ШЕСТ ВЕКОВА СМЕДЕРЕВСКЕ ТВРЂАВЕ: Утврђени престони град на Дунаву, двор деспота Ђурђа Бранковића, чува многе тајне и мистерије (ФОТО)

ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, највеће равничарске тврђаве у Европи.

Фото Н. Живановић

Према историчарима, у првом веку Европа  је знала за три важна града - Рим, Истанбул и Смедерево. Први писани помен Смедерева забележен је 1019. у повељи византијског цара Василија, а следећи у повељи кнеза Лазара из 1381. године.

Прво је 1428. подигнут Мали град, резиденција деспота Ђурђа, у којем се налазила библиотека и ковница новца. Изградња Малог града трајала је само две године. Најрепрезентативнији део  Малог града била је Велика сала за пријеме – Сала магна аудиентиа, украшена са три готичке и једном романичком бифором - прозорима исклесаним у камену, јединственим примером у изградњи средњовековних градова у Србији.

Потом, 1439.године изграђен је и Велики град и још 19 кула са бедемима.

У шестовековној историји, Смедеревска тврђава, некадашњи престони град Србије, чува многе тајне и мистерије. Овде се налази један од ретких доказа о старом српском календару који године броји од постанка света, а важио је до 19. века, и који се разликује од данашњег 5.508 година.  Испод великог крста на кули Донжон исписан је текст који у преводу гласи: “Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и поморја зетског по наредби (вољи) његовој сагради се овај град у лето 6938. Изнад крста је исписан текст ‘Цар славе‘ и знаци ‘Исус Христос побеђује‘.”

Деспот је био међу најбогатијим људима тог доба, а Србија је једна од водећих произвођача сребра и злата у Европи. У рудницим Новог Брда се годишње црпело око 25 одсто укупне европске производње злата и 50 одсто сребра, а највећи део припадао је управо српском владару, деспоту Бранковићу.

Ђурђев дукат мењао се у Венецији за венецијански златни цекин у односу 1:1. Дворска ризница налазила се у Малом граду. Остаци ризнице могу се и данас видети у виду округлог отвора од опеке на поду дворске палате. Ту су и остаци средњевековног тоалета кога је српски двор имао за разлику од већине европских.

Foto: Фото Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

Осим блага, Смедерево је имало највреднију средњовековну владарску библиотеку у Србији. Ђурађ Бранковић брижљиво је сакупљао и чувао вредне рукописе који су били смештени у дворској капели у Малом граду. Претпоставља се да је ту било око 100 рукописних и штампаних књига, а пронађено је до сада 24 за које се сигурно зна да су припадале деспотовој библиотеци, јер садрже записе, потписе и деспотов грб. 

Након пада Смедерева 1459. године, када се деспот Ђурађ већ упокојио, Турци су дозволили породици да изнесе из града оно највредније, а то је била деспотова библиотека. Драгоцени рукописи данас су у Паризу, Лондону, Москви, Санкт Петербургу, Будимпешти, Одеси,  Хиландару, на Светој Гори...

Ипак, можда највећа мистерија до данас је где се налази остаци Благовештенске цркве. Наиме, верујући у чудотворне мошти, деспот Ђурађ је откупио знамениту реликвију од турског султана за тридесет хиљада златних дуката. Пренос моштију Светог Луке из Епира у Грчкој, као и дочек ове реликвије у Смедереву 1453. године представљао највеличанственији догађај у средњовековној историји Смедерева.

Према сачуваним списима, мошти Светог Луке „ унете су  у новосазидану Благовештењску цркву и положене са десне стране двери. Чуване су у Смедереву до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године. Иза светитеља остала је и највећа мистерија цркве у којој су његове мошти лежале шест година јер њени остаци ни до данас нису пронађени. Роматичне претпоставке појединих историчара говоре да је у њој сахрањен и сам деспот Ђурађ, јер његов гроб до данас није пронађен.

Све ово, и још много чињеница, права су туристичка посластица за љубитеље историје, пре свега, али и озбиљан задатак за локалне посленике у култури, туризму и носиоце одговорних функција пред којима је задатак да новим садржајима атрактивним за посетиоце, Смедеревској тврђави обезбеде место које заслужује а које није још досегла.

И за крај, неизбежно је подсетити да је Смедеревска тврђава највећи грађевински подухват српског народа до 20. века.

У току је номинациони процес за упис Смедеревске тврђаве на светску листу УНЕСКО културне баштине.  Они који раде на овом важном и компликованом процесу, очекују да ће се Смедеревска тврђава наћи на овој листи и пре обележавања шест векова од настанка 2028. године, чиме би била отворена нова ера утврђења на десној обали Дунава

Фото: Новости

Препоручујемо

Репортаже

0 3

СМЕДЕРЕВО КАО ХИРОШИМА, У ПАР СЕКУНДИ РАЗНЕТА ПОЛОВИНА ГРАДА: Данас је 85 година од највеће експлозије немачке муниције у окупираној Србији

05. 06. 2026. у 07:00

Србија

0 0

ШОРОМ ШАЈКЕ, А ДУНАВОМ ЧЕЗЕ: У Музеју у Смедереву изложба макета

01. 07. 2026. у 12:51

Србија

0 0

НАЈБОЉИ ЂАЦИ НА БИЛБОРДИМА У СМЕДЕРЕВУ: Јавно признање за 24 ђака генерације

26. 06. 2026. у 08:58

Хапшења и истрага

0 0

"МОЈЕ НИНЕ НЕМА ЗБОГ ПРОПУСТА ЛЕКАРА": Марија Ракић из Смедеревске Паланке тражи одговорне за смрт њене седмомесечне бебе

15. 06. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације