Инвестициони бум: Србија је сада регионални шампион у јавним улагањима

СВЕОБУХВАТНА анализа привредног раста кроз интензивно грађење инфраструктурне мреже и модерних друмова као темеља будућности. Овај приказ осветљава стратешко усмеравање државног новца у капиталне објекте ради трајног подизања економске снаге и животног стандарда.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/

На почетку дајемо само врло кратке напомене о инвестицијама из угла економске теорије. Док је штедња основа инвестирања и представља понуду капитала дотле су инвестиције у основи тражња за капиталом и одређују се као укупна нова улагања у производњу и инфраструктуру са циљем повећања производње и бруто домаћег производа, пише за Компас,проф. др Бојан Димитријевић. Основа штедње или акумулације су остварени профити од којих се један део инвестира или кредити који су резултат штедње и формираних депозита у банкама. Инвестиције се класификују као фиксне пословне инвестиције (производне линије, машине, опрема, превозна средства), инвестиције у некретнине (производне хале, пословни простор, земљиште, стамбени простор, тржни центри) и залихе (материјала и готових производа), а по обиму могу бити бруто инвестције ( у које је укључена амортизација) и нето инвестиције (по одбитку амортизације).

По облику власништва могу се поделити на приватне и јавне инвестиције, а највећи део јавних – државних инвестиција улаже се у инфраструктуру која се другачије назива и друштвеним капиталом и има кључну улогу у убрзаном расту БДП и привлачењу страних директних инвестиција. Такође, међу економистима постоји консензус да је улагање у инвестиције од пресудног значаја за привредни раст и развој, јер раст инвестиција доводи до пораста БДП и запослености, као што раст јавних нвестиција, по правилу, подстиче и раст приватних инвестиција. Све земље, без изузетка, које су оствариле убрзани привредни раст током економске историје имале су висок ниво укупних инвестиција, висок удео јавних инвестција у укупним инвестицијама и високу стопу инвестирања мерену учешћем у БДП. Инвестиције су важна компонента укупне, агрегатне тражње, и имају највећи утицај на раст БДП. Кина је вероватно најбољи светски пример колики допринос укупном расту могу да имају инвестиције. Кинески раст и развој последњих 40 година вођен је високом стопом инвестирања (више од 40% учешћа у БДП и са уделом јавних инвестција од 15%-20% у БДП), што је омогућило да просечна стопа раста надмашује 8% годишње а то је фасцинантан и непоновљив економски раст у економској историји света без преседана!

Фото: Принтскрин/Инстаграм/192_rs

Све земље, без изузетка, које су оствариле убрзани привредни раст током историје имале су висок ниво укупних инвестиција и високу стопу инвестирања мерену учешћем у БДП. Инвестиције су важна компонента укупне, агрегатне тражње и имају највећи утицај на раст БДП.

Ако постоји неко подручје економске политике у коме је Влада Србије у протеклих 10 година направила несумњив успех и велики напредак, који не могу оспорити чак ни најжешћи критичари, онда је то област јавних нвестиција. После фискалне консолидације Србија је почела веома много да улаже у јавне инвестиције и инфраструктуру (путна, железничка), националну безбедност и здравство, нарочито после 2018. године. На основу Фискалне стратегије и промоцијом пројекта EXPO 2027. године, та улагања биће изузетно висока и у периоду до 2028. године. И овде је најбоље да на конкретним подацима покажемо какав је помак направљен у овој области. За ово ће нам послужити јако добра студија Фискалног савета из 2024. године: Политика јавних инвестиција у Србији. Анализа стања и препоруке за могућа унапређења. Прво ћемо приказати следећи график:

Фото српскикомпас.рс

График приказује обим јавних инвестиција у периоду 2005.-2022. и добар је за поређење из два угла: прво, ниво инвестирања пре и после фискалне консолидације и до 2012. године; друго, ниво јавних инвестиција у поређењу са земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ). Читалац ће уочити да је у периоду 2005.-2016. ниво јавних инвестција био изразито низак и није премашивао обим од 3% БДП са изузетком 2007. године када се реализовао НИП – Национални инвестициони план. У периоду 2014.-2017. већ смо анализирали да је дошло до фискалне консолидације и већ од 2018. године влада снажно улаже у раст јавних инвестиција. Тако удео јавних инвестицја у БДП расте са 4,1% 2018. године на више од 7,0% БДП у 2021. и 2022. години. График јасно показује да већ од 2018. године Србија прекорачује удео јавних инвестција у БДП у поређењу са земљама ЦИЕ са којима иначе има смисла поредити се због њихове социјалистичке прошлости и због чињенице да су сада пуноправне чланице ЕУ, а биле су на релативно сличном нивоу економског развоја као и Србија (Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија). Ово су изузетно повољни и охрабрујући подаци и не могу се оспорити никаквом статистичком акробатиком или злом намером.

Foto: Tanjug/Printskrin

Чиме је могуће објаснити ниску стопу јавних инвестција до 2012. године? Нема сумње да је један од узрока била светска економска криза у два таласа (2008. и 2012. године), али и погрешан модел развоја који се ослањао на високу личну потрошњу, огроман увоз, великих дефицит текућег биланса и раст пензија знатно изнад материјалних могућности земље. Ипак, премда је добар део буџета одлазио на текућу потрошњу, буџетски дефицит у првим годинама био је мали и постојао је простор за веће инвестирање, тим пре јер су постојали значајни приходи од привтизације која је тада била у пуном јеку. Како се, с правом, истиче у документу Фискалног савета, постојали су и бројни други (субјективни и институционални) фактори ниске стопе инвестирања: Неефикасност државе у свакој фази реализације инвестиција, од припреме, планирања, извршења, до надзора и оцене инвестиција, спорост у решавању имовинско-правних односа, недостатак пројектно-техничке документације, споре тендерске процедуре, кашњење у добијању грађевинских дозвола, недовољно квалитетна земљишна евиденција.

Фото: Новости

Ове факторе набројали смо нешто детаљније зато што су готово све процедуре и фазе у реализацији инвестиција значајно убрзане после 2012. и нарочито од 2017. године, што је један од основних узрока повећаних улагања у јавне инвестиције. Док су у периоду до 2012. јавне инвестције у Србији биле тек трећина оних у земљама ЦИЕ, у периоду 2018.-2022. оне су у просеку око 7% БДП и за трећину надмашују сличне инвестиције у земљама ЦИЕ! Подаци показују да су у периоду од 5 година (2018.-2022.) биле 5,8% просечно годишње. Ваља нагласити и да је удео ових инвестиција већи од просека развијених земаља Европе; примера ради, Немачка као најразвијенија земља ЕУ улаже тек око 2,5% у јавне инвестиције, што је око три пута мање од Србије, а већина земаља ЕУ улаже око 2% БДП у јавне инвестиције. Ово се, наравно, може објаснити тиме што је већина ових земаља већ значајно уложила у инфраструктру и изградила је, а сада највећи део средстава троши на инвестиционо одржавање.

Још убедљивија је илустрација раста јавних инвестција ако дамо табелу која приказује јавне инвестиције у апсолутним бројкама, милијардама динара:

Фото српскикомпас.рс

Табелу није потребно превише детаљно коментарисати. На основу података Министарства финансија за читав период видимо да су улагања порасла са 46 милијарди динара 2005. на 526 милијарди 2022. што је раст од 11,5 пута и без сумње представља драматичан помак набоље. Као што смо већ нагласили, убрзање је нарочито видљиво почев од 2018. године када фискална консолидација почиње да даје прве значајније плодове.

Удео јавних инвестиција у БДП расте са 4,1% у 2018. години на више од 7,0% БДП у 2021. и 2022. године. Док су у периоду до 2012. јавне инвестиције у Србији биле тек трећина оних у земљама Централне и Источне Европе, у периоду 2018–2022. оне за трећину надмашују сличне инвестиције у тим земљама.

Постоји пет значајних области у које се највише инвестирало: 1) путна инфраструктура, 2) железница, ) екологија и комунална инфраструктура, 4) енергетика, 5) EXPO 2027. (припрема инфраструктуре за Међународну специјализовану изложбу). План владе је да до краја 2027. године задржи висок ниво инвестирања од око 7% учешћа у БДП, што је наведено и у Фискалној стратегији за период 2025.-2027. година. . Тренутно се реализује један од најобимнијих инвестиционих програма у модерној историји Србије под називом п „Скок у будућност – 2027“, а у 2025. години буџетирана су средства за 56 кључних капиталних пројеката. Ако бисмо желели да прикажемо секторску структуру инвестиција, опет ћемо у помоћ призвати једну табелу:

Фото српскикомпас.рс

Прво – видимо да су највећа улагања у саобраћајну инфраструктуру, знатно изнад просека земаља ЦИЕ: 3,1% у 2022. према 1,4% као просека у земаља ЦИЕ за читав период од 17 година.

Друго – видимо да су улагања у путну инфраструктуру повећана чак три пута, а укупна улагања порасла су са 3% на 7,6% БДП.

Треће – улагања у железницу су на нивоу земаља ЦИЕ.

Четврто – значајно су порасла улагања у здравство, нарочито после КОВИД кризе 2020.

Пето – порасла су улагања у сектор безбедности (изнад просека ЦИА), што има нарочити значај, јер су ове земље чланице НАТО структура и претходних година су биле у позицији да знатно мање улажу у овај сектор. Упркос критикама, ова улагања су веома значајна, нарочито за војску, која је била веома девастирана и с обзиром на врло сложену регионалну безбедносну ситуацију укључујући стање на Косову и Метохији и у Републици Српској и регионалне војне пактове као што је најновији између Хрватске, Албаније и лажне државе Косово.

Највећи резултати постигнути су у области путне инфраструктуре. Према одређеним проценама, у периоду 2012.-2025. планирано је да се изгради око 955 километара (км) аутопутева и брзих саобраћајница, а 2023. године завршено је већ 468 км, док је закључно са 2025. годином завршено укупно 609 километара аутопутева, што је више него у читавом периоду од 1945. до 2012. године! У овом периоду грађено је просечно 37 км путева годишње, што је двоструко брже у односу на период 1980.-2012. година.

Закључно са 2025. годином завршено је укупно 609 километара аутопутева, што је више него у читавом периоду од 1945. до 2012. године. У овом периоду грађено је просечно 37 км путева годишње, што је двоструко вишеу односу на период 1980–2012. године

Србија је сада упоредива са земљама ЦИЕ, јер има 105 км аутопутева на 100 км2, у поређењу са 126 км код земаља ЦИЕ, док заостаје у погледу укупне путне мреже са 50 км у односу на 125 км земаља ЦИЕ у 2022. години. Немогуће је у овом кратком приказу набројати све инвестиције у области путне инфраструктуре, али ево неколико примера оних које су реализоване или је њихова реализација у току:

Аутопут Милош Велики до Пожеге,

Аутопут Ниш-Димитровград, две траке, и две траке до македонске границе (Грделичка клисура),

Моравски коридор (Појате-Прељина),

Нови Сад – Рума, две траке са највећим тунелом у Србији Иришки венац дугим 3,5 км,

Аутопут Рума-Шабац-Лозница,

Обилазница око Београда,

Пожаревац-Голубац

и низ бројних других пројеката у овој области који су значајно променили лице Србије и допринели расту БДП и увећању СДИ. Треба ли рећи да је аутор овог текста непосредно после Нове године до Пожеге путовао сат и 40 минута, а да је раније за кишних дана пут до Златибора знао да траје и више од пет сати, безмало као до Беча!

У области железничке инфраструктуре у периоду 2012.-2025. година, изграђено је 135 км нових пруга и реконструисано чак 755 км пруга. Шта то значи биће јасно ако наведемо да је у периоду 2000.-2012. реконструисан само 31 км пруга, а за 30 година од 1980. године није изграђен ниједан нови километар пруга. Ту је брза пруга деоница Београд – Нови Сад и Нови Сад – Суботица, као и изградња брзе пруге на деоници Ниш-Београд.

У оквиру Међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. предвиђен је велики број нових инвестиција у вредности од 17-18 милијарди евра у наредне три године:

Сајамски комплекс на 250 хектара са изложбеним халама у Сурчину, експо село са 1500 станова, национални фудбалски стадион и аква центар;

Нова железничка пруга – линија од Земун Поља до ЕКСПО комплекса и националног стадиона, изградња нових саобраћајница у Сурчину, проширење капацитета београдског аеродрома,

фото Д. Миловановић

Пројекат „Чиста Србија“ вредан 3 милијарде долара са улагањима у изградњу канализационе мреже и отпадних вода, у чему је Србија значајно заостајала претходних година,

Читав низ пројеката везаних за развој туризма и улагања у иновације и технологију,

Наставак и завршетак значајних пројеката у области путне и железничке инфраструктуре.

Значајној и обимној активности у области јавних инвестиција могу се упутити и одређене критике – приговори који имају извесну специфичну тежину: Поједини приговори указују на недовољну транспарентност у области јавних инвестиција, многи пројекти реализују се по специјалним законима (као за ЕКСПО) и по убрзаној процедури или су у оквиру билателарних уговора две земље, неки од пројеката касне у реализацији, мада су знатно убрзани у односу на период од пре 2012. године, неки критичари указују да не постоје студије изводљивости или бар нису довољно познате стручној јавности. Инвестиције у образовање су недовољне, а инвестиције у здравство могле би се повећати као део пакета повећаних улагања у људски капитал и понекад не постоје јасно утврђени национални приоритети и критеријуми за вредновање различитих пројеката.

Неки од тих приговора у међувремену су отклоњени, а на то је указала и мисија ММФ. Тако је у Фискалној стратегији за период 2025.-2027. година дат средњорочни план јавних инвестиција који се односи на програм „Скок у будућност – Србија 2027“ где су дати преглед, квантификације и трогодишње пројекције кључних инвестиционих пројеката у оквиру овог програма у циљу повећања транспарентности.

Када је о утврђивању приоритета реч, ни теорија јавног избора не даје јасне критеријуме по којима би се неки пројекти могли вредновати као важнији од других. Кен Ероу је за теорему о немогућности добио Нобелову награду показујући да је врло често демократски начин одлучивања „фаличан“ и подложан манипулацијама, а да централизовано одлучивање може бити чак економски ефикасније од демократског у погледу избора и реализације инвестиција. Основна предност демократије је дуготрајни консензус ако се формира на заиста демократски начин.

Простора за већу јавност свакако има, понекад и за нижу, али ће за Србију од великог значаја бити да се висок ниво јавних улагања и укупног инвестирања настави, јер то побољшава животни стандард, квалитет живота и на примеру Кине потврђује се као један од кључева дугорочног раста и развоја.

(srpskikompas.rs)

Препоручујемо

Економија

0 4

Моћне компаније на састанку са министарком Месаровић: Србија на корак од великих кинеских инвестиција

21. 04. 2026. у 11:17

Србија

0 0

Заштита културног наслеђа и туризам приоритети инвестирања: Покрајина наставља подршку пројектима

16. 04. 2026. у 12:57

Економија

0 0

Како препознати паразите у фирми: Њихови резултати говоре уместо њих

04. 05. 2026. у 21:36

Економија

0 0

Шешељ открио шта је хитно потребно урадити: Ово је време пропасти и евра и долара

04. 05. 2026. у 21:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације