Код нас је бакља слободе пиротехничко средство. Мало гори, дими, па се угаси...

Не можеш га одвојити од фотеље ко чеп од пластичне флаше.

Он је ситни криминалац. Украо је само милион.

Није опасно бити глуп. Ако је само за личне потребе.

Нису они продали државу за тепсију бурека. Тражили су и јогурт.

Увек је био у центру пажње. И на стрељању су сви погледи били упрти у њега.

Права је штета што немамо више људи као ја. Ма колико се ја трудио то није довољно.

Док су нам овакве гране власти нећемо ми скоро на зелену грану.

Вођу гледам на свим телевизијама, јер волим да се информишем из више извора

Гостујте на нашој телевизији. Имамо ореол за сваку главу.

Политичар који држи руку у туђем џепу доказује да не мисли само на свој џеп.

Кад са крштенице моје жене буде скинута ознака тајности сазнаћу колико има година.

Грађани који се туку чекићима доказ су да се код нас занат још увек цени и да га треба имати у рукама.

Наше илузије су реалније од ваших!

Он је шампион у веслању. Опет је превеслао народ.

Ко ће више да украде, слаже, увреди. Овде је то ствар престижа.

Наш амбасадор не говори ниједан страни језик, јер неће да квари чистоту матерњег.

Имам два сведока да сам те вечери био сам.

Он је и домаћи и страни плаћеник.Има двојно држављанство.

Грађани који на улици не умеју да се гађају јајима нека провежбају мало код куће.

"Боље гроб него роб", истакли су паролу запослени код једног страног инвеститора.

Кад клупко почне да се одмотава конац је близу.

Килограм младих кромпирића кошта хиљаду динара. Младост, лудост.

Крупне речи народ све теже гута.

Један трактор се јуче вратио кући. Овенчан медаљом за храброст.

Зауставили смо инфлацију. Хиљаду динара и даље вреди као петсто.

Боље имати камен у бубрегу него камен у срцу.

Обећања политичара су као шумеће таблете. Мало запене па се истопе.

Ми немамо авионе. Овде лете главе.

Све је стало, само тензије расту...

Није мајка клела сина што се коцкао већ што је демантовао.

Голи ко пиштољ не плаше се пендрека.

"Окружен сам људима који мисле исто као ја. Они одржавају моје заблуде", пише Добривоје Антонић из Новог Сада.

Станите под наш политички кишобран и огрејаће вас сунце.

Чак и они који имају подстанара у глави мисле да су газде.

Све му је алаво сем памети. Памет му је скромна.

Имамо звучни топ или га немамо. Треба питати доушнике.

Ситне криминалце полиција држи у џепу.

Топовско месо је увек на снижењу...

Кад човек дуже живи у Србији постане мало неодлучан. Не зна да ли да се смеје, да ли да плаче.

Мале памети само велика несрећа може да опамети.

Нашем Пинокију не расте нос него пендрек.

Некад смо организовали мала, локална такмичења у лагању. Сад бисмо већ могли и на Олимпијаду.

Кад почне да отпада фасада пешаци пређу на другу страну.

Над правдом мораш да стражариш. Стално неко хоће да је отме.

У свету је у току велико спремање.Бришу се границе, гланца се оружје, рибају се непослушни...

Мишеви коло воде. Такав је наш фолклор.

Спремили смо вам порцију батина. Дођите док се не охладе.

Затвореници сопственог ума служе доживотне казне...

Читам јучерашње новине и чудим се како је некад све било нормалније и лепше.

Ко је подржавао барона Минхаузена живео је као гроф.

Политичари се играју жмурке. Крију се иза студената.

Трагедија нашег народа је што нам је све смешно.

У кафани сам наручио десет ћевапа, а конобар ми је донео седам. Каже да је три појела инфлација.

Заражени грипом и корупцијом морају мало да одлеже...

Шта хоће ова јаја?! Још се нису ни испилила а већ су против власти.

Савремени мушкарац својој девојци за Осми март купи ваучер за козметички третман, па заједно оду на депилацију.

Хулигани са фудбалских стадиона траже да се појединим посланицима трајно забрани улазак у Народну скупштину, а да се остали раздвоје оградом и између њих постави одред Жандармерије.

Је л' то топовски удар или државни удар? Не видим од дима.

Дебео си кад покушаш да увучеш стомак, а он неће.