Западној Европи на савезничкој страни и услед заблуде Абвера да су искључиво совјетски, јер су користили совјетску верзију Морзеовог кода, проглашени су за комунисте. Други "Црвени оркестар" био је унутрашњи, немачки покрет отпора нацизму који се састојао од око 400 људи који су помагали Јеврејима да побегну из Немачке преко документовања нацистичких злочина до слања обавештајних података савезницима.

Дакле, ако правимо паралелу између "Црвеног оркестра" и противника досовског режима, јасно је, онда, ко кога ту представља. Уосталом, у време пре убиства Зорана Ђинђића, они који га данас кују у звезде попут "Пешчаника" и Горана Марковића били су врло близу томе да га прогласе за Хитлера, што данас раде с Александром Вучићем, и криминализовали га на сваки могући начин.

Али на причу о "Црвеном оркестру" подсетило ме је нешто сасвим друго, а слично. Списак "народних непријатеља" који је на некаквој "научној основи" саставила организација Црта (додају ту и "Истиномер" као да то није једно те исто, јер је "Истиномер" део Црте) и назвала га "Вучићев ансамбл". "Оркестар" би ваљда преозбиљно звучало, а "ансамбл" у овом случају, ипак, има неки пежоративнији призвук. Тај "ансамбл" је из њихове визуре подједнако зло као што су и ови "црвени оркестри" били у очима Абвера и Гестапоа. А да, име "оркестар" овим организацијама дао је "Абвер", нису се они сами тако назвали. "Оркестар" - на немачком Kapelle - био је криптоним за контраобавештајне операције Абвера.

Ово је тек најновији списак људи који се стављају на стуб срама због свог политичког мишљења и деловања. Пре овог, на "научним основама" састављеног списка имали смо, да подсетимо само на пар њих, и ону иницијативу за састављање "евиденције" родитеља који своју децу шаљу у школу коју је на "Вајберу" покренуо независни и професионални новинар Слободан Георгиев (иначе, својевремено, иницијатор и идеје за организовање концентрационих логора за присталице СНС), и "базу насиља 'За дан после'" за коју смо сазнали из луксембуршких медија поводом именовања Мање Грчић за генералног директора РТС. Ту "базу насиља" саставили су "Академски пленум" и "ИТ блокада".

Поставља се питање зашто би неко уложио овако велики труд у састављање списка људи који не чине ништа друго до јавног изношења свог мишљења и политичког става, што је једна од суштинских карактеристика демократије. Прављење спискова људи по њиховом политичком опредељењу није административни чин. То је чин демонстрације моћи. И то оне моћи која жели да зна ко си, шта мислиш и на чијој си страни и да те, у складу са тим, обележи, изолује или уклони.

Историја нас учи да прављење спискова никада није било невин чин. Након доласка Хитлера на власт, прво су систематски евидентирали политичке противнике - комунисте, социјалдемократе, либерале. Гестапо није почињао од хапшења већ од спискова и досијеа. Списак је претходио логору. Политичка мисао била је третирана као безбедносни ризик. И ту почиње фашизам: у тренутку када се уверење претвара у кривицу. Фашизам нису само марширање и униформе. Он почиње бирократски, тихо, у табелама и базама података. У тренутку када неко каже: "Да видимо ко су ти људи." Та реченица већ носи претњу.

Црта је, показало се током протеклих година, озбиљна организација која врло приљежно ради посао за који добија паре. С обзиром на то да имају много посла, тешко је замислити да су овај списак стварали у доколици. Ово примећује и један од људи са списка, Небојша Крстић - "пошто су озбиљни, свака њихова активност је озбиљна и има своју сврху". Према мом мишљењу, овај списак чланова "ансамбла" би требало, у суштини, да буде научна основа за коначно решење питања политичких неистомишљеника на начин, вероватно суштински сличан, оном на који су Абвер и Гестапо решавали питање она два "оркестра". И они су, често, тражили "научна оправдања" за своје деловање.

Када се праве спискови неистомишљеника, заправо се поручује да је друштво ратиште, а не заједница. Да грађани нису носиоци различитих ставова, већ потенцијални непријатељи. То је логика која је у 20. веку довела до логора, чистки и прогона. Не зато што је сваки списак водио у логор већ зато што је сваки логор почео списком.