НЕКА ТАЈ МОМАК ЖИВИ: Сувад Трбовић, одрекао се своје шансе за нови почетак у корист млађег пацијента (ФОТО)

ПОСЛЕ година ишчекивања, Суваду Сулу Трбовићу (61), стигао је позив који живот значи: имамо јетру за тебе, ако можеш за највише три сата да стигнеш у Београд. И стигао је из родног Прибоја, захваљујући сину свог пријатеља, који га је уз претходно обавештавање саобраћајне полиције у свим градовима редом од Прибоја до Београда, у престоничку клинику довезао за два и по сата.

Фото: Приватна архива

Особље клинике је Сула потпуно припремило за операцију, до најситнијих детаља, и када се понадао да је његовим мукама дошао крај, готово на путу у операциону салу лекари су га обавестили да је стигао и млађи кандидат, животно угрожен. Сувад је рекао:

- Нека том момку Бог помогне. Двоструко је млађи од мене. Нека живи, драго ми је због тога.

Младићу је Суле продужио живот, а свој златом потписо: племенитошћу и човештвом.

На трансплантацију је, касније, поново позван, али је имао инфекцију и температуру и није ни дошао у Београд. Позван је и трећи пут, десетак дана пред смрт, кад је већ лежао на болничкој постељи са које није устао. Преминуо је 17. септембра прошле године... До вечне куће, свог доброг Сула испратио је цео Прибој. Он је отишао, а Прибојцима у аманет оставио своју људскост.

Фото: Приватна архива

- Протеклих пет година је провео на лечењу, кући у Прибоју, у прибојској болници и у КБЦ Србија, на Одељењу за гастроентерохепатологију. После прве хоспитализације, професор Ђорђе Ћулафић је предложио трансплантацију јетре, као једини вид излечења и уз његову несебичну помоћ Сувад је доспео на листу чекања за трансплантацију. Имао је цирозу јетре, али не од алкохола - прича нам Небојша Цинцовић (55), Сулов први комшија и најбољи пријатељ још из детињства.

А, Сувадов животни пут од раног детињства био је посут трњем. Отац Шахман напустио га је када је имао само 40 дана. Стасавао је уз мајку Садику.

- Основну школу завршио је у Прибоју, а занат у Ужицу. После средње школе вратио се у родни град и, осим десетак дана у ФАП, чији је стипендиста био, никад више није био формално запослен. У шали смо помињали његове јубилеје времена проведеног на бироу за запошљавање. Сећам се кад је директора филијале питао следује ли му нека новчана награда за 35 година на бироу - прича Цинцовић.

Редован војни рок, Суле је служио у Добоју. Био је, како каже наш саговорник, веома поносан на тај део свог живота. Остао је у контакту до краја живота са друговима из војске и појединим официрима. Знали су да Сула посете ако би пролазили кроз град на Лиму.

Фото: Приватна архива

- Био је сиромашан, али увек поносит. Никада није тражио никакву материјалну корист. Никада. Ако су му пружили, узео би, али и то је било ретко. Живео је у прибојској Старој чаршији, у малој трошној кућици од двадесетак квадрата. Пре неколико година, покренули смо акцију и заменили столарију и комплетан кров. Половином лета ове године иницирали смо акцију реновирања комплетне његове куће. Наш суграђанин, пензионисани инспектор МУП, Драгоје Бојић и сам познат по својим многобројним хуманитарним изложбама, организовао је једну манифестацију. Придружили су јој се и Прибојци који живе у иностранству па је прикупљено неочекивано много средстава. Нажалост, Сувадово здравствено стање се изненада јако погоршало и сместили смо га у Прибојску болницу, док су се одвијали радови на реновирању целе његове куће. Урађено је апсолутно све и купљен потпуно нов намештај - открива нам Цинцовић.

Сувад је, каже нам, сумњао да ће изаћи из болнице и икада уживо видети кућу.

- Бог му се смиловао и дочекао је. Први пут у животу, у својој кући спавао је на нормалном кревету са новим душеком. И ту је проживео 21 дан... - говори наш саговорник. - Преко дана смо га у колицима изводили у двориште. Бринули смо о њему 24 часа. Ни минут није био сам до последњих пар дана кад је превезен у болницу где је био у коми. Није имао болове. Наградио га Бог за сва добра дела. Отишао је у сну. Код своје мајке Садике коју је волео више од свих.

Са много искрених осећања, Небојша прича о свом пријатељу. Каже да Суле не недостаје само њему, већ целом граду.

ВОЛЕО ПАРТИЗАН И "НОВОСТИ"

Фото: Приватна архива

НАШ Суле је био познат као ватрени навијач Партизана и локалних клубова, почев од ФК ФАП па до одбојкашица Прибоја које је годинама пратио и помагао у раду, колико је могао, њиховом некадашњем вишегодишњем тренеру Круну Малићу. Пратио је и рукометаше, кошаркаше. Обавезно је ишао и на МОСИ игре - каже Небојша.

Кажемо му да смо на једној фотографији у Сувадовој соби видели и "Вечерње новости", а Небојша нам одговара:

- Читао их је сваки дан, годинама. 

- Био је наш добри комшија - наставља Цинцовић. - Искрен, гласан, некад бржи на језику, увек несебично спреман да помогне људима у било којој потреби. Његова помоћ није била спорадична, већ стална и истрајна, при чему никада није тражио неко јавно признање нити личну корист. Помагао је онако како је умео и могао: без калкулације и без интереса. Ипак, волео је да га понекад похвале. Пријало му је... Иако скроман, уживао је велико поштовање међу комшијама и суграђанима. Многи су му се обраћали у тешким тренуцима, знајући да ће наићи на разумевање и конкретну помоћ, било да је неком требало да да крв, да истовари дрва, понесе торбе... Траг који је оставио у животима људи са којима се свакодневно сретао остао је трајан. 

Препоручујемо

Најплеменитији подвиг

0 3

НЕБОЈША ДЕНИЋ ИЗ ЛИПЉАНА: Професору универзитета чиста десетка из хуманости

19. 01. 2026. у 14:30

Репортаже

0 1

КРИЛА МЛАДИМ СЛИКАРИМА: Ивањичани не заборављају Милутина Кривокућу, неуморног прегаоца и културног ствараоца

19. 01. 2026. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације