БРАНО РУДИЋ У СКРИВЕНОМ СВЕТУ ПТИЦА: Од "Опстанка" до чувара врста (ФОТО)

КУЛТНИ серијал „Опстанак“, Бремова књига „Живот животиња“, „Ловачке новине“, један двоглед, небо изнад Равне Ријеке подно Бјеласице, радозналост тадашњег дечака - природњака, а затим и деценије проучавања, учинили су да Брано Рудић из Пожеге постане жива енциклопедија о свету птица, највећим делом скривеним од људског ока.

Брано Рудић приватна архива

Своју најновију књигу „Птице Увца и околине“, посветио је пернатим становницима надалеко чувеног резервата природе, па је досадашњим истраживањима која су побројала укупно 130 врста на овом терену, додао 96 нових.

- Претходним истраживањима биле су обухваћене углавном птице грабљивице. О другим врстама, а нарочито о птицама водених станишта, било је мање података. Уз помоћ чувара Специјалног резервата природе „Увац“, чланови Еколошког удружења „Чувари природе“ из Пожеге радили су детаљна истраживања водених станишта, Увачких језера и њихових притока, Кладнице, Вељушнице и Тисовице – објашњава страствени природњак Брано Рудић, иначе наставник техничког образовања у Пожеги - Забележен је велики број водених птица, од којих је најважније присуство великог ронца, са најстаријом и најзначајнијом популацијом у Србији. Поред станарица, ТУ су пролазнице, луталице и зимовалице из реда шљукарица, штакара, норова, гњураца, гуски и галебова… Ту су и неке ретке врсте дневних грабљивица (црни стрвинар, црни орао, белорепан, орао рибар, краткопрсти кобац, црна луња, риђи мишар, еја ливадарка, пољска еја, мали соко и сива ветрушка) и сова (гаћаста кукумавка, дугорепа сова и буљина)…

Тако је уз присуство белоглавог супа, због кога је подручје резервата Увац идентификовано као национално и међународно значајно подручје за птице – Important Bird Areas – IBA, свет резервата природе додатно расветљен за широки круг радозналаца, од љубитеља птица и природе, преко истраживача, до представника управљача заштићеног подручја.

Између осталог, од Рудића сазнајемо оно што смо слутили, да свет птица и њихови домети могу бити недостижни за човека, колико год да је међу врстама супериоран.

Примера ради, недавно се појавила вест да се на почетку рата на Блиском истоку, на небу пуном пројектила, дронова и авиона, затекао један станар Увца. Женка белоглавог супа Рајка, сведочи њен сателитски пријемник, „јавила“ се из Судана, а затим су ишчитани њени прелети преко Арабијског полуострва…

Foto: Брано Рудић приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Сваке године у СРП „Увац” маркира и алуминијумским и пластичним прстеновима обележи 15 до 20 младунаца. Дугорочни програм праћења, прстенованих и крилним маркицама обележених, белоглавих супова у Србији започео је 1986. а интензивиран је 2004. године. Већина младих, незрелих птица зимски период године проводи на југу и југоистоку Балканског полуострва и на Блиском Истоку, али су птице забележене и у Француској, Русији, Украјини, Естонији, Пољској,  Румунији, Хрватској, Црној Гори, Албанији, Ираку и Саудијској Арабији, Израелу, Турској... Највише контролних налаза је из Грчке, Бугарске, Италије, Северне Македоније и Мађарске - објашњава Рудић - Први пут је забележен белоглави суп из Србије на афричком континенту, женка Рајка је, пошто је прелетела Малу Азију и Блиски Исток, послала сигнал сателитског одашиљача из Египта и Судана. Оно о чему сам маштао у младости сада је реалност: сваке године се у Србији сателитском телеметријом обележи неколико птица ради праћења њихове миграције.

Еколошко удружење „Чувари природе“ чији је Рудић оснивач, основано је 2013. године у Пожеги, до данас, остварило је сарадњу са свим домаћим релевантним државним и научним институцијама, као и релевантним, иностраним – тако су Пожежани постали често кључни сарадници  у бројним и важним научним пројектима.

- Већину истраживања радимо на подручју западне и југозападне Србије, на Увцу, Златибору, ваљевским планинама, у околини Прибоја и Пријепоља и на Пештеру. Такође, пожешка котлина са бројним рекама је веома важно гнездилиште и одмориште за птице и сваке године ради се редован мониторинг врста. Моји омиљени птичарски терени су Златибор и Увац, са великом концентрацијом и разноврсношћу птица грабљивица – истиче Рудић - Посебно је занимљив Маљен јер је идентификован као међународно значајно подручје за птице (Important Bird Areas – IBA), а посебну вредност представља присуство у гнездилишном периоду бројних врста као што су: сури орао, змијар, јастреб, осичар, црна рода, полојка, воденкос, крстокљун, чижак, легањ, обичан попић, ћубаста сеница, планинска сива сеница, кос камењар, обична белогуза, виноградска стрнадица и велика стрнадица… За неке од наведених, то су једини локалитети њиховог присуства у северозападној Србији током летњег периода и самим тим граница њиховог распрострањења.

Наш саговорник, човек од терена опремљен фотоапаратом и знањем, ненаметљиви је гост у чудесном свету птица.

- Природа је достигла савршенство у птици. Ако постоји савршена птица онда је то вероватно мени омиљени сури орао. Суверени владар ваздушних пространстава, чест призор на грбовима средњовековних владара, инспирација је многим писцима и песницима. Највећа концентрација парова управо је у западној и југозападној Србији и броји око 35, док се национална популација процењује на 90 парова. Треба поменути и то, да се, као и већина птица грабљивица, налази на листи строго заштићених врста.

Тако се окончао један разговор са чуварем птица, уз договор да ће живописна и угрожена клисура реке Ђетиње, нападнута са свих страна људском тежњом да се сваки кутак природе преобликује  и покори, бити једно од наредних одредишта заштитара.

Препоручујемо

Репортаже

0 3

ЧУВАР СРПСКИХ СОРТИ ВОЋА: Необичан хоби младог ентузијасте Николе Станковића из Лесковца (ФОТО)

03. 04. 2026. у 16:46

Репортаже

0 1

"ДА САМ ПТИЦА У БАНАТУ": Литерарни конкурс КУД "Мраморак" и Друштва за заштиту и пручавање птица Србије

03. 04. 2026. у 13:53

Репортаже

0 2

ОСМИСЛИЛА БОЉА И ЈЕФТИНИЈА СОЧИВА, ПА ПУТУЈЕ У ИНДИЈУ: Хелена Грујић из Кикинде победила на државном такмичењу истраживача (ФОТО)

02. 04. 2026. у 18:24

Репортаже

0 1

ОВДЕ СУ УПЛАЋЕНЕ ДВЕ ЛОТО СЕДМИЦЕ: Катарина и Јасмина из Параћина "доносе" милионе (ФОТО)

02. 04. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације