ОД ВУКОВАРА ДО КОШАРА НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ:Команданту 10. Диверзантског одреда ВРС,у центру Шековића откривен споменик
СЕЋАЊА на ратни пут Милорада Мише Пелемиша (1964-2021) и даље су живамеђу његовим саборцима и у крају из ког је потекао.
Љ. Милутиновић
У Пелемишу иШековићима памте га као војника који је, како кажу, своје људе увекводио са прве линије. Учествовао је у многим борбама, од Вуковара доКошара и важио је за једног од најбољих.
Команданту 10. Диверзантског одреда Војске Републике Српске, јуче у подне у центру Шековића је откривен споменик који су подигли његови ратни другови и пријатељи. Споменик у природној величини урадио је вајар Зоран Ивановић, а излила га је ливница "Кузмановић" из Смедерева. О ратном путу и личности овог борца говори и документарни филм "Командант Мишо Пелемиш" Љубише Милутиновића, који ће бити приказан у Дому културе после откривања бисте.
Љ. Милутиновић
- Изазов је био направити филм о таквом човеку - каже Милутиновић за "Новости". - Пелемиш је, по мишљењу меродавних, био један од најбољих српских специјалаца. Прекаљени ратник, увек насмејан, храбро је предводио своје војнике, јуришнике, специјалце, диверзанте. Надам се да ће они који погледају филм схватити о каквом човеку је реч.
Након што је 1983. постао подофицир Југословенске армије, Пелемиш је распоређен у Вод за противтерористичка дејства, што је била претеча Одреда војне полиције "Кобре". У рат током деведесетих ушао је са чином старијег водника. Као припадник војне полиције 1991. учествовао је у бици за Вуковар, за шта је одликован Орденом за храброст. Добио је и Орден Милоша Обилића.
- Одмах по избијању сукоба на простору Босне и Херцеговине дошао је на родно огњиште у Пелемише и организовао народ у одбрани села - говори Милутиновић. - Био је командант Јуришног одреда, затим командир Треће чете сарајевско-романијског одреда Специјалне полиције МУП Републике Српске, па командант Батаљона Трново. Када је 14. октобра 1994. године основан 10. диверзантски одред постављен је поручник Пелемиш. Као човек од поверења генерала Ратка Младића, био је задужен за чување НАТО пилота које је заробила ВРС. Учествовао је у борбама за ослобођење Сребренице, а током рата на Косову и Метохији и у бици на Кошарама. Први је ушао у Сребреницу у јулу 1995. али је доживео саобраћајну несрећу 12. јула због које није био са својом јединицом на економији Брњево.
Љ. Милутиновић
Чист образ
- УШЛИ смо у Сребреницу 11. јула - причао је Пелемиш. - Град је био празан. Генерал Младић је био ту, ми као његова пратња и обезбеђење. Задатак је био ослободити град и кренути даље. Нико тада није помињао никаква стрељања, то се десило касније мимо моје контроле. Нисам наредио стрељање у Брњеву. Ко је те људе тамо послао и по чијем налогу су пуцали, то треба да кажу они који су преживели и који су их водили. Ја чистог образа спавам.
Kада је почела хајка на 10. Диверзантски одред због Сребренице, Пелемиш се 2003. сам пријавио Хашком трибуналу. У то време кренуле су оптужбе да је то била паравојска, да су стране службе све организовале. Позвао је телефоном канцеларију Хашког трибунала, тражио да разговара са неким ко ће му рећи да ли је крив или није. Речено му је да није. Позвали су га да буде сведок, што је он одбио. Касније се појавио као сведок одбране у Хагу на суђењу Ратку Младићу.
- Мишине јуначке акције опеване су и у многим песмама - каже Милутиновић. - Хероји никад не умиру, јер се њихова дела вечно памте. Посебно се истицао његов однос према саборцима. Водио је рачуна да се сачувају људски животи, а често је сам ишао у извиђање терена. Позната је његова наредба да се погинули и рањени никада не смеју оставити.
Милутиновић није био у јединицама којима је Пелемиш командовао, али је са њим као новинар често разговарао. Већину Пелемишевих ратних фотографија које круже интернетом, он је снимио. Сачувано је и неколико телевизијских снимака које је искористио за филм:
- Био је прави војник, поштовао је правила ратовања. Никад није командовао из позадине, увек је ишао на прву линијУ. Саборци га памте по томе што је водио рачуна о људима, према цивилима је имао обзира.
Пелемиш је био оптужен да је као члан такозване групе "Паук" заједно са Југославом Петрушићем, Слободаном Орашанином, Бранком Влачом и Радом Петровићем ступио у француску обавештајну службу за време ратног стања. После 19 година од покретања кривичног поступка, они су ослобођени тих оптужби.
- Један од мотива да се сними филм "Командант Мишо Пелемиш" био је и да се прикаже истина, да је то био монтиран процес, што се на крају и доказало - истиче Милутиновић. - Њега су најпре оптужили да је припремао атентат на Слободана Милошевића, требало је да се скрене пажња са других ствари. Нико га није испитивао на ту тему, а он је годину дана провео у самици због тога.
Љага због шачице људи
ПЕЛЕМИШ је до краја живота тврдио да је 10. Диверзантски одред била најбоља јединица коју је Војска РС имала:
- Били смо професионалци, обучени за диверзије, а не за чување страже или стрељање заробљеника. То што се десило у Сребреници је љага целом одреду због шачице људи.
Љ. Милутиновић
Иницијативу за подизање споменика покренули су Пелемишови саборци из Јуришног одреда и ветерани специјалне бригаде полиције из Шековића. Један од сабораца, Сретен Јањић, присетио се њиховог првог сусрета још пре рата.
- Пелемиша сам упознао 1989. на показној вежби на Маљену - каже он. - Ја сам био у гарди, он у "Кобрама". Срели смо се на полигону, показовао је неку вежбу. Упитао сам га одакле је, кад је пустио глас схватио сам да је из Босне. Брзо смо се спријатељили, дружили смо се док није умро. Током рата често смо се ослањали један на другог.
Јањић каже да је Пелемиш био човек коме се веровало:
- Није се плашио никога, осим што је, како је знао да каже, увек морао да слуша генерала Младића. Ратко никога није поштовао као Мишу, а Мишо се никога није плашио као њега. Питао сам га што се плашиш, а он мени каже: "Ћути". Мишо ме је наговорио да се 1994. вратим у Клинички центар, где сам пре рата радио, да помогнем у збрињавању наших рањеника. Послушао сам га, али смо касније поново били заједно на Кошарама.
Пелемиш има бисту и на Бежанијској коси у Београду. И у том подухвату је учествовао Јањић који истиче да је Пелемиш урадио много за нашу државу и да заслужује памћење и поштовање.
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)