"Аутор изврће историјске чињенице": Министарка Стаменковски оштро критиковала Филипа Младеновића и његов текст у "Данасу"

МИНИСТАРКА за бригу о породици и демографију, Милица Ђурђевић Стаменковски, реаговала је на текст Филипа Младеновића објављен у листу "Данас", оценивши га као, како је навела, покушај историјског фалсификовања поводом најављеног преноса посмртних остатака Благоја Јововића у Србију.

Фото: Танјуг/Катарина Михајловић

Она је у саопштењу навела да је реч о "памфлету" који се представља као отворено писмо и који је објављен у рубрици "Дијалог", уз оцену да у тексту недостаје, како тврди, "интелектуално поштење" и објективно сагледавање историјских чињеница.

Преносимо саопштење министарке у целости.

- Сизифоски је захтевно одговорити некоме ко на тако мало новинског простора изнесе толику количину историјских фалсификата, као што је случај са текстом Филипа Младеновића, објављеном у листу Данас, поводом најављеног преноса посмртних остатака Благоја Јововића у Србију. У полемици са аутором дословно је неопходно демантовати свако слово. Држаћу се суштине. 

Овај памфлет, који је назвао отвореним писмом министарки за рад, објављен је у рубрици "Дијалог", што је парадокс по себи, јер на страницама које је аутор испунио нема ни минимума интелектуалног поштења и спремности да се сложена историјска питања сагледају у целини, а не кроз идеолошко слепило.

Аутор се послужио нечим што се до сада нису усудили да примене ни најрадикалнији ревизионисти српске историје: заменом идентитета Благоја Јововића. Цео текст којим покушава да наруши углед Благоја Јововића, Младеновић је посветио човеку који се не зове Благоје већ - Јаков! Циљаним стварањем конфузије између Јакова и Благоја, само због околности да обојица носе исто презиме, аутор покушава да Благоја прикаже одговорним за злочин у Црној Гори који смешта у време када Благоје Јовововић уопште није боравио у Црној Гори, јер је у лето 1944. године бродом прешао у Италију како би прибавио помоћ савезничких трупа за борбу својих сународника против нацистичке окупације. Дакле, аутор је навео погрешно време, погрешно место, погрешног човека. 

Поуздано се зна да се име Благоја Јововића, припадника Југословенске војске у отаџбини, никада није нашло на било каквој оптужници за било какав ратни злочин, какве су судови нове комунистичке Југославије подизали од 1945. године против својих ратних непријатеља. У Црној Гори тога доба, мада је и данас тако, ни комарац није могао да пролети, а да се о томе није знало од брда до мора. Да се Благоје неким непочинством истакао, није тешко замислисти да би се првом приликом нашао на оптуженичкој клупи. Али, нису ови редови написани да би се напао Благоје, већ да би се одбранио онај у кога је његова рука нишанила.

Аутор напослетку чак доводи у питање да се атентат на Павелића уопште и догодио. Благоје Јововић се у Црну Гору вратио тек 1998. године, када је дошао последњи пут, да проговори о ономе што му је стајало на души 41 годину. Тада се под Острогом сусрео и са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем. Ујутру је и осталима поверио шта се тога дана, 10. априла 1957. године догодило у Буенос Ајресу, када је на 16. годишњицу од оснивања тзв. НДХ испалио хице у Анту Павелића.

Посебну недоследност представља ауторов однос према изворима. Док са једне стране доводи у питање атентат на Анту Павелића, уз образложење да не постоје "довољно чврсти" докази, са друге стране, као релевантан аргумент користи фотографију на којој наводи да се налази сам Благоје Јововић, чиме алудира да је у питању крунски доказ да је Благоје ратни злочинац.

О тој фотографији могао је да сазна више да је пажљиво пратио све што је о њој објављивано од тренутка када је обзнањена прича о атентату. Њен оригинал се налази у приватној колекцији у Немачкој, а постала је доступна када је њен скен власник објавио на друштвеним мрежама. 

Како је дошло до тога да јој се учита лажни контекст, нејасно је, али да аутор није имао намеру да допринесе блаћењу чина који је спровео правдољубиви осветник Благоје Јововић, могао је да уочи оно што и свако од нас: да не постоји ни најмања физичка сличност лица на фотографији и Благоја Јововића. 

И коначно, остаје питање које аутор избегава: по којим критеријумима се уопште вреднује чин атентата на Павелића? Да ли је то злочин, освета или закаснела правда? Без тог одговора, све остало остаје споредно.

Да покушамо да закључим питањем: "У чему је тачно поента писања овог текста?" Коме је он потребан и због чега, осим можда следбеницима и поштоваоцима традиција усташке НДХ? Наиме, чак и многи припадници НОВЈ су се опрезно, али и похвално изражавали о потезу којим је пресуђено зликовцу који је привремено измакао руци правде. Да, заиста смо у Данасу до сада свашта могли да прочитамо, али овога пута би им позавидели у "Лијепој њиној".

БОНУС ВИДЕО: Срби су први народ на Балкану, "црвени Хрвати" су заправо црногорци

Препоручујемо

Политика

0 1

Новинарима Н1 ништа није свето: Срамно понашање према министарки - Милица Ђурђевић Стаменковски им све објаснила (ВИДЕО)

16. 04. 2026. у 14:46

Политика

0 8

УЗ ВЕСТ О БЛАГОЈУ ЈОВОВИЋУ Н1 ОБЈАВИО СЛИКУ ПАВЕЛИЋА Реаговала министарка Ђурђевић Стаменковски: Важно је да се не релативизују злочинци

11. 04. 2026. у 15:52

Друштво

0 2

ИНТЕРВЈУ - МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: За бригу о болесној деци већ од ове године стаж и по 65.000 динара

02. 04. 2026. у 14:25

Политика

0 0

МИНИСТАРКА СТАМЕНКОВСКИ НА ПОМЕНУ ЗА СТРАДАЛЕ У ПАДУ НАДСТРЕШНИЦЕ: Годину дана касније, бол не јењава

01. 11. 2025. у 14:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације