ВЕЧИТА РУПА БЕЗ ДНА: Зарада средње плаћеног играча Партизана и Звезде је годишњи буџет Сплита

ИГРАЧИ Партизана скрушени аплаудирају док им њихови навијачи звижде после срамотне игре и пораза од Сплита. Играчи Црвене звезде провукли су се с безболнијим увредама противничких навијача након такође срамотне представе против Будућности.

FOTO: M. Vukadinović

Шампиони и вицешампиони АБА лиге, евролигашке перјанице регионалне кошарке, магнет за публику и још свакојаке самопохвале државних мезимаца чија је једина исправна дефиниција - вечита рупа без дна.

Једни покушавају да искамче евролигашку А лиценцу аргументом да су државне јасле сигурније од приватних инвестиција у клубове, други сами заказују гостовања у јутарњим ТВ програмима да, без питања и потпитања, заменама теза оправдају спискане милионе. Једни су мање лоши од ових других у Евролиги, други у АБА лиги. Заједно ове сезоне коштају државну и градску касу близу 40.000.000 евра и заједно су имали два репрезентативца на Светском првенству у Манили. На Олимпијским играма у Паризу имаће једног или ниједног.

У 19. колу АБА лиге изгубили су много више од једне утакмице. Изгубили су кредибилитет. Зарада средње плаћеног играча Партизана и Звезде је годишњи буџет Сплита, Будућност је тим без реалних изгледа да се нађе међу првих шест од десет тимова једне групе иначе девастираног Еврокупа. Једни су губили 20 разлике и незаслужено изгубили са свега седам, други 24 и сасвим заслужено завршили са минус 22. Заједно су шутирали тројке 7/55, као да су екипе пријављене за радничке спортске игре. Мало да се истрчимо и ознојимо, па онда на хидрацију пивом и шприцером. Разлика је у томе што радници троше свој тешко зарађени новац и редовно пуне пореску врећу, коју ови несавесни професионални спортски губиташи немилице празне и брецају се ако их неко случајно приупита за игру, за резултате, за промашена појачања, за баснословне уговоре, за неиспуњена обећања.

Ни једни ни други не разумеју значење одговорности. Позивају се на локалне и регионалне титуле освојене у условима хегемоније једних или других, чак и на оне освојене у две одигране утакмице. Пребацују одговорност на играче, на тренере, као да су клубови отворене секције за упис полазника. Хвале се највећим буџетима у клупској историји, као да су их сами обезбедили. И једни и други су једини државни пројекти у Евролиги и једини у АБА лиги. Само из тог разлога су неприкосновени у регионалним оквирима, некад и нису, а можда неће бити ни у сезони са историјски великим буџетима.

И једни и други су рупа без дна у коју се слива новац државе Србије, без икакве користи за српску кошарку. Довољно је бацити поглед на млађе селекције и једних и других. Нестручност, јавашлук и нерад забашурени јаловим евролигашким (дис)континуитетом углавном несрећно склопљеним првим тимовима, давањем лажних обећања навијачима по скупој цени (карата). Уместо што упиру прстом у играче, навијачи и једних и других требало би да га усмере ка управама и појасне им шта значи одговорност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације