УЧИО И ДЕЦУ И КАЛЕМАРЕ: Како је Војислав Катунац из Селишта извео пољопривредну револуцију у трстеничком крају
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
ВОЈИСЛАВ Катунац (1872-1965) из Селишта код Трстеника био је угледни начелник Министарства финансија.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
Пре него што ће постати истакнути чиновник Владе, Воја Катунац, учитељ по струци, био је први пољопривредник који је донео праве француске сорте садница и тиме помогао да његов родни крај и данас важи за незваничну престоницу калемарства у Србији.
- Катунац се школовао у Беликој Дренови, а Учитељску школу завршио је 1890. у Београду - описује Иван Величковић, библиотекар завичајног одељења трстеничке библиотеке. - Службовао је у крајинском селу Чубри, у Пољни, Медвеђи и Дворишту код Деспотовца.
Воћним и виноградарским калемарством бавио се још док је био учитељ. Осим што је први донео саднице из Француске, био је један од оснивача Калемарске задруге. И као што је подучавао ђаке сабирању и ћирилици, тако је и обучавао мештане калемарству - несебично.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
- Произвођачи су га прихватили са одушевљењем и са пуно ентузијазма - наводи даље Величковић. - И данас је овај трстенички крај познат по врхунском калемарству.
Катунац се није зауставио само на педагогији и пољопривреди. Изучава Вишу финансијску школу 1911. године и запошљавања се у Пореском одељењу Министарства финансија Краљевине Србије. Већ је у Великом рату био главни чувар државне благајне, а од 1924. године на више високих функција у Пореској дирекцији. У пензију одлази 1928. и стиче две виле у центру Врњачке Бање. Вила "Катунац" имала је 42 собе.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
Између два светска рата, иако пензионер, помаже да се Врњачка Бања прослави као лечилиште и туристички центар, а до смрти је помагао здравствену, земљорадничку и опанчарску задругу у Великој Дренови. Имао је петоро деце.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
Иако су Трстеничани радо проводили одморе у оближњој Врњачкој Бањи, родни крај Катунца више ће памтити његове заслуге у развоју калемарства. Историју калемарства и виноградарства истраживале су и научнице из Трстеника, историчарка Јелена Вукчевић и туризмолог Јелена Стојковић. Престоница калемарства било је Катунчево село - Селиште али и суседна Велика Дренова. Занат се брзо ширио и на Медвеђу, Рујишник, Страгаре, Мијајловац.
Брат Степин писар
РОЂЕНИ брат Војислава Светозар Зола Катунац, био је писар у дреновачким задружним установама, а у ослободилачким ратовима Србије писар у Штабу Друге армије и то код војводе Степе Степановића. Оставио је "Ратни дневник" у рукопису о кретању Коњичког дивизиона Тимочке дивизије другог позива за период од 22. септембра 1915. до 16. јануара 1916. године.
- Произвођачи су 1920. године производили 50.000, а 1927. године - 3,4 милиона калемова - износи туризмолог Јелена Стојковић. - У самој вароши се продавало и до 50 вагона свежег грожђа и 120 вагона вина. Педесетих година 20. века се калемило пет-шест милиона садница винове лозе годишње, од чега су више од половине били калемови прве класе.
Рекордни приноси наставили су и се и после Другог светског рата, заједно са оснивањем задруга, чије је темеље постављао и Војислав Катунац. Просечна производња лозних калемова у трстеничкој крају данас је значајно мања, али упркос сталној борби против градоносних падавина и поплава, народ и даље сади калемовце: годишње око 15 милиона комада само лозних калемова.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ ВИЗАНТИЈСКИХ ЦРКАВА У СРБИЈИ: Храм на путу каравана из Дубровника
05. 08. 2023. у 07:00
КРАЈИНА ЈЕ У ПРИЈЕДОРУ ЈАУКАЛА КАО '42: Овде је данима трајао хор плача
04. 08. 2023. у 15:45
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
"Избришите нам село са УНЕСЦО листе - живот нам је постао 'пакао'": Има их 14 и жале што су уврштени као "једно од најлепших места Европе"
Становници Влколинеца, села под заштитом УНЕСЦО-а, траже да изгуби статус светске баштине јер је њихов дом претворио у "мртав музеј на отвореном".
12. 07. 2026. у 16:12
ТЕСЛУ ЈЕДНА СТВАР ПОСЕБНО НЕРВИРАЛА: "Рекао сам себи - никад више!"
НЕОБИЧНЕ навике Николе Тесле и данас интригирају јавност, а посебно нам је запала једна анегдота коју је испричао у својој аутобиографији.
13. 07. 2026. у 09:12
"ОСВЕТА ЈЕ СИГУРНА!" Иранци објавили слику с метама на челу - на црној листи и четворо европска лидера (ФОТО)
КОНЗЕРВАТИВНЕ иранске новине Хамшахри објавиле су списак страних политичких лидера за које тврде да ће бити мета одмазде због убиства иранског врховног вође Алија Хамнеија.
13. 07. 2026. у 09:40
АНАСТАСИЈА ЈАВНО ОДБРУСИЛА: "Не исправљај будалу, мрзеће те!"
КОМЕ је порука била намењена?
13. 07. 2026. у 08:46
ВОДИТЕЉ ДОБИО ОТКАЗ НА РТС-У: "Био сам у шоку, имам децу - треба да их храним!"
"ШМИНКЕРКА ми је рекла да више не радим, био сам у шоку!"
12. 07. 2026. у 07:39
ТУГУЈЕ НОВИ САД Умрла др Татјана Јеленић Кречковић: "Твој одлазак је ненадокнадив губитак за нашу школу"
"Драга Тања, прерано си нас напустила, оставивши празнину коју је тешко описати речима."
12. 07. 2026. у 14:56
ПУТИН НАЈАВИО ПАКАО ЗА УКРАЈИНУ: Одговорићемо неколико пута снажније
ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин изјавио је да ће одговори Москве на ударе по руској територији бити „узајамни, али неколико пута снажнији“.
13. 07. 2026. у 17:41
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве
НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.
13. 07. 2026. у 12:47
Најновије из рубрике
СВЕТЛОСТ ЛИЛА ЈОШ ЈЕДНОМ ОБАСЈАЛА ЛОЗНИЦУ: Завршен девети ЛилаЛо фестивал у духу традиције, уметности и заједништва
Девети ЛилаЛо фестивал, одржан од 10. до 12. јула у Лозници, Бањи Ковиљачи и Тршићу, још једном је потврдио да је једна од најзначајнијих летњих културно-туристичких манифестација у овом делу западне Србије, успешно повезујући традицију, савремену уметност и садржаје намењене свим генерацијама
13. 07. 2026. у 16:46
ТЕСЛА ИЗМЕНИО ЛИЦЕ СВЕТА: У Србији, САД, Кини и Европи обележено 170 година од рођења великог научника
ПОВОДОМ 170 година од рођења Николе Тесле, у Србији, али и у САД, Европи, као и Кини где се издаје прва поштанска маркица са његовим ликом, одржане су разне манифестације и свечане академије у знак сећања на једног од највећих научника и изумитеља у историји човечанства.
10. 07. 2026. у 23:50
ЗАСТАВА КОЈА ЈЕ ДОЧЕКАЛА ЦАРА: Редак пример текстилне хералдике, стар 209 година, биће изложен у Градском музеју Вршац
ЦЕРЕМОНИЈАЛНА застава, којом су Вршчани октобра 1817. у свом граду дочекали цара Франца Првог, ускоро ће бити представљена посетиоцима Градског музеја, након вишемесечне конзервације и рестаурације. Реч је о једном од најдрагоценијих симбола Вршца из периода владавине Хабзбуршке монархије, због чега је тај захтеван процес финансијски подржало Министарство културе.
10. 07. 2026. у 20:48
"РАЗБИО" МАТЕМАТИКУ, ПА САД БЕРЕ БОРОВНИЦЕ: Гимназијалац из Шапца Милутин Пилиповић ниже успехе, из Сингапура донео бронзу
БРОНЗАНА медаља из математике на престижној STEMCO Global Finals Maths 2026. у Сингапуру још једна је у низу потврда изузетног талента Милутина Пилиповића, ученика трећег разреда Шабачке гимназије.
10. 07. 2026. у 15:04
НИКОЛА ТЕСЛА ПРИПАДА И ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ: И за 170 година од рођења научника гужве у музеју који носи његово име (ФОТО)
ЗА живота је био испред свог времена, а 170 година после рођења, због њега се чека у реду. Испред Музеја Николе Тесле у Београду ових дана готово да нема предаха.
10. 07. 2026. у 07:00
Коментари (0)