Србија

ОПРЕМА ЧЕКА + 10 СТЕПЕНИ: У Пожаревцу још није почела да ради аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха, купљена крајем 2020.

Д. НОВКОВИЋ

31. 01. 2022. у 08:25

ПОЖАРЕВАЦ још чека аутоматску станицу за мерење квалитета ваздуха, коју је локална самоуправа - у поступку јавне набавке - купила још у септембру 2020.

ОПРЕМА ЧЕКА + 10 СТЕПЕНИ: У Пожаревцу још није почела да ради аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха, купљена крајем 2020.

Рок за постављање станице, вредне 20 милиона динара, био је три месеца од закључења уговора, али је од тада прошла читава година, а овај еколошки пројекат и даље није реализован. Све што је до сада урађено се свело на бетонирање постоља за постављање опреме, на углу улица Радомира Миленића Руса и Доситејеве.

Члан Градског већа задужен за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Петровић каже да постављање станице чека топлије време, до 10 степени, јер се ради о уређајима осетљивим на хладноћу. Наводи и да јавна набавка није обухватила и градњу темеља, па је овај посао накнадно урађен, уз помоћ једне приватне фирме која је то обавила о свом трошку.

Аутоматска мерна станица ће, како је најављено, обезбеђивати податке о концентрацији сумпор-диоксида, азотових оксида, угљен-моноксида и суспендованих честица ПМ 10, ПМ 2,5 и ПМ 1. Али, док не буде прорадила, грађани ће се и даље о овим вредностима информисати преко сензора које су поставили Београдска отворена школа и удружења "Сова".

Њихови подаци су, треба и то истаћи, до сада често показивали загађење - махом због индивидуалних ложишта, јер топлификација не "покрива" све делове Пожаревца.

ОБРАДА САМО ЗА СТАТИСТИКУ

КВАЛИТЕТ ваздуха у Пожаревцу прати овдашњи Завод за јавно здравље, који на три места мери присуство чађи, азотових оксида и сумпор-диоксида. Међутим, због начина обраде података, резултати се обелодањују тек после 30 дана.

САСТАВ ШТЕТНИХ МАТЕРИЈА

МЕРЕЊЕ концентрације ПМ 10, ПМ 2,5 и ПМ 1 је изузетно важно, јер оне садрже мешавину чврстих честица дима, чађи, прашине и киселине - уз присуство тешких метала попут олова, арсена, кадмијума и никла, а настају комбинованим утицајем грејања, саобраћаја и индустрије.