Србија

РАКИЈА ПО "РЕЦЕПТУ" ПРАДЕДЕ ТРИФУНА: Домаћин из околине Рековца са синовима наставио породичну традицију

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

11. 10. 2021. у 08:25

БРАНИСЛАВ Kостић (67), из Драгова код Рековца, не само што је наставио породичну традицију печења ракије већ је производи и складишти на оригиналан начин.

РАКИЈА ПО РЕЦЕПТУ ПРАДЕДЕ ТРИФУНА: Домаћин из околине Рековца са синовима наставио породичну традицију

Воће купује искључиво од познатих домаћина из Левча, па добија квалитетне, зреле и непрскане плодове са којих, потом, његови радници ручно скидају све што је у међувремену иструлило, а на крају се одвајају коштице. Следи додавање ензима и квасца - како би се усмерили врење и ферментација која се одржава на истој температури. Смеша се тек онда убацује у казан...

- Оригинални смо и по томе што ракију печемо два пута. Први пут вадимо алкохол до пет одсто и ту ракију лагерујемо. Када је други пут печемо, одвајамо првенац од један одсто, а са остатком настављамо процес до 45 степени. Али, и то склањамо јер нам је циљ само средина, односно срце ракије, свеједно да ли је од шљиве, дуње, крушке, јабуке или кајсије. Све, наравно, како прописује ХАСАП - објашњава Костић.

Оригинална је и амбалажа. Флаше набављају у Италији, чепови су из Немачке, поклопци из Русије, а етикете из Србије. Свако паковање има серијски број, док су рељефне, самолепљиве етикете на енглеском језику јер је Костић до сада ракију пласирао искључиво у Швајцарској. Сада се, сазнајемо, отвара и српско тржиште...

- Када сам са синовима Ивицом и Драганом, 2017, отворио дестилерију "Трифун", договорили смо се да нам приоритет буде квалитет. Због тога годишње произведемо само од 3.000 до 4.500 литара ракије. Ону од шљиве још не продајемо, јер је потребно да у новим храстовим бурадима одлежи баш шест година, а ми смо лагеровали око 5.000 литара. Друге ракије стоје у прохромским судовима по 12 месеци, па смо и по томе јединствени међу произвођачима - поносан је Костић на то како је наставио традицију прадеде Трифуна, који је ракију пекао још 1912, те тим послом "заразио" свог сина Драгутина и унука Милана, чији наследник Бранислав је пре неколико година засадио хектар и по шљива, 45 ари кајсија, али и орахова стабла на безмало пет хектара.

ЗАЉУБЉЕНА У ЛЕВАЧ

АЛЕКСАНДРА Антић, родом из Драгова, завршила је за инжењера дизајна текстила и одеће, па се запослила у Београду, а пре неколико година се вратила у завичај и у дестилерији "Трифун" спроводи ХАСАП систем.

- Преко лета сам и даље у Београду, али једва чекам да дођем у наш Левач, јер је прелеп крај. Нажалост, поприлично је и девастиран - вели Александра.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ