ИПЛЕЈ ШИМРАХ ДУМИЋ, ЉУБАВ ИЗ ИНДИЈЕ ДОВЕЛА У НОВУ ВАРОШ: Са Алексом, у Србији је сада мој дом (ФОТО)

ИМАЛА је Нова Варош и има снајке и зетове из свих крајева Србије, некадашње Југославије, из европских земаља, са Блиског истока, чак и из Панаме, али никад из Индије.

Фото: Приватна архива

Због љубави, због Алексе (39), преко "седам мора и седам гора", у варош подно Златара Иплеј Шимрах (37), сада Думић, стигла је пре пола године из Имфала, главног града индијске савезне државе Манипур, смештене између Бангладеша и Мјанмара. Пред матичара су стали 19. новембра прошле године, у Новој Вароши, а пре два дана у једном овдашњем хотелу имали су и свадбу за 280 званица.

Иако у гужви и последњим припремама за весеље, радо су издвојили време да своју причу поделе се читаоцима "Вечерњих новости".

Иплеј, чије име на танкуру, језику њеног племена значи "благослов, милост", а које јој је отац, иначе пастор (свештеник) дао на рођењу је заиста - благослов. Пријатна, предусретљива, ведра, непрекидно насмејана. Питамо је за утиске о Србији, о Новој Вароши?

Фото: Приватна архива

- Први пут сам овде видела снег. Нисам могла да замислим да може толико да га има - одмах нам је рекла одушевљено. - Алексина породица ме је изузетно лепо дочекала. Његова мајка Милица је дивна, а сестра Тијана ми је велики ослонац. Око свега ми помаже, све ми објашњава, појасни, срдачна је. Не знам шта бисмо без ње, нарочито ових дана док смо припремали свадбу. И њен супруг Ирфан и њихово троје деце су заиста много добри. Једноставно, волим целу ову породицу и желим да и ја будем мајка.

Иако се много разликује од кухиње у њеној земљи и покрајини, која се заснива на пиринчу, чили сосовима и свим врстама меса, Иплеј је одушевљена српским ђаконијама:

- Ајвар је нешто најукусније што сам пробала. Не могу да се зауставим када почнем да га једем. А свињско печење са феферонима је врхунски специјалитет. Чак сам једном додала на печење неке моје сосове и било је преукусно.

Не скрива своје задовољство ни Нововарошанима ни Србијом. На српском каже:

- Много ми је лепо. Људи су дивни, љубазни. Србија и Нова Варош су сада мој дом.

А, српски језик јој је, вели нам уз широк осмех, највећи проблем.

Фото: Приватна архива

- Научила сам основне речи, поздраве и фразе. Тешко је, али с обзиром на то да говорим седам језика, енглески и шест веома различитих локалних, научићу и српски. Полако. Волела бих да почнем да радим. Можда у Пријепољу у салону за масаже. Видећемо. Највећа жеља ми је, наравно, да Алекса и ја добијемо своју децу, да имамо своју породицу - каже Иплеј.

Заљубљени, љубазни, насмејани, весели, Иплеј и Алекса су нам открили и детаље љубави започете "прко жице", која је на моменте имала и филмске обрте.

- Струковни сам инжењер информатике и радим у једном канадском кол-центру у Пријепољу. У град на Лиму пре десетак година, као снајка, стигла је Иплејина земљакиња Танмила, сада Симовић. Обе припадају народу Нага, његовом племену Танкул. Танмила је увек говорила да би волела да се још нека њена саплеменка уда у Србију јер су овде добри људи. Иплејин телефон дала је мојој колегиници Катарини Поповић, а она мени. Решио сам да јој пошаљем поруку. Било је то у октобру 2022 - прича нам Алекса.

Почело је, вели, дописивање, без обзира на повелику временску разлику.

Младенци са Алексином најужом породицомFoto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Брзо смо, што се каже, "кликнули". Показало се да имамо веома слична интересовања - наставља Алекса. - Одмах сам јој рекао да хоћу нешто озбиљно, да желим породицу, децу. И она је рекла исто. Сваки контакт је потврђивао да смо на истој таласној дужини. Први план нам је био да одем у Индију, да упознам њену породицу: родитеље, брата и четири сестре. Али, све је то било прескупо, па смо одлучили да Иплеј дође код мене.

Неопходну документацију почела је сакупља већ 2023, али тада су започела изненађења и "фали ти један папир" и према српским и према индијским прописима.

Таман кад смо, после многобројних заврзлама, све око пасоша, како смо тада мислили, привели крају, одједном Иплеј нема да се јави. Био сам у шоку и непрекидно се питао шта се догодило - каже Алекса. - После 10 дана, од њене сестре сам добио поруку да је морала да оде на село јер је избио жесток грађански рат између два племена у Имфалу. Индијска влада је одмах укинула интернет везе на том подручју, па смо комуницирали преко њене сестре: Иплеј пошаље њој поруку, она мени и обрнуто. То је трајало готово четири месеца. Све то време био сам баш много забринут.

Будући да је Иплејин пасош после низа перипетија био завршен, почела је нова заврзлама: "одисеја" са визом. И то је, уз сву љубазност запослених у нашој амбасади у Њу Делхију потрајало, како Алекса каже - "да није могло дуже".

Фото: Приватна архива

Грешком због неких нејасноћа смо извадили "ц" уместо "д" визу. И сада користим прилику да се захвалим нашем МУП и Општини Нова Варош на разумевању и подршци. Наравно, желели смо да се венчамо, али због те грешке са визом, то смо урадили одмах, 19. новембра 2024, јер јој је виза важила само шест дана и морала је да напусти Србију, тачније да оде у било коју земљу, може и суседну. Али, и то се закомпликовало, јер све те земље такође траже визу. Иплеј је зато морала да се врати у Индију - говори нам Алекса.

Али, љубав све издржи. Документација је коначно завршена, Иплеј се вратила у Србију и сада има боравишну дозволу на три године. У Индију ће, верују, са децом отићи породично, када се за то створе услови. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације