ПОНОСНА САМ НА ЧУКУНДЕДУ ЈАШАРА: Јана Дурмишевић истражила војнички пут свог претка у Првом светском рату

- ОВО је Албанска споменица вашег чукундеде Јашара К. Асковића. Овим се поносите - показао је деда Јани Дурмишевић, ученици другог разреда Гимназије у Пироту, документ који се више од века у њиховој кући чува као највећа светиња.

фото:приватна архива

Цело детињство Јана и њен брат слушали су о чукундеди са мајчине стране, Рому и заборављеном јунаку Моравске дивизије, који је два пута рањаван у Великом рату. Његову судбину поделила је у раду "Мој јунак са Солунског фронта", који је учествовао на конкурсу поводом 110 година од Битке на Кајмакчалану.

-Срећна сам што имам прилику да на овај начин укажемо на јунаке који су бранили нашу земљу а који нису толико познати. Носио је одликовање за храброст у Балканским ратовима и био је носилац Албанске споменице. Поносна сам што имам претка који је био „мали човек у Великом рату“, који је био примеран војник, али пре свега добар човек - почиње причу Јана Дурмишевић. - Сигурно није био једини Ром у српској војсци, али су о њему остали сачувани подаци.

Јашар Касума Асковић рођен је 1882. године у Пироту као једно од шесторо деце Фатиме и Касума Асковића. Отац му је радио као надничар и носач, а мајка му је била домаћица која је ишла да помаже пиротским госпођама у кућним пословима. Када је мало одрастао, отац га је одвео код једне јеврејске породице која је имала трговачку радњу да им служи а тамо је научио да чита и пише те је поред ромског, говорио и српски, јеврејски и влашки језик.

У касарни у Пироту је 1904. године као младић од 22 године примљен и уписан у стални војни кадар у 3. чети 2. батаљона 3. пешадијског пука где је одслужио војни рок и добио чин каплара. На позив отаџбине Јашар се први пут одазвао 1912. године у Првом балканском рату где се показао као изузетан војник.

-Кад сам те дванаесте позван у војску, у борбу, шта бих ја тада могао да будем ако не – бомбаш! „Хајде, Јашко Асковићу...“, говорио сам себи, „...лако је било са каменчићима на ливадама у Барју. Убаци ти, брајко мој, бомбу у турски ров!“ И Бога ми, да се не хвалим, убацивао сам бомбе где год је требало – од Куманова до Једрена - присећао је Ашко тог периода.

Недуго потом, опет је мобилисан и учествује у Другом балканском рату. На лето 1914. године трећи пут се одазвао на позив отаџбине. Тада се возом из Пирота упутио у до тада човечанству невиђену борбу, а за собом је оставио супругу са двоје ситне деце која једва да су га познавала због сталног одсуства од куће и мајку, удовицу коју је издржавао. 

-Поздравио се са свим укућанима, а посебно с мајком, пред којом је стао мирно. Пољубио јој је руку, а она му је не пустивши сузу рекла: "Са мртвог ништа не узимај, туђе не дирај јер је проклето. Немој да чујем ружну реч о теби и не долази ми на очи покуњена чела. О кући, твојој жени и деци не брини, ја сам ту, водићу рачуна о њима“ - прича нам Јана речи које се препричавају у њиховој кући.

И тако је Јашар опет  у својој 3. чети 3. батаљона 3. пешадијског пука као првопозивац Моравске дивизије. Преживео је Церску и Колубарску битку, а потом са војском и народом кренуо преко албанских планина. После преживљених тумарања по црногорским и албанским беспућима, уследио је опоравак и васкрс српске војске на Крфу. Када се оно мало војске што је остало опоравило, заједно са савезницима почели су пробој Солунског фронта. Уследиле су жестоке битке -  на Кајмакчалану, на Ветернику, Козјаку Добром пољу. 

-Не зна се када тачно, али по ослобођењу 1918. Јашар се вратио свом дому и породици. Као и многи, вратио се у немаштину. Сами ратови су на њега оставили велике последице, рањен два пута, у бутину и главу, а супруга и мајка му нису замерале кад би био нервозан или љут - прича нам Јана. - Брзо је стао на ноге, отворио пиљарску радњу, добио још троје деце. Доживео је 73 године и често се сећао ратног доба. Поносна сам на њега и захвална сам му што је жртвовао своју младост за нас који данас ходамо овом земљом. Баш због њега и због многих других хероја, дужност свих нас је да сећање на њих не ишчезне, да памтимо приче наших старих и преносимо их новим генерацијама.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ШТА ЗНАЧЕ ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ НА САХРАНИ ХАМНЕИЈА? Носе језиву поруку

06. 07. 2026. у 17:51

Репортаже

0 0

МИШЕЛ, АТИЛА, ПРИНЦ И ЈЕЛЕНА ПОЛЕЋУ ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ: Четири млада орла добила сателитске уређаје

06. 07. 2026. у 15:51

Репортаже

0 0

КАРНЕВАЛ НА ДРИНИ: Програм 32. "Дринске регате"

06. 07. 2026. у 11:27

Репортаже

0 2

ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО У СРЦУ СРБИЈЕ: Мирослав Стојановић из Супске посебно воли три камиле и стотину алпака (ФОТО)

05. 07. 2026. у 20:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације