УМАЛО БЕЗ ГЛАВЕ ЗБОГ ТРИ ПРСТА У ЗАГРЕБУ! Потресна исповест Вељка Рачића: У хрватском затвору сам провео 80 дана, тукао сам се да преживим

Вељко Рачић из Подгорице у разговору за "Новости" изнео је тврдње да је током боравка у Хрватској провео 80 дана у притвору у Карловцу и Загребу. Наводи да је био лишен редовне терапије, да је боравио у тешким условима и да је из затвора изашао након што су његови пријатељи обезбедили кауцију од 10.000 евра. Описује своје искуство као једно од најтежих у животу.

Приватна архива

ПОДГОРИЧАНИН Вељко Рачић, члан Клуба Црне Горе и Србије који се бави развојем односа две државе, док је жив памтиће голготу кроз коју је прошао током свог боравка у Хрватској, земљи Европске уније, где су му била угрожена основна људска права. Без повода је завршио у затворима у Карловцу и Загребу, тукао се са неоусташама у соби не би ли сачувао главу на раменима, издржао сва малтретирања, понижења, увреде, спавао са мишевима и бубашвабама. И тако осамдесет дана колико је трајало ћутање званичне Црне Горе (траје и данас) која је под еуфоријом скорог уласка у Европску унију и савијања кичме под уценама комшија преко Дебелог бријега.

До слободе је дошао захваљујући пријатељима који су сакупили 10.000 евра за кауцију.

- За тих 80 дана само једном ме посетила службеница црногорске амбасаде у Загребу и ништа није урадила да би ме избавила из казамата. Обећала је неке књиге да донесе, па чак ни то није испунила. У затворима су ми угрожавали здравље и хтели да ме убију! Већ неколико година свакодневно користим терапију за аритмију срца. Међутим, укинули су ми терапију и уместо ње у замену ми давали андол или аспирин. Тако су ме довели у стање лудила, јер нисам знао шта да радим, па сам направио инцидент када сам сломио прсте на руци како бих скренуо пажњу и довели ми доктора. Собу сам делио са осам усташа, тукао сам се са њима, нисам дао на себе. Једино сам тако могао сачувати живу главу - прича за "Новости" Рачић, коме је донекле позицију угрозило и само презиме, јер је његов предак Пуниша Рачић који је 1928. као послник Народне радикалне странке у Краљевини СХС убио три хрватска парламентарца што му ни данашња генерација Хрвата није опростила.

Ништа није наговештавало трауматични боравак у Загребу. Вељко је средином априла отпутовао аутомобилом у главни град Хрватске, и то први пут у животу. Имао је договорени састанак са партнером са којим сарађује дуги низ година у области некретнина. Све се, међутим, променило када је на друштвеним мрежама објавио слику са три подигнута прста испред споменика бану Јелачићу:

- У том тренутку у инбокс ми се јављају бројни Хрвати, пишу ми све и свашта. Међутим, јавио ми се извесни Александар који се представио да је новинар истраживач једне приватне телевизије у Загребу, питао ме да ли бих пристао на интервју на тему односа Срба и Хрвата, на сам догађај где је мој предак убио хрватске посланике. Покушао сам да га одбијем али у томе нисам успео и прихватио сам разговор, али тек када обавим један посао у Задру. Замолио ме да му покупим неке пријатеље и да са њима дођем у Загреб.

Каже да тек што их је сместио у ауто, полицијска патрола га зауставља на путу, даје им црногорски пасош и сва документа. Са друге стране прилази им полицајац и легитимише људе који су са њим и који немају лична документа, након чега им ставља лисице на руке.
- Њих одведоше а мене остављају у ауту у коме сам чекао два сата. Кад је дошла полиција поново су ми контролисали документа, гледали, снимали ме камером и телефонима, док ја појма нисам имао о чему се ради. Мислио сам да је нека грешка. Потом су ме одвели у Карловац и држали у једној просторији ту ноћ, цео наредни дан, до прекосутра увече. Нису ми понудили ни чашу воде, акамоли парче хлеба. Трећег дана су ми рекли да се спремим да идем код тужиоца! На терет су ми ставили казнено дело ремећење јавног реда и мира. Нису ми дали да проговором већ да ћу све објаснити судији за истрагу. Питао ме зашто сам дошао у "лијепу њихову" и којим поводом у Хрватској може бити један Рачић. Није помогло ни што сам рекао да сам мислио да је Хрватска као део ЕУ земља у којој сваки човек може слободно да се креће.

Судија му је, каже Рачић, одредио притвор и одвели су га у "складиште за људе" у Карловцу где је боравио месец дана. Спавао је на поду на неком мадрацу док су око њега шетали мишеви и бубашвабе.

- То сам некако прегурао да би ме потом преселили у централну притворску јединицу у Загребу у којој сам провео готово два месеца у ужасним условима. Током моје голготе дефинитивно сам се уверио колику мржњу Хрвати имају према нама и схватио сам да никада ми за њих нећемо бити добри. Свако заједништво са њима је зато илузија - категоричан је Рачић. 

Препоручујемо

Репортаже

0 0

СЕЛИ НА ДОРУЧАК, А НЕКОЛИКО САТИ КАСНИЈЕ БИЛИ У БРАКУ: Ова прича из Лас Вегаса освојила интернет (ВИДЕО)

20. 07. 2026. у 17:43

Репортаже

0 4

СРПСКА ДЕСПИНА МИЛИЦА РУМУНСКА СВЕТИТЕЉКА: Једна од пет кћери деспота Јована Бранковића, владара Срба у егизилу и Јелене Јакшић

20. 07. 2026. у 16:29

Репортаже

0 1

ВУК ВУЧКОВИЋ ПЕТИ ПУТ НАЈБОЉИ КОСАЦ НА РАЈЦУ: Освојио још једну „Златну косу“

20. 07. 2026. у 15:03

Репортаже

0 8

ЈУБИЛАРНО 30. "СИЈЕЛО ТРОМЕЂЕ У СТРМИЦИ КОД КНИНА: Ојкачка песма нам је живот, и састајање и растајање

20. 07. 2026. у 13:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације