СМОТРА АГРАРА НА О-РУК: Како је 1999. године, после НАТО бомбардовања, организован 66. Међународни пољопривредни сајам

ЗАПОСЛЕНИ на Новосадском сајму су 1999. године направили истински подвиг у историји те куће, дуже од века.

Приватна архива

Они су за само 16 дана по престанку НАТО агресије на Југославију, организовали јединствену смотру аграра, 66. међународни пољопривредни сајам, на ком је од 28. јуна до 4. јула те године наступило више од 1.100 излагача из наше и десетак земаља света.

Свему је претходило бомбардовање Југославије и најпрече активности новосадских сајамџија да сачувају своју кућу, једну од највећих у овом делу Европе. О томе сведочи Мирослав Божин, у то време извршни директор за маркетинг Новосадског сајма, који у први план, поред ангажовања запослених, истиче и потезе руководства, на челу са Миодрагом Копривицом, тадашњим генералним директором и најближим сарадницима, Душком Манојловићем и Александром Андрејевићем.

- Прве бомбе су пале 24. марта, а већ сутрадан су нам плате биле смањене и свима исте, у износу од 1.100 динара, али смо, са друге стране, имали подршку синдиката преко ког су стизале полутке, кромпир...- каже Божин на почетку разговора за „Новости“.- Посебна прича био је наш „Радио сајам“, који је са програмом почео 2. септембра 1998. године, као пословни радио о дешавањима на сајму. Убрзо смо проширили делатност на градске сервисне информације, вести из земље и света…

Прву ноћ НАТО агресије новинари Радио сајма су непрестано извештавали где је и шта бомбардовано и како Божин потврђује, били су веома слушани у атомским склоништима, подрумима, зградама…

- Сутрадан ујутро у осам часова је већ била узбуна и најава НАТО да ће гађати антене. Предајник Радио сајма је био на крову изложбене хале један, у коју се сместила и антидиверзиона јединица наше војске са својом опремом. Руководство сајма је одлучило да угасимо предајник, ушао сам у студио и саопштио слушаоцима да ћемо се чути после бомбардовања. Тако смо спасли људство и Сајам од НАТО бомби. Када је 11. јуна завршено бомбардовање, сви су се вратили на посао, укључили смо предајник и почели са програмом и радили на припреми 66. Међународног пољопривредног сајма који је требало да буде одржан месец дана раније.

Велики број партнера и сарадника Новосадског сајма био је зачуђен чињеницом да ће смотра аграра бити одржана у тешкој ситуацији само две недеље после бомбардовања. Сва три моста на Дунаву код Новог Сада су била срушена и питање је било како ће излагачи уопште да дођу.

- Скелом преко Дунава. То је било решење. Пуковник Јанош Миклош, начелник инжињерије Новосадског корпуса, с којим сам био на војној вежби „Голија 76“, потврдио је да је скела која превози од Баноштора до Бегеча оспособљена и да је почела да превози. Генералмајор, Момчило Момчиловић, командат Новосадског корпуса је на нашу молбу, да излагачи који долазе на пољопривредни сајам са потврдом, могу преко реда из Срема да пређу Дунав, одговорио позитивно. То је резултирало наступом 1.100 излагача, од којих је такође велики број дошао преко Баната, мостом на Тиси код Титела.

Како су медији тада извештавали, на сајму су били присутни сви значајни излагачи из области аграра и делатности везаних за пољопривреду. Излагачи из иностранства представили су се то преко заступника или директно, тако да су се у изложбеним халама могли видети производи из Индије, Италије, Канаде, Немачке, Републике Српске, САД, Словачке, Словеније и Украјине.

- Манифестацију је отворио Недељко Шиповац, тада савезни министар за пољопривреду, истакавши да је она, иако организована у веома кратком року, потврда виталности аграра и спремности наше земље да брже развија производњу а пољопривредници су у време агресије на нашу земљу изашли као херији рада- преносили су медији.

Забележено је и да су сајам посетили потпредседник Државне думе Русије, Сергеј Бабурин, амбасадори Украјине и Индије, Володимир Фуркало и Шанкар Кумар Матхур, отправник послова Јапанске амбасаде Тадаши Нагаи и бројне иностране привредне делегације, тако да се показало да за производе из наше земље има заинтересованих и да наша привреда има шта да понуди свету.

- Одржана је и традиција оцењивања квалитета производа, дуга више од седам деценија. Оцењивачке комисије, у чијем раду је учествовало више од 200 стручњака са Београдског и Новосадског универзитета, као и пољопривредних института за квалитет производа, оцењивале су производе у време најжешћих напада на нашу земљу, буквално под бомбама- потврђује Божин.

Националну изложбу стоке на Мањежу сајма, употпуниле су трке запрега и Грмечка корида, уз посету више хиљада људи. Када је официјелни спикер објавио да кориди присуствује и отправник послова Јапанске амбасаде у Београду, како су новинари известили, Мањежом је одјекнуо буран аплауз у знак поздрава пријатељском народу Јапана.

Изложба пољопривредне механизације, смотра новитета … су одисале атрактивним експонатима.

Сајам је радио од девет до 19 часова, улазнице су коштале 20 динара, за децу 10 динара а војницима се улаз није наплаћивао.

Традиционално „Вече шампиона“ Новосадског сајма одржано је у Српском народном позоришту.

Препоручујемо

Репортаже

0 2

ЦРНО ВИНО ЗА ЈОШ ЦРЊЕ ДАНЕ: Потомци Гала мењају традицију и пију мање вина, али траже квалитетније бербе

17. 11. 2025. у 10:26

Репортаже

0 1

ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПРАВЕ ХАРМОНИКЕ: Од дедине радионице до сопственог бренда којим парирају италијанским

16. 11. 2025. у 21:32

Репортаже

0 7

ПОНОСНО ДРЖИ СТЕГ У СПОМЕН СОЛУНЦИМА: Слађана Стаменовић готово сваког дана носи српску заставу код Тријумфалне капије у Паризу

10. 11. 2025. у 10:05

Репортаже

0 1

ЗА ЈЕЛЕНИНО ЛЕЧЕЊЕ ТРЕБА 76 МИЛИОНА: Тинејџерки из Београда потребна помоћ хуманих грађана како би се прикупила средства за терапије

10. 11. 2025. у 09:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације