ВЕЋ три године проводим време са девојчицом која ускоро пуни седам. У почетку је било изазовно, док се нисмо упознале, али с временом, наш однос је постајао блискији. Идемо на Аду, у Кнез Михаилову, биоскоп, тржне центре, музеје. Често сама бира куда ћемо. Имамо своје форе, наш измишљени језик, смислиле смо песму коју певамо сваки пут док пролазимо подземним пролазима. Годинама смо је допуњавале и сад траје скоро десет минута. Најважније ми је да ми верује, и ја њој.

Коментари (0)