ПО бројности туристичких посета Србији, Румунија је последњих година ушла међу топ 10 земаља. Њихови туристи углавном обилазе места дуж заједничке границе, где су локалци чак и промотивне садржаје и меније у ресторанима почели да пишу на румунском језику.
Повезане вести
ПУТУЈУ НА - ВОДОНИК: Румуни планирају да врате воз на линији Темишвар – Вршац
ОСАМ година након што је румунски оператер за железнички саобраћај „CFR Calatori“ због нерентабилности укинуо путнички воз на релацији Темишвар – Вршац, постоје индиције да ће та возна линија поново бити успостављена, па чак и модернизована.
05. 06. 2025. у 06:30
БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ: Три локалне самоуправе из Јужног Баната добиле 8,4 милиона динара
УЧЕНИЦИ средњих школа из Вршца, Беле Цркве и Пландишта, који свакодневно путују на наставу, и даље ће се возити аутобусима о трошку својих локалних самоуправа.
25. 05. 2025. у 17:26
ХРАНИТЕЉИ И ЗА СТАРЕ: Центар за социјални рад у Вршцу, једини у Војводини, збрињава и децу и одрасле
ЦЕНТАР за социјални рад из Вршца већ пет година у свом систему има хранитеље и за децу, и за одрасле, по чему је јединствен у Војводини.
23. 04. 2025. у 07:00
АУТО-ПУТ СВЕ БЛИЖИ: Челници Панчева, Вршца, Алибунара и Пландишта састали се поводом израде идејног пројекта будуће саобраћајни
У ГРАДСКОЈ кући у Вршцу одржан је први радни састанак поводом почетка израде идејног пројекта са студијом оправданости за будући ауто-пут Панчево – Вршац – граница са Румунијом, ком су присуствовали представници Панчева, Вршца, Алибунара и Пландишта, кроз чију територију ће та дугоочекивана и дугонајављивана саобраћајница проћи.
30. 03. 2025. у 23:27
„ВРШАЧКИ ВЕНАЦ“ ОД 6. ДО 9. ЈУЛА: Потврђено учешће ансамбала из шест земаља
МЕЂУНАРОДНИ фестивал фолклора „Вршачки венац“, 26. по реду, одржаће се од 6. до 9. јула на Градском тргу у Вршцу.
22. 06. 2025. у 06:30
Најновије из рубрике
"ТРОН" У НЕКАДАШЊЕМ ДВОРЦУ МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ: Изложба српског модног фотографа Павела Суровог у Братислави
У АМБИЈЕНТУ братиславског замка, некадашњег дворца Марије Терезије у Словачкој - Словачком народном музеју, отворена је изложба "Трон", модног фотграфа Павела Суровог из Кисача.
04. 07. 2025. у 20:42
ЖИВОТ ВРТЕ НА ДВА ТОЧКА: На лицу места у Амстердаму, престоници Холандије, дружељубивом граду са обиљем знаменитости,толараниције и бицикала
ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.
04. 07. 2025. у 09:36
МИЛОРАДОВИЋИ ПОНОВО У СВОМ ЖИТОМИСЛИЋУ: Грб племићке српске породице враћен у њену задужбину захваљујући Руском дому у Београду
ГРБ српских и руских племића Милорадовића вратио се у Манастир Житомислић у истоименом селу код Мостара, њихову задужбину из 16. века, захваљујући Руском дому у Београду, који је покренуо потрагу за артефактима који доказују дубоке историјске везе два народа.
04. 07. 2025. у 07:20
СРЦЕМ УРЕЂУЈУ ДОМ ЗА ПОРОДИЦУ КРУДУЉ: Самохрани отац Дејан са четворо деце, у Добрици код Алибунара, живи у условима недостојним човека
ВЕЋ две-три године Дејан Крудуљ из села Добрица код Алибунара ради у једној фирми у Банатском Новом Селу. Самохрани је отац и готово целу зараду распореди за основне потрепштине и оно најосновније што је потребно за његово четворо деце: Стеву (16), Софију (14), Сару (12) и Сандру (10). Бринуо је и о свом оцу који је живео са њима и недавно преминуо.
01. 07. 2025. у 21:00
ГРАДИТЕЉИ У МАНАСТИРУ РУЈАН: Добротворима на здравље, спасење и благослов Божији (ФОТО)
Манастир Рујан надомак Ужица, у коме је радила је прва штампарија у средњовековној Србији, има посебан значај за српску културу и историју: на овом месту је „Христу раб монах Теодосије“ 1537. године завршио штампање чувеног „Рујанског Четворојеванђеља“. Данас, скоро пет векова касније, старешина манастира отац Теодосије, казује нам да је Црква светог великомученика Георгија постала тесна за сав верни народ и да су са благословом архиепископа и митрополита жичког господина Јустина почели радови на проширењу манастирског храма.
01. 07. 2025. у 17:23
Коментари (0)