АРХЕОЛОЗИ ОТКРИЛИ ПРЕДНЕМАЊИЋКЕ СРБЕ НА ВЕНЧАЦУ: Локалитет Градина отвара ново поглавље српске историје

ОТКРИЋЕ утврђеног града на врху шумадијске планине Венчац, под којом и на којој су живели Срби у преднемањићко доба отвара непознато поглавље српске историје.

фото: Б. Субашић

Утврђење на локалитету Градина које истражује екипа Народног музеја у Аранђеловцу, не помиње се у сачуваним историјским изворима, а налази се дословно изнад Дворина, локалитета на падини Венчаца са остацима најсеверније Душанове задужбине, велике цркве и митрополитског или владичанског двора из 14. века, о којима такође нема трага у документима преосталих из тог доба.

Када се овим локалитетима дода треће теме "венчачког троугла" - Манастир Светог арханђела Михаила, задужбина деспота Ђурђа Бранковића у селу Брезовцу у подножју планине, постаје очигледно да овај простор Срби настањују веома дуго и да је он био веома важан, иако о њему нема записа у писаним изворима.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

фото: Б. Субашић

- То што о неким важним објектима и догађајима нема података у историјским изворима значи само да су они непотпуни, а не да објекти и догађаји нису постојали - каже Владан Миливојевић, кустос-археолог из Народног музеја у Аранђеловцу, руководилац истраживања. - У томе и јесте значај археологије која својим открићима попуњава празнине у познавању прошлости. То доказује и овај утврђени град који су опасивале зидине дуге око 320 метара на врху Мали Венчац, што нам је открило снимање лидар скенером.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Утврђење је имало две фазе градње и три периода насељавања.

- У последњој фази живота утврђеног града, коју према досадашњим налазима датирамо на 9. - 10. век, становници су били наши преци, Срби, јер у то време више нема дилеме које словенско племе живи на овим просторима - каже Миливојевић. - Они су живели у равници под планином све док није наишла опасност због које се склањају на врх Венчаца и настањују у старијим зидинама о чему сведоче трагови дрвених објеката које подижу унутар града, карактеристична керамика, али и кости дивљих свиња које су им често биле на јеловнику. Открића на Венчацу показују нам да Срби насељавају много северније просторе него што се до сада мислило. Археологија доказује да се у средњем веку власти мењају, али да је српско становништво стално присутно.

фото: Б. Субашић

Миливојевића смо затекли на локалитету сакривеним густом шумом, са екипом која ископава улазни део градских зидина подигнутих од великих комада ломљеног камена повезаних кречним малтером.

- Прва тврђава сазидана је у позној антици, крајем 4. века у време провале Гота, када је римско становништво из низије потражило спас на врху Венчаца - каже Миливојевић. - Она је потрајала најкасније до 441. када је дошло до провале Хуна који су опустошли све до Ниша. Следећа фаза је такозвана рановизантијска, када у време цара Анастасија или Јустинијана долази до обнове озбиљно оштећених зидина. Ископали смо огромну кулу из тог времена, која је у ствари настала презиђивањем и спајањем две мање куле које су штитиле улаз у град у време позне антике. Ова тврђава живи до краја 6. или почетка 7. века, када је поново запустела због следећег таласа инвазија. Према досадашњим налазима, Срби се пред опасношћу склањају у зидине у 9. или 10. веку.

фото: Б. Субашић

Од Аранђеловчана се може чути да је до спектакуларних открића на Градини дошло само захваљујући упорности и уверењу људи из њиховог музеја да се испод густе вегетације на врху Мали Венчац крије велико насеље.

Миливојевић је уз планинаре годинама био једини редован посетилац планинске тромеђе атара села Врбице, Бање и Брезовац трагајући за остацима тврђаве коју је први пут у литератури поменуо Феликс Каниц у 19. веку. Велики путописац је навео да се она налазила на 675 метара високом врху Венчаца и навео је њена народна имена "Бакићеви двори" или Бакићевац.

фото: Б. Субашић

Утврђујући трасе античких путева кроз данашњу Шумадију, Каниц је претпоставио да је реч о римском утврђењу које је имало задатак да штити важну саобраћајницу која је повезивала велике руднике провинције Горње Мезије: Рудник, Космај и Авалу и излазила на дунавски лимес код Сингидунума.

На највишем врху Венчаца арехолози су још раније уочили остатке гробова из античког периода, али од тврђаве није било ни трага. Али да је она постојала и у познијем добу средњег века указивао је у мемер уклесан ктиторски натпис над јужним вратима манстирске цркве у Брезовцу подно Венчаца: "1444. Георгије деспот Бранкович Смедеревац, ктитор манастира под крилом града Венча".

фото: Б. Субашић

Миливојевић је био уверен да се утврђење налазило на природно заштићеном узвишењу, удаљеном око 500 метара од највише тачке планине, које су са три стране опасивале веома стрме литице и имало је приступ само са једне. Овај простор зарастао у непроходну вегетацију није био привлачан истраживачима, осим онима из Народног музеја у Аранђеловцу. Ситуација је почела да се расплиће када су рударске машине пробиле пут, дошле на врх Венчаца и почеле да га "једу". Када су удариле на прве гробове са мноштвом прилога, археолози су наставили ископавања и открили некрополу са скелетима мушкараца, жена и деце, који су потврдили Миливојевићеве претпоставке да је у близини утврђени град, а не само војно утврђење.

фото: Б. Субашић

- Открићем некрополе до којег је дошло стицајем околности када је каменолом наишао на гробове, постало је јасно да је неопходно пронаћи и истраживати насеље у најближем окружењу - каже доајен археологије српског средњовековља др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду, стручни консултант на истраживању Градине. - То насеље из кога су се покојници сахрањивали налазило се на Малом Венчацу. Овакав локалитет у нашој археологији до сада нисмо имали, иако знамо за промену насеобинске структуре када крећу први удари сеобе народа, када становништво које је столећима живело у равницама напушта те позиције и повлачи се на оближња брда и подиже прве бедеме. Материјални докази за тај процес у континуитету од 4. до 10. века први пут су сада пронађени на Венчацу.

фото: Б. Субашић

Археолозима је познато да је становништво у античко доба живело у подножју Градине, у селу Бањи, тамо где су извори топле термалне воде које су Римљани нарочито волели. Истраживања су показала да се крајем 4. или почетком 5. века они селе на планину и подижу озбиљне бедеме са високим кулама.

- Оно што нисмо очекивали, а што ова истраживања свакодневно откривају јесте вишеслојни локалитет који је трајао столећима, што показује значај овога места и отвара питања континуитета живота - каже др Радичевић. - Позноантичко утврђење је запустело у 5. веку али врло рано, већ у доба цара Анастасија, имамо обнову и тврђава живи током 6. века, да би поново запустела крајем тог или почетком 7. столећа. Потом поново имамо запоседање те тврђаве вероватно почетком 9. века, када се словенско, српско, становништво из низије склања у зидине на Венчацу највероватније због бугарске најезде.

Постојала је опасност да ова изузетна открића нестану у грађевинском камену и зато је после проналаска некрополе почела трка са временом да се локалитет Мали Венчац заштити од ширења каменолома.

фото: Б. Субашић

- Локалитет Градина заштићен је захваљујући Министарству културе на чијем челу је Никола Селаковић и који је пружио велику подршку пројекту у коме су наши археолози открили да су и у средњем веку у Шумадији, на врху Венчаца и под њим, живели наши преци - каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу. - Археолошка истраживања која обавља наш музеј дају нова сазнања о животу Срба на овим просторима и иду у прилог тези да су они присутни много раније и у много већем обиму него што се то сада сматрало. Оближњи локалитет Дворине са остацима највероватније Душанове задужбинске цркве и митрополитског двора, најсеверенијих у његовом царству, приказују снажно присуство српске државе и у том периоду. Градина је још један значајан културно-историјски потенцијал овог дела Шумадије који ће поред пећине Рисоваче, Дворина и Орашца сигурно бити велика туристичка атракција.

фото: Б. Субашић

Овогодишње снимање лидар скенером открило је да се испод густе вегетације и површинској слоја тла крију зидине утврђеног града са неколико кула као и подграђе такође окружено зидинама.

- У подграђу или на самом врху Малог Венчаца очекујемо проналазак цркве коју је град морао да има - причао нам је Миливојевић док смо од откривеног простора око улаза у град ходали навише кроз дрвеће. - У ствари, ми сада не корачамо по природној стени већ по остацима објеката и зидова града који су покривени наносима. Ко зна шта се све крије под нашим ногама.

фото: Б. Субашић

Градина веома значајна за науку

ГРАДИНА је веома значајна за науку јер је једино налазиште који даје податке о континуитету живота у Шумадији од позне антике до раног средњег века, каже др Дејан Радичевић:

- До сада смо податке имали само за утврђења на старом Римском лимесу непосредно на обали Дунава, која су после рушења поново запоседана, али увек је било питање шта се дешавало у залеђу. Ово је најближе залеђе и Градина на Венчацу нам први пут омогућава да пратимо шта се дешавало у времену сеобе народа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације