ШТА ОТКРИВА НОВЧИЋ СРПСКОГ КРАЉА: Пронађен је у бугарској тврђави
АРХЕОЛОЗИ су открили редак српски сребрни новчић српског средњевековног краља у тврђави Русокастро у Бугарској.
Фото Б.Субашић
Сребрни новчић, пронађен у тврђави у Бугарског, кован је у 13-14. веку. Бугарски археолози мисле да га је исковао краљ Милутин, док српски стручњаци тврде да је реч о новчићу краља Драгутина.
Остаци Русокастро тврђаве се налазе 20 километара западно од Бургаса, близу Црног мора. Изграђена је у 6. веку, потом је у 9. веку преузимају Бугари, у 13. веку је разрушена, а потом обновљена.
У једном периоду држали су је и византијски цареви. Позната је по жестокој битки која је избила испод зидина 1331/2. године. Тада су византијске трупе, које је предводио лично цар Андроник Трећи Палеолог, поражене од Бугара, које је такође предводио лично бугарски цар Иван Александар. Победу су однели Бугари, којима се тако враћа читаво јужно приморје Црног мора, византијска принцеза Марија се удаје за бугарског престолонаследника принца Михаила Четвртог Асена.
Ново откриће српског сребрног новчића у тврђави је значајно јер проширује слику о до тада непознатом промету новчића у граду, преноси Аркеоњуз. Археолошка ископавања спроводи Регионални историјски музеј Бургас, а њих финансира општина Камено и Министарство културе Бугарске.
Иако у изјави бугарских археолога пише да је реч о сребрном новчићу краља Милутина, специјализовани портал Све о археологији консултовао се са Рашком Рамаданским, нумизматичарем из Градског музеја у Бечеју.
Он каже да је реч о сребрном новчићу краља Драгутина на коме пише STEFAN STEFAN REX. Код краља Милутина натпис је другачији STEFAN VROSIVS REX.
На пронађеном новчићу са аверсне стране приказан је Исус Христ, док је на реверсу приказан краљ заједно са Светим Стефаном, свецем и заштитником лозе Немањић.
Стефан Драгутин (1276-1316) је као краљ ковао новац 1276. године у руднику у Брскову, по угледу на млетачки матапан. Касније му припада Рудник и тамо почиње да кује динар.
Откривени новчић је копија венецијанског гроша или матапана. У време краља Стефана Уроша Првог, и касније његових синова Драгутина и Милутина, сребрни новац је увелико кован на простору Србије. У почетку је коришћен византијски златни, сребрни и бакарни новац. Истовремено у употреби био и млетачки сребрни новац – матапан, кован по узору на византијски.
Због своје тежине и високог садржаја сребра матапани су били најстабилнија валута на Балкану крајем 13. и почетком 14. века. Међутим, матапани носе лик дужда, као и Светог Марка, заштитника Венеције.
Код сребрних динара на аверсу је био Христ на престолу, а на реверсу краљ и светитељ који му предаје барјак. По тежини и квалитету, као и по изгледу, били су веома слични.
sputnikportal.rs
БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА: Високопрецизна снајперска пушка Астарта представљена на форуму Армија-2023
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
СКРИВЕНИ 1.900 ГОДИНА У ПЕЋИНИ: У Израелу пронађени добро очувани римски мачеви (ФОТО)
08. 09. 2023. у 22:50
СТВОРЕН ПРВИ ЉУДСКИ ОРГАН УНУТАР ЖИВОТИЊЕ: Кинески научници постигли велики успех
08. 09. 2023. у 23:36
НАЈВЕЋА ПЕЋИНА НА СВЕТУ: Очаравајући свет који има и своју климу (ВИДЕО)
05. 09. 2023. у 22:33
"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији
У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.
15. 05. 2026. у 13:16
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
ФАРМЕР ОСТАВИО 5 КРАВА НА ПУСТОМ ОСТРВУ: 130 година касније научници нису могли да верују шта виде
ПРИЧА о пет крава остављених на изолованом острву Амстердам у Јужном океану прерасла је у једно од најнеобичнијих поглавља модерне биологије.
14. 05. 2026. у 14:24 >> 20:55
Коментари (0)