ОД ОВОГ КАМЕНА ГРАДИЛА СЕ И БЕЛА КУЋА, АЛИ И НАЈЛЕПШИ МАНАСТИРИ И ЗДАЊА У БЕОГРАДУ: Вековима се експолатише код Крушевца (ФОТО, ВИДЕО)

ВЕРУЈЕ се да је од камена из села Бела Вода код Крушевца изграђена и чувена Бела кућа.

Ринеу Жањују, кинески докторанд, Фото С. Бабовић

И док информација да је у резиденцију свих америчких председника уграђен и славни „беловодски пешчар“ можда није поуздана, једно је извесно: од камена из Беле Воде грађени су неки од најлепших српских манастира и цркава, али и велелепне грађевине у Београду.

Беловодским каменом је после Првог светског рата српско-француска фирма „Батињол“ отпочела изградњу Београда беловодским пешчаром. Тако су изграђена Црква Светог Марка на Ташмајдану, палата Београд, Пошта, Хипотекарна банка, Бранков мост, Француски културни центар.

- „Беличњак“ је уграђен у манастире и цркве моравске школе Дренча, Наупара, Лепенац, Раваница, Лазарица, Љубостиња, Руденица, Манасија, Каленић, Милентија, Велуће, остатке славних градова, утврђења, палата, чесама, порталима, венцима, школама, а због естетике и постојаности пешчар су бирали кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић, Раде Неимар, Радич Поступович, владика Николај Велимировић, патријарх Герман - објашњава нам др Велибор Лазаревић из Беле Боде.

Беловодски пешчар у просеку лежи на дубити од 50 метара.

- Око 400 старих и нових површинских мајданских копова измерено је 1997.године у околини Беле Воде – посведочио је за „Новости“ проф. др Лазаревић. -

Око 1880. године су се сви вијадукти и мостови прве српске пруге од Београда до Ниша градили од нашег пешчара, а између 1919. и 1960. године градило се Поморавље, централна Србија, пола Шумадије са Левчом и Темнићем, па на југу до Блаца и Прокупља. Дела од нашег камена су од Моске и Сент Андреје на северу, до Израела и Васељенске патријаршије на истоку, Крфа и Хиландара на југу и Бирмингема на северу.

Беловодски камен је толико познат да има и посебan музеј у селу, али и манифестацију. Ове недеље почела је 47. Беловодска розета, која окупља клесаре, вајаре, мозаичаре.

Сви они ствараће до суботе у оквиру 27. Вајарске колоније „Беловодски пешчар“ и 12. Мозаичарске колоније „Младен Србиновић“.

Централни догађај манифестације је у суботу, када ће глумцу, сценаристи и редитељу Радошу Бајићу бити уручена награда „Цвет у камену“, која се додељује за изузетан допринос српској култури и уметности. Добитник овог признања био је и  књижевник Петар Хандке и то много пре него да добије Нобелову награду.

БОНУС ВИДЕО:

Препоручујемо

Репортаже

0 1

Једно село, шест записа: У Бусиловцу код Параћина, народ чува стабла која вековима имају статус светог дрвета (ФОТО)

15. 04. 2026. у 08:00

Репортаже

0 1

Откривени гробови стари 8.000 година: Истраживања нишког ЗЗСК на локалитету Новосел међу највећима од његовог оснивања (ФОТО)

15. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 1

Слушање славуја на 30 локација: Манифестација Друштва за заштиту и проучавање птица Србије од 24. до 26. априла

14. 04. 2026. у 17:08

Репортаже

0 8

Богородичин појас доноси благодат: Једна од највећих хришћанских реликвија, која се чува на Светој Гори, биће пронета у Спасовданској литији

14. 04. 2026. у 15:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације