СТАРИ ЗАНАТИ ЈОШ ИМАЈУ ПОКЛОНИКЕ: Етно-фестивал у Параћину протекао у знаку рекордног броја излагача, али и купаца
СУДЕЋИ према главној улици у Параћину која је минуле суботе била препуна штандова са производима старих заната из свих крајева Србије, тринаесто издање све популарније етно-манифестације у овом граду окупило је рекордан број излагача.
Фото: З. Рашић
Уместо на тротоару, фестивал је организован на коловозу, а померање места и времена одржавања на вечерње сате показало се као "пун погодак". Осим из поморавских градова, излагачи су дошли из Зајечара, Бољевца, Трстеника, Александровца, Крушевца, Петровца на Млави, Смедеревске Паланке...
- Све су то производи домаће радиности, али је највише произвођача меда, ракије, сирева, сухомеснатих производа, одевних предмета, сувенира... Интересовање је било заиста велико, а фестивал расте и из године у годину, тако да већ следеће године планирамо бројку од стотину штандова - каже задовољно директор Туристичке организације Владан Вучковић, откривајући веће амбиције кад је о будућности манифестације реч.
Свој штанд у Параћину први пут је имао манастир Орешковица из Ждрела код Петровца на Млави. Куповином биљних препарата које у хомољској радионици прави манастирско сестринство, Параћинци су могли да помогну обнову ове српске светиње.
Фото: З. Рашић
- Манастир је задужбина цара Лазара, али многи људи не знају да нашу стару цркву, коју су Турци порушили, градимо изнова из темеља. Како сакупљамо биље и правимо лековите мешавине, чајеве, креме против болова, тинктуре и слично, одлучили смо да све то сада покажемо - рекла нам је мати Вазнесенија.
За једним од штандова затекли смо женску секцију пензионерског удружења "Независност" из Ћуприје. Неколико жена представљало је производе из својих креативних радионица, почев од вунених чарапа, везених пешкира, декупажа... Друго удружење, "Балканика", које води Татјана Тубица, промовисало је свој пројекат "Вретено, преслица и обичаји". Подржало га је Министарство културе, а Тубица објашњава да крећу са радионицама у основним школама већ од почетка септембра како би се што више деце упознало са традиционалном израдом пређе.
- Овај стари занат тако чувамо од заборава, па ће деца коначно схватити колико је комплексна израда једног одевног предмета. Изложили смо мање преслице и вретена која ће ђаци користити, као и влачену, односно припремљену вуну лепих боја да би им било занимљиво. Има и других производа од филцане вуне и природних материјала, попут патофница, привезака и слично - додаје Тубица.
Дружење до поноћи
РАЗГЛЕДАЊЕ штандова и дружење излагача и посетилаца трајало је до поноћи, а знатижељника и купаца је било све више како је вече одмицало. Почетак фестивала који је, иначе, због подршке локалне самоуправе званично отворио заменик председнице СО Параћин Милош Ђокић, протекао је у знаку наступа културно-уметничких друштава на најомиљенијем простору - код градске фонтане.
Препоручујемо
ОДЛАЗАК ДОКТОРА СВЕТЕ: Преминуо познати кикиндски педијатар Светозар Белеслин (ФОТО)
25. 02. 2026. у 21:33
ИЗЛОЖБА „БИТ“ ДУШАНКЕ МИК ГЛУМАЦ: Радови вршачке уметнице у Галерији Дома војске
25. 02. 2026. у 18:39
СРЦЕМ ПИШЕМ ЋИРИЛИЦУ: Расписан конкурс за учешће на 25. „Данима ћирилице“ у Баваништу
25. 02. 2026. у 18:13
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)