НЕЋЕ МОЋИ: Зовите Марића (не Миломира)

ЗАШТО је одузимање улоге Биковићу више од пуког поништавања и какве то везе има са ужасном ситуацијом на Косову и Метохији?

Фото З. Јовановић

СЕЋАМ се, било је то чини ми се 2017, како ми је пријатељ, филмски продуцент схватања мало конзервативнијих од просека, одушевљен говорио о младом српском глумцу у успо­ну Милану Марићу, и колико му је било драго што је добио шансу да глуми великог руског писца Сергеја Довлатова у филму који се у то време снимао у Русији. Филм говори о борби уметника против комунистичке репресије и цензуре. Означен као идеоло­шки неподобан и непризнат у родној земљи, Довлатов је 1979. године напустио СССР и отишао у САД да би се тамо остварио као велики књижевник.

Од тада до данас ситуација се потпуно обрнула - сада су много мање шансе да неко због политичке некоректности (чак не због идеолошких ставова) буде проскрибован у Русији, него на "демократском" Западу. О томе сведочи и отказ који је добила званичница града Келна Симона Баум јер је учествовала на скупу у организацији Алтернативе за Немачку, тренутно друге поли­тичке снаге у земљи. Баумова је, иначе, члан Хришћанско-де­мократске уније коју је раније предводила Ангела Меркел.

О ОВОМЕ сведочи и најновији случај са српским глумцем ко­јем се приписује руски педигре, Милошем Биковићем. Он је поништен јер га је украјинско министарство спољних послова оптужило (без икаквих доказа, што истичу и западни медији) да "подржава геноцид и кр­ши међународно право" глумећи у филмовима "руских пропагандиста као што је Никита Михалков". Био би вероватно и Марић у сличном про­блему да није на време схватио какви ветрови дувају и одакле, па је глуму у руским филмо­вима заменио глумом у пројекту Хашког трибунала о ужасима српског "геноцида" у Сребреници. Сада, с обзиром на своје "правоверне ставове", Марић има прилику да замени Биковића у серији ХБО из које је овај избачен и буде њихов други избор.

ДРУГИ избор НВО-а, пардон ХБО-а може да буде и било који други из плејаде српских глумаца који се гурају на бинама прозападне опозиције, те реги­оналним и луксембуршким ме­дијима, осуђујући своју земљу. И овако су се већ навикли да лешинаре и извлаче корист из туђе несреће. Баш да видимо колико ће њих хиперсензитив­них на неправду дићи свој глас против ове, неспорно је, неправ­де. Исто онолико колико их је устало и против неправде нане­те ономад Ненаду Јездићу јер се усудио да ради свој посао при­ликом отварања ауто-пута "Ми­лош Велики" (о чему сам писао у тексту "Случај Ненад Јездић" 2019).

Незгодно је за каријеру. Биковић је, са друге стране, у јеку сукоба групе просветљених глумаца и српских власти, дигао свој глас против онога што је сматрао неправедним.

Али зашто мислим да се сада­шњи "случај Биковић" може повезати и са прогоном Срба на Косову и Метохији? Више је разлога. Биковић је кажњен јер није осудио Русију (пошто за то да подржава "геноцид" ни сами Украјинци немају до­каза). Извесно је да је интензи­вирање прогона Срба с Косова повезано са одбијањем Србије да осуди Русију, односно да јој уведе санкције. Кажем да је ово извесно јер је Европска унија намеравала да се жестоко обра­чуна с непоћудном Мађарском због одбијања да безрезервно подржи кијевски режим. Поред демократског одузимања пра­ва гласа Будимпешти (о чему је писао "Политико"), Брисел је намеравао да Мађарској нанесе и озбиљне економске ударе, од обарања вредности форинте, до одвраћања инвеститора (о че­му је писао "Фајненшел тајмс", тврдећи да је имао увид у план Брисела). Ако су били спремни да иду овако далеко у деловању против једне од својих чланица, на шта су све спремни када је у питању Србија.

ТАКОЂЕ, треба имати на уму да, иако Украјина као држава није баш творевина Колективног запада, актуелни кијев­ски режим то јесте, а то су исто и власти у При­штини. Симбиоза је ис­та. Однос Запада према прогону православне цркве у Украјини и на "Косову" је исти.

Истина је да је најно­вији прогон Срба на Косову и Метохији, као што многи кажу, последица чи­њенице да Србија одбија да уве­де санкције Русији, али је исто тако чињеница да је тог прогона било и пре него што је било ко на овоме свету уопште и помислио да би Колективни запад Русији могао да уводи санкције, а исти­на је и да би га било и када би Србија попустила. Разлика је само у томе што тада више не би имала ни овакву, какву-такву, подршку Русије. Уосталом, није једини циљ Запада, када је Србија у питању, увођење тих санкција. Важнији стратешки циљ је при­знавање сецесије наше јужне покрајине.

ИСТИ ови који бирају Марића уместо Биковића поново тврде да је за трагедију која се одигра­ва пред нашим очима на Косову и Метохији крив Београд. Други сматрају да је Београд превише пасиван у односу на страдање свог народа. Ово је, можда, и истина, али не видим одрживу алтернативу. У ствари, Србија има само једну јаку карту коју може одиграти на Косову и Ме­тохији, али је за њу још прерано, а сваки добар карташ ће вам рећи да једна карта, колико год добра била, губи сваку вредност ако се одигра прерано, кад јој време није.

Мрак који се спустио на Косово и Метохију ових дана је веома густ, гушћи можда него икада пре. Али опште је место да је мрак најгушћи управо пред свитање и да треба издржа­ти до зоре која ће неизбежно сванути. А сада се са истока, на хоризонту, већ назиру први зраци Сунца. А о критикама да се бавимо Биковићем док нам отимају земљу? Као што видите мислим да су та два нераздвој­на и плод истог зла.

Препоручујемо

Колумне

27 4

НЕЋЕ МОЋИ: Европски партнери

28. 01. 2024. у 07:00

Колумне

2 2

НЕЋЕ МОЋИ: Ходочашћа

21. 01. 2024. у 07:15

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Уметност аутодемантовања

15. 01. 2024. у 09:45

Колумне

6 8

НЕЋЕ МОЋИ: Ванземљаци, Босанци, и фантоми

24. 12. 2023. у 13:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације