РОДНИ ГРАД ОБРИСАО ГОРЧИНУ: Како је црква „вратила“ Јустина Поповића у родно Врање (ФОТО)

Један од најученијих и најзнаменитијих Врањанаца, отац Јустин Поповић, проглашен за светитеља и признат као један од најзначајнијих српских теолога 20. века, данас има своје место у духовном животу града из којег је некада отишао са горчином.

Фото: Ј.С.

Традиционално, 14. јуна, већ шеснаест година уназад, Врањанци у цркви у насељу Чешаљ – где се налази и Међународни свеправославни центар који носи његово име – прослављају дан посвећен свом суграђанину.

Када је Јустин Поповић разговарао са покојним професором Момчилом Златановићем о Врању, изговорио је реченицу која је остала упамћена и која се не да заборавити:

„Никада више моја нога тамо неће крочити.“

Његов однос према родном граду био је обележен дубоким огорчењем. Комунистичке власти су му одузеле породичну кућу у Баба Златиној улици и срушили је булдожерима, имање у селу Требешиње, па чак и породично гробље. Осећај прогонства и понижења био је толико снажан да је Јустин, иако рођен у Врању 1894. године, одлучио да оде из града у којем је започео живот.

- Још болније је реченица коју је изговорио професору Златановићу „Чак и када путујем возом, од Врањске Бање до Ристовца гледам на супротну страну од Врања“. Та слика – човека који окреће поглед од родног места – постала је симбол његовог раскида са градом – каже новинар Радоман Ирић.

Фото: Ј.С.

Он посебно наглашава да не сме да се изоставим податак да је касније свој духовни идентитет везао за манастир Ћелије код Ваљева, где је провео остатак живота и где је канонизован као свети Јустин Ћелијски, а не Врањски.

- Управо та промена епитета показује колико је раскид био потпун. Можда је једна од најважнијих ствари коју је Епархија Врањска урадила та што је условно речено Поповића „вратила у родни град“ – мишљења је дугогодишњи новинар и публициста.

Са њим се слаже и кустос Центра "Јустин Поповић" Марија Станковић која подсећа да је 1993. године Епархија врањска поднела молбу општинским властима у Врању да се плац на коме се налазила родна кућа аве Јустина додели Православној епархији врањској и већ наредне 1994. године, положен је камен темељац, у присуству више епископа, свештенства и народа.

- Након дужег прекида у градњи, кућа је коначно завршена и освећена 14. јуна 2004. године - појашњава кустос Међународног Свеправославног центра Марија Станковић.

Фото: Ј.С.

У њој се данас налазе деловима намештаја митрополита скопског Јосифа, књижевни кутак са делима оца Јустина, као и писаца који су писали о њему. 

Приземље куће уређено је као галеријски простор, са сталном поставком фотографија из живота Светог Јустина, где се налази и као и петнаестак личних предмета оца Јустина.

Све чешће путници намерници из целог света отварају капију дворишта, где је из темеља подигнута некада срушена кућа Благоја Поповића. 

 - Ти лични предмети који се налазе у галерији стигли су из манастира Ћелије и немају велику материјалну вредност, али је духовна и историјска вредност непроцењива и због тога се ми према њима односимо са много поштовања и изложене су тако да их и даље штитимо од зуба времена. Међу предметима су једна одежда, диптих, три оловке, ћилим, пешкир... - набраја кустос Марија Станковић.

Фото: Ј.С.

Новоканонизовани српски светитељ Јустин Поповић рођен је у Врању 1894. године на велики хришћански празник Благовести, упокојио се 7. априла 1979. у манастиру Ћелије код Ваљева. Био је архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник. Наша саговорница каже да није Поповића болео само однос власти према њему, већ и ожиљци трагедије из ране младости су вероватно одредиле његов животни пут.

- Пореклом из свештеничке породице,Благоје је тешко поднео несрећну смрт брата који је погинуо као студент, када је испао из воза враћајући се кући, те од тада жели да буде ближе Богу и самим тим ближе страдалом брату, тако и почиње његов световни пут - прича Станковић.

Фото: Ј.С.

Највећа светиња која се у њему чува јесте део светих моштију Преподобног аве Јустина, добијених 2019. године из манастира Ћелије - каже Марија Станковић.Тако су се на необичан начин "помирили" Врање и један од његових најзнаменитијих Врањанаца.

Животни пут Јустина Поповића

Током Првог светског рата Благоје бива мобилисан у "ђачку чету" при војној болници у Нишу, а касније се заједно са војском и свештенством повлачи преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, и тада богослов Благоје постаје монах Јустин. Преко Барија стиже у Париз, из Париза у Лондон. У Енглеској студира теологију на Оксфорду и сам се издржава. Без дипломе се враћа у Србију 1919. године. Живео је у Чешкој, затим предавао у Карловачкој богословији, био је професор и у Битољској богословији. Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао је Српско филозофско друштво.

По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

СВАКОГ ДАНА СТРАХУЈУ ОД НОВОГ ПОЖАРА: Страх породице Грујић из Вршца, којој је ватра прошле године уништила ергелу

14. 07. 2026. у 11:27

Репортаже

0 2

ФРУЛА СЕ БИРА ПРЕМА ЧОВЕКУ: Милан Крсмановић из Чукојевца код Краљева чува традицију израде древног инструмента

14. 07. 2026. у 07:00

Репортаже

0 1

ПЛЕСАЛИ МЕКСИКО,КОСТАРИКА, ПЕРУ, ШПАНИЈА И СРБИЈА: Међнародни фестивал фоклора "Шајка" у Кисачу

13. 07. 2026. у 19:40

Репортаже

0 1

СВЕТЛОСТ ЛИЛА ЈОШ ЈЕДНОМ ОБАСЈАЛА ЛОЗНИЦУ: Завршен девети ЛилаЛо фестивал у духу традиције, уметности и заједништва

13. 07. 2026. у 16:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације