ЋИРИЛИЦА ИНТЕРНЕТУ ДРАЖА ОД ЛАТИНИЦЕ : Инжењер електротехнике створио први српски претраживач посвећен очувању нашег писма

У ВРЕМЕНУ када је готово свака информација на само један клик од нас, мало ко се запита ко управља путевима којима оне стижу до корисника. Још мање људи размишља да ли њихов језик, писмо и култура у огромном дигиталном простору имају равноправно место.

FOTO: Privatna arhiva

Управо зато је рођен "Дурбин", први српски интернет претраживач посвећен очувању ћирилице који омогућава корисницима да претражују садржај на оба писма, а резултати и кориснички интерфејс приказују се искључиво на ћирилици. Аутор је Дејан Илић, по струци инжењер електротехнике, по уверењу човек који верује да технологија не мора да буде непријатељ традиције.

Власници сајтова често су бирали латиницу верујући да ће тако бити лакше пронађени на великим светским претраживачима. Многи су сматрали да је то писмо једноставније за дигитални свет, а други су једноставно следили тренд. Резултат је поражавајући: тек око 10 одсто домаћих сајтова данас претежно користи ћирилицу. За народ који је вековима чувао своје писмо као један од темеља културног идентитета, тај податак је својеврсно упозорење.

- Док су многи причали о нестанку ћирилице са интернета, поставио сам себи једноставно питање: "А шта ако направимо претраживач који ће је разумети боље од свих осталих?" "Дурбин" је настао cа идејом да српско писмо добије прилику коју до тада није имало. Данас, у својој бази, овај претраживач има више од 165.000 сајтова и више од 1,3 милиона интернет страница. На први поглед, те бројке делују скромно у поређењу са гигантима који индексирају читав интернет. Али, "Дурбинова" мисија је да буде српски прозор у српски интернет, место на којем писмо није препрека - каже Илић за "Вечерње новости".

Посебност "Дурбина" је у нечему што већина корисника неће ни приметити, а управо је то његова највећа вредност: ако корисник претражује ћирилицом, добиће и резултате са латиничких сајтова, а ако претражује латиницом, добиће и резултате са ћириличких страница. Претраживач не прави разлику, не кажњава једно писмо и не фаворизује друго. За њега постоји само квалитет садржаја. У времену када алгоритми све чешће одлучују шта је важно, а шта није, таква једноставност делује готово револуционарно.

Али прича о овом претраживачу није само прича о равноправности писама. Она открива и занимљиву, готово непознату истину. Супротно увреженом мишљењу, ћирилица је заправо изузетно погодна за интернет претрагу.

- Док латиница има двознаке попут "љ", "њ", "ђ" и "џ", као и проблем "ошишане латинице", где слова губе квачице и постају непрецизна, ћирилица остаје недвосмислена. Један глас, jeдно слово. Баш онако како је пре готово два века замислио Вук Стефановић Караџић. Можда Вук није могао да замисли рачунаре, сервере и вештачку интелигенцију, али његова језичка логика показала се невероватно модерном. Толико модерном да данас помаже претраживачима да боље разумеју језик - додаје Дејан.

Овај претраживач је зато много више од техничког пројекта. Он је покушај да се исправи неправда дигиталног доба. Јер на интернету нису највидљивији увек најбољи. Највидљивији су најчешће највећи. Мали сајтови, локални портали, културна удружења, библиотеке, завичајни пројекти и независни аутори често остају сакривени испод огромних медијских система. Посебно ако пишу ћирилицом, али "Дурбин" жели да и њих учини видљивим.

Будућност овог пројекта већ је испланирана. Следећи корак је ширење базе на српске сајтове који користе међународне домене попут .com, .org и .net. Потом следи оно што је донедавно звучало као научна фантастика: претрага по значењу, уз помоћ вештачке интелигенције и великих језичких модела на српском језику.

Можда "Дурбин" никада неће постати највећи претраживач на свету нити имати милијарде корисника, али величина једног пројекта не мери се увек бројем сервера, инвестиција или кликова већ идејом коју брани. У овом случају то је идеја да један народ не сме да изгуби своје писмо само зато што је свет постао дигиталан. У времену када технологија све више личи на огроман глобални механизам без лица, овај претраживач подсећа да интернет није само мрежа каблова, алгоритама и података, него и простор културе, језика, сећања и простор у ком ћирилица, после дуго времена, поново покушава да пронађе своје место.

Препоручујемо

Репортаже

0 5

ДО ПОЛОВИНЕ ЈУЛА ПОЛЕТЕЋЕ 25 МЛАДУНАЦА: Најуспешнија гнездећа сезона орлова крсташа, птице са националног грба

18. 06. 2026. у 17:15

Репортаже

0 3

У ЗАГРЉАЈУ МОРА И БОЖЈЕГ МИРА: Отац Јован већ 16 година живи на острву Мала Госпа (ФОТО/ВИДЕО)

18. 06. 2026. у 14:53

Репортаже

0 2

ДУГ ЗА СТРУЈУ ИСКЉУЧУЈЕ ДИЈАЛИЗУ? Агонија мајке 19 месеци старог дечака из Беле Цркве (ФОТО)

17. 06. 2026. у 06:30

Репортаже

0 0

ПОТОМЦИ СЕ ПОКЛОНИЛИ СЕНИМА ПРЕДАКА: У Оснабрику откривено обележје за 116 југословенских официра заточеника немачког логора

15. 06. 2026. у 22:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације