ПРЕЛОМНИ ТРЕНУЦИ ИСТОРИЈЕ: Како Доналд Трамп спасава Црвену звезду и Партизан?

Најновије вести везане за КК Црвена звезда, КК Партизан али и не само те европске клубове стижу из Америке. Доналд Трамп, председник Сједињених Америчких Држава, за то се побринуо.

Илустрација: Новости / AP Photo/Mark Schiefelbein

Оно што се догађа у свету спорта, а чега многи у Србији тек ових дана постају свесни, је једна историјска прекретница.

Толико велика, да чак и амерички председник мора да интервенише јер "овако више не може".

И, да бисте у ту причу упловили, можда је најбоље имати конкретне, лако разумљиве примере. 

Почнимо једним детаљем из Србије, јер је она, парадоксално, међу бољим илустрацијама глобалног проблема о коме се данас прича (и) у Вашингтону.

Мика Муринен је финска кошаркашка нада висока 210 центиметара, надимка "Слим Исус", са распоном руку од 220 центиметара и атлетицизмом какав се ретко виђа у Евролиги код деветнаестогодишњака. Партизан га је довео са великим амбицијама, надајући се да ће, ваљда (а сасвим оправдано) можда постати "нови Јан Весели". Сви предуслови су били ту: славни клуб, добар тренер, а Жељко Обрадовић је тад водио црно-беле, и суперталентовани "клинац". Било је ту и обостраног разумевања да ће фински младић остати ту само годину дана, али су се "гробари" са правом надали да ће сарадња потрајати довољно да се они "обриси Веселог" виде на делу. А онда - ем је Обрадовић отишао, заменио га је Ђоан Пењароја, ем је Муринен у Евролиги одиграо свега шест утакмица, са просечно скоро безначајних 0,2 поена по мечу. Пењароја је без околишања рекао оно што многи истински љубитељи кошарке мисле:

- Муринен има потенцијал, али то није довољно. Не можете постати играч само на основу 'хајлајтса' (снимака најбољих потеза)."

Мика Муринен / Photo: Dusan Milenkovic/ATAImages

Крајем априла 2026, Мика Муринен је уз директан пренос на Инстаграму саопштио своју одлуку: Универзитет Арканзас, тренер Џон Калипари, НЦАА колеџ кошарка. Тиме је Партизану из руку извучена перспективна карта на коју је играо "на дужи рок" - а једном (у кошаркашким клубиовима наизглед "обичном") Арканзасу стигао момак захваљујући коме сада поседује најбољу "регрутну класу" у читавим Сједињеним Америчким Државама.

Како је то могуће?

Добродошли у свет НИЛ-а.

Шта је то НИЛ, зашто је (све) покварио и какве везе Трамп сад има с тим?

НИЛ је скраћеница за "Name, Image, Likeness", што је право спортиста да зарађују на основу свог имена, лика и идентитета. До 2021. студенти-спортисти у Америци нису смели да примају новац за рекламе, уговоре са спонзорима или промоцију производа. Тада је Врховни суд стао на страну спортиста, а НЦАА (Национална колеџ спортска асоцијација, односно кровна спортска организација у САД за универзитетске спортове, као ФИФА за светски фудбал, или ФИБА за светску кошарку) морала је да попусти и дозволи поменуте зараде.

Резултат тог попуштања услед одлуке америчког Врховног суда?

Данас талентовани кошаркаши могу на колеџу да зараде на стотине хиљада, па чак и милионе долара кроз НИЛ уговоре - новац какав никад не би могли да виде у Европи у тим годинама. Уз то је уведен и "слободни трансфер": студент-спортиста може без икаквих ограничења да мења универзитет, из сезоне у сезону, потпуно слободно, тражећи бољу понуду. Могао је и раније, али би после трансфера морао да "преседи" годину дана без такмичарских наступа, због чега се ретко ко одлучивао на такво губљење једне од четири године играња. Сада ем мењају "клубове" сваке сезоне, ем сваки пут зараде "по милионче" (неки и више). Американци који више од век имају традицију здравог универзитетског спорта ових дана/месеци због тога "чушају косу".

А последица за европски кошарку? 

Разорна. 

Клубови попут Партизана, Црвене звезде, Барселоне, Реал Мадрида и других годинама улажу у младе таленте, развијају их, дају им прве евролишке минуте, а онда их амерички универзитети "откупе" НИЛ уговорима вредним несразмерно много у односу на оно што европски клуб може да понуди осамнаестогодишњаку. Муринен је само један у низу. Пре њега, исти пут прошли су бројни европски таленти.

НЦАА: Моћна, али завезаних руку (због чега је и Трамп морао да реагује)

Да ствари не би биле тако компликоване, постоји поменута организација НЦАА, тело које треба да управља колеџ спортом у Америци. И теоријски јесте управљало, деценијама. Али данас је НЦАА у незавидном положају: свака одлука коју донесе може бити оспорена на суду, јер по америчком антимонополском законодавству организација са доминантним положајем на тржишту не може да наметне ограничења конкуренцији без ризика да изгуби судски спор.

И губила их је ових година, систематски. Судска пресуда у случају "НЦАА против Алстона" из 2021. отворила је Пандорину кутију. Потом су уследили спорови поводом НИЛ-а, па поводом правила трансфера, па поводом расподеле прихода. НЦАА је покушала да уведе неки облик надзора над НИЛ уговорима - и одмах наишла на нове тужбе. Резултат је оно што амерички медији зову "Дивљи запад колеџ спорта": систем у коме сада новац тече малтене слободно, без икакве контроле, "систем" у коме се правила мењају из месеца у месец, од судске пресуде до судске пресуде, а универзитети и агенти играчима нуде огромне суме од спонзора, без јасних оквира.

Трамп, Сејбан и "Велика поправка"

Ту у причу улази Доналд Трамп.

Доналд Трамп, председник Сједињених Америчких Држава / Фото: Танјуг/АП/Mark Schiefelbein

Први човек САД је са групом познатих људи из света спорта (и политике) формирао неформалну радну групу која треба да предложи нови оквир за колеџ спорт. У "соби где се то одлучује" налазе се, поред осталих, легендарни тренер америчког фудбала Ник Сејбан, комесар НБА лиге Адам Силвер, бивша америчка државна секретарка Кондолиза Рајс и гувернер Флориде Рон Десантис. Предлог који су заједнички скицирали предвиђа стварање потпуно новог тела које би заменило НЦАА, са суштинском разликом: то ново тело добило би "антитраст изузеће", односно изузеће од антимонополских прописа.

Шта то конкретно значи?

Ако НЦАА, или нека нова организација која је наследи, добије такво изузеће, могла би да уведе државну регулацију НИЛ-а, да постави горњу границу за зараде спортисте-студента, да стандардизује правила "регрутовања" и трансфера широм земље. Тренери и играчи могли би коначно да буду правно везани уговорима, са финансијским последицама у случају да их раскину. Уведени би били и лимити на плате тренера и спортских директора универзитета, али и заједнички медијски уговори по конференцијама и нова правила квалификационих турнира за завршнице.

Наравно, као и у сваком добром реформском плану, добробити и бојазни иду раме уз раме.

Присталице ове идеје коју Трамп заговара кажу да је реч о нужном упоришту у тренутку распада система: без неке врсте правне заштите, НЦАА или ма које тело које је замени неће моћи да доноси одлуке које нису одмах оспорене на суду. Пословни модел не може да функционише ако га воде судови или Конгрес уместо саме организације - то је аргумент који износие и правни стручњаци. Уз то, уједначена правила значила би крај "дивљег запада" у коме богатији универзитети привлаче таленте нерегулисаним НИЛ уговорима.

Противници, пак, стрепе да би поменуто изузеће од антимонополских ограничења у пракси значило чепркање по правима спортиста да зарађују и могућност да универзитети колективно поставе "таван" на зараде атлетичара. То би малтене било враћање старог система, само са другим именом. Постоји и бојазан да би такво изузеће поништило учинке претходних судских победа спортиста над НЦАА.

Ник Сејбан - тренер, легенда, лобиста и "Трампов добар другар" 

У поменутом контексту, улога Ника Сејбена је све само не декоративна. Он је освојио седам националних шампионата у колеџ-фудбалу, тренирао неке од највећих играча у историји америчког фудбала, а Трамп му очигледно верује довољно да га постави у центар реформске иницијативе. Славни тренер је лично лобирао у Конгресу за "антитраст изузеће" и јавно говорио о потреби за јединственим националним стандардима.

За разлику од многих политичких пројеката који су се појављивали у историји разних држава, а да су славне спортисте гурали у први план, Ник Сејбен је заиста искрено узнемирен стањем у коме је колеџ спорт сада А и он је директна жртва система какав јесте, будући да је његова Алабама, некада "непобедива" (и као таква магнет за најбоље играче) систематски губила таленте последњих година захваљујући "трансфер порталу". У њему је студенту-спортисти сада врло лако да промени универзитет где игра: само се пријави на тај онлајн портал и - сви знају да жели да игра на другом месту. Неко ће га већ ангажовати. И дати му коју стотину хиљада или милион долара.

А у Европи? (Чак 121 Србин је већ отишао у НЦАА!)

Вратимо се на почетак. Муринен је у Београду имао малу минутажу, добио је и негативне коментаре од тренера, али на крају није отишао због тих коментара у Фајетвил у Арканзасу, него је добио НИЛ уговор какав деветнаестогодишњак у Европи може само да сања.

Партизан је у том послу поражен двоструко: изгубио је и суперталентованог играча, и репутацију клуба у коме млади таленти могу да се развијају "као некад Јан Весели" (и многи, многи други). Исту такву, сурову НИЛ-математику сада гледају и у Барселони, и у Реал Мадриду, а сутра у Звезди. Или можда већ прекјуче. Јер, само у сезони 2025/2026 чак 121 кошаркаш са српским држављанством играо је у НЦАА. Наравно, не зарађују сви милионе, далеко од тога - многи играју просто за стипендију, да могу да студирају у САД, али све већи број њих има "велике менаџере" који им омогућавају НИЛ-зараде. Евролига и европска кошарка у целини постале су, практично, "развојни систем" за америчке универзитете - европски клубови улажу у играче, а НЦАА убере плод.

И, не треба бити наиван, Трампова реформа не рађа се из бриге за европске клубове. Рађа се из бриге за стање у америчком спорту, у коме се век-стара традиција о аматеризму руши, у коме богати јачају још више, сиромашнији не могу да се такмиче (јер ко ће њима дати новца колико има, рецимо, Орегон, коме су Фил и Пени Најт дали преко милијарду долара?). А притом правна несигурност гуши и оне са добрим намерама.

Али, ако ова најављена реформа успе, ако НИЛ буде озбиљније регулисан, ако лимити на зараде смање финансијски јаз и ако правила трансфера добију чвршћу структуру, европски клубови могу полако поново да постану примарна дестинација за младе таленте. И то из просте логике, у којој америчка опција неће бити "несразмерно повољнија".

Ако то икад постане стварност, од новембра до "мартовског лудила" у Фајетвилу ће Арканзас играти можда не баш пред полупразним трибинама, али са са далеко скромнијом "клупом", а "Арена" у Београду ће поново клицати неком новом "Слиму" са севера Европе, или неком новом чуду из Сомбора који ће дуже одушевљавати публику у Србији (и не отићи да игра за Француску, као један од најбољих НЦАА талената, Петар Мајсторовић), или неким новим момцима који ће (далеко дуже) "остати овде, где сунце туђег неба неће гријат' ко што ово грије", како би то рекао Алекса Шантић.

Ко би рекао... Доналд Трамп би могао да буде, нехотице, спасилац европске кошарке. 

---

Ако вас спорт занима, све оно најважније и најзанимљивије о њему - пратите на спортским страницама портала "Новости".

На сасвим сте добром месту.

Бонус видео: Кад је у халу ушао војни оркестар, и "делије" и "гробари" загрмели као један!

Препоручујемо

Тенис

0 4

ХАОС НА МАСТЕРСУ У РИМУ! Фудбалски навијачи прекинули АТП турнир (ФОТО)

14. 05. 2026. у 13:00

Кошарка

2 13

СРБИЈА НА НОГАМА! Андреј Стојаковић донео одлуку коју нико није очекивао

14. 05. 2026. у 06:07

Фудбал

0 1

ЦЕО СВЕТ У ПАНИЦИ! Иран шаље "војску" директно у Америку, следи коначни обрачун

14. 05. 2026. у 10:08 >> 10:10

Фудбал

0 1

ОПШТА НЕВЕРИЦА! Шок-одлука Амера за Светско првенство у фудбалу 2026: финале Мундијала ће трајати дуже!

14. 05. 2026. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације