ПРИ КРАЈУ АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА У ГОРЊОЈ МУТНИЦИ: Једне од највећих у Петрушкој области

ЗАВИЧАЈНИ музеј у Параћину привео је крају овогодишња археолошка ископавања заштићеног споменика културе у Горњој Мутници - остатака средњовековне цркве посвећене Светом Ђорђу. Ова црква архитектонски је снимљена још седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у оквиру пројекта проучавања и конзервације остатака средњовековних локалитета Петрушке области који је спроводио Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца.

Фото: З. Рашић

Црква је тада (1975) проглашена за културно добро - споменик културе и мало је рашчишћен шут, али ископавања није било до прошле године, када су иницијативу у своје руке преузели - мештани. Желећи да баш на овом месту, које се налази на око две стотине метара од последњих сеоских кућа, на месту где речица Сувара избија из клисуре, направе излетиште и центар духовног окупљања, Горњомутничани су затражили археолошка истраживања ове светиње од параћинског Завичајног музеја. И ова установа им је радо изашла у сусрет. Филип Стефановић, кустос-археолог и руководилац пројекта, истиче да су прошлог лета успели да истраже северни део цркве и припрате, чиме је утврђено да се заиста ради о једној од највећих цркава Петрушке области.

- Можда су једино већи остаци цркве у оквиру комплекса манастира у Сисевцу и манастира Намасија. Црква Светог Ђорђа је једнобродна црква, са припратом за коју смо установили да је грађена касније, будући да не припада истом грађевинском хоризонту. Сама црква је направљена крајем 14. века. Прецизније, датовали смо је у неки период после 1375. године, пошто се у повељи кнеза Лазара помињу Горња Мутница и још нека села у општини Параћин, али се Црква Светог Ђорђа не помиње. Вероватно се ради о парохијској цркви пошто на терену нисмо открили никакве остатке манастирског комплекса, те је ова црква представљала задужбину неког од петрушких властелина, могуће војводе Црепа - објашњава Стефановић.

Радови на овом локалитету трајали су око две седмице. Завичајни музеј спровео их је уз стручну помоћ Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца и археолога из Јагодине и Ћуприје, уз подршку села. Овог пута откопавана је унутрашњост цркве. Саговорник "Новости" истиче да су кренули са запада настојећи да тачно дефинишу пружање олтарске апсиде, која је била разуђене фасаде, са декоративним архитектонским елементима.

Фото: З. Рашић

- Црква је некада била малтерисана са спољне стране и то сада сигурно знамо јер смо пронашли остатке малтера. Имала је ширину шест метара, а дужину скоро шеснаест и састојала се од главног брода и припрате. По монументалности, сигурно је била једна од највећих у средњовековној Петрушкој области. Јужни део цркве је, нажалост, оштећен приликом ширења локалног пута, тако да нам остаје да истражимо оно што је остало од тог јужног зида. Након ових истраживања, колеге из Завода за зашиту споменика културе направиће пројекат реконструкције и конзервације објекта. Најважније је подићи потпорни зид према путу, да би црква остала на месту у том јужном делу. За ове наше услове објекат је стварно био монументалне архитектуре. Видимо чак и неке архитектонске украсе на апсиди, на источном делу цркве. Што се тиче археолошких налаза, било их је и прошле, и ове године. Наишли смо на неке богослужбене предмете, средњовековну грнчарију и томе слично - наводи Стефановић.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Он објашњава да има података да је ова светиња "била жива" почетком 16. века, а вероватно је срушена крајем 17. века после Аустријско-турског рата. По окончању археолошких ископавања на овом локалитету, параћински Завичајни музеј наставља истраживања на средњовековном утврђењу Петрус изнад села Забрега, сазнајемо од археолога и директора те установе Бранислава Стојановића.

- Ово ће бити трећа година обновљених систематских истраживања Петруса, где настављамо да откривамо зидове и унутрашњост дворане, те да припремамо то утврђење за конзервацију и презентацију. Иначе, пре Горње Мутнице радили смо истраживања изнад каменолома на планини Баби.„

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације