ЧИСТКА ВОЈНОГ ВРХА У САД Бела кућа им више не верује: Зашто је Трамп отпустио преко 20 генерала и адмирала за 15 месеци?

ДА ЛИ су цивилно-војни односи у Сједињеним Државама под све већим притиском? Ово питање, чини се, прогони стратешку елиту у САД, док председник Трамп и његов секретар за одбрану, Пит Хегсет, настављају са серијом смена највиших војних генерала и команданата.

Фото: АИ/Гемини

Последњи у низу који је добио отказ од Хегсета је генерал Крис Донахју, командант Команде Копнене војске САД за Европу и Африку и командант Савезничке команде копнених снага (LANDCOM) од 2024. године.

Ова одлука је изненадила многе, будући да се за генерала Донахјуа — одликованог официра са четири звездице и изузетном ратном биографијом — спекулисало да ће постати заменик начелника Генералштаба Копнене војске, па можда једног дана и начелник овог вида оружаних снага.

Уместо тога, он ће предати своју дужност на церемонији у Немачкој 2. јула и највероватније отићи у пензију, осим уколико не прихвати нижерангирано постављење на другој позицији са чином генерал-потпуковника (три звездице).

Пентагон Донахјуов одлазак наводно представља као део Хегсетовог ширег плана за смањење броја генерала и адмирала за 10 процената, редукцију броја генералских места са четири звездице за 20 процената, као и смањење броја генералских чинова у Националној гарди за 20 процената. Његово званично образложење је „максимизација стратешке борбене готовости“ и уклањање „сувишних организацијско-формацијских структура“.

Одлука секретара за одбрану изазвала је оштре реакције пензионисаних војних званичника и конгресмена.

Фото: АИ/Гемини

Они наводе да овакав начин смењивања високог командног кадра доводи до губитка војних талената, нарушава морал активних припадника који не знају шта их чека у будућности, и компликује цивилно-војне односе политизацијом оружаних снага, вођеном „идеолошким замерама, личним ривалствима и неумољивим захтевима за политичком лојалношћу“.

Опште је познато да су, поред политичке лојалности, Трамп и Хегсет показали аверзију према свим званичницима који су били повезани са политикама претходне Бајденове администрације у погледу „диверзификације, једнакости и инклузије“. Према њиховом мишљењу, те политике су ослабиле америчку војску, а официри који су их подржавали треба да напусте службу.

Треба напоменути да је од повратка председника Трампа на дужност у јануару 2025. године, Пентагон забележио неуобичајено брзу смену највишег војног врха. Хегсет је сменио или приморао на пензионисање више од 20 генерала и адмирала, укључујући начелника Здруженог генералштаба генерала Чарлса „Си-Кју“ Брауна Млађег, начелницу Оперативног штаба Ратне морнарице адмиралку Лизу Франкети, заменика начелника Генералштаба Ратног ваздухопловства генерала Џејмса Слифа, начелника Генералштаба Копнене војске генерала Рендија Џорџа, војне правобраниоце (Chief Judge Advocates) Копнене војске, Морнарице и Ваздухопловства, као и директора Одбрамбене обавештајне агенције (DIA) генерал-потпуковника Џефрија Круза.

Што је индикативно, за већину ових смена нису дата адекватна објашњења. То је у толикој мери револтирало петорицу Хегсетових претходника — који су служили и у демократским и у републиканским администрацијама — да су упутили писмо Конгресу изражавајући забринутост због, како су навели, „непромишљених“ чистки које имају „последице по националну безбедност“. Потписници су били: Лојд Остин, Џејмс Матис, Вилијам Пери, Чак Хејгел и Леон Панета.

Ипак, важно је истаћи да према америчком Уставу војни званичници немају апсолутну „гаранцију радног места“. Према Члану II, одељак 2 Устава, председник је врховни командант војске; он их може сменити или прекомандовати на нижерангиране позиције.

Осим тога, Врховни суд САД је у пресуди Мајерс против Сједињених Држава (1926) потврдио да председник може разрешити дужности званичнике извршне власти без одобрења Сената.

На пример, председник Абрахам Линколн је 1862. године разрешио генерал-мајора Џорџа Б. Меклелана дужности команданта Војске Потомака. Наводи се да је Линколн био фрустриран Меклелановом претераном опрезношћу и перципираном политичком нелојалношћу.

Током Другог светског рата, председник Френклин Д. Рузвелт је заобишао многе старије официре како би 1939. године именовао Џорџа К. Маршала за начелника Генералштаба војске САД, чиме је фундаментално преобликовао војни врх.

Председник Хари Труман је 1951. године сменио генерала Дагласа Макартура током Корејског рата. Макартур је јавно оспорио председникову стратегију ограничавања обима рата, због чега га је Труман разрешио дужности ради непочињавања команди (недисциплине), а у циљу очувања принципа цивилне контроле над војском.

Међутим, постоје одређени механизми контроле председничке моћи. Одељак 8 Члана I Устава прописује да Конгрес има овлашћење да „доноси правила за управљање и регулисање“ оружаних снага.

Након Грађанског рата, Конгрес је усвојио закон у којем се наводи да „ниједан активни официр не може бити отпуштен из било ког рода оружаних снага, осим (1) на основу пресуде општег војног суда; (2) ублажавањем казне општег војног суда; или (3) у ратно време, по наређењу председника“.

Иначе, Хегсет је приморао на хитно пензионисање начелника Генералштаба Копнене војске САД, генерала Рендија Џорџа, заједно са још двојицом највиших генерала, и то у јеку ратних тензија са Ираном.

Али онда, судећи по новијој историји, председник САД увек може пронаћи излаз дефинисањем онога што он сматра ратом, и није нужно везан одобрењем Конгреса.

Као што истиче (пензионисани) генерал-мајор Чарлс Данлап, бивши заменик војног правобраниоца Америчког ваздухопловства (Deputy Judge Advocate General), у америчком законодавству не постоји универзално прихваћена дефиниција тога када је земља у рату. Неки закони користе израз „време рата које је прогласио Конгрес“, док други то не чине.

Осим тога, пошто су чинови са три и четири звездице „привремени положаји везани за одређену формацијску дужност“, председник (кога заступа министар одбране) може уклонити официра са дужности, премештајем или разрешењем у року од 30 до 60 дана, осим уколико се тај официр не врати у чин са две звездице (генерал-мајор) и оде у пензију.

Другим речима, практично говорећи, иако председник не може лако и потпуно избацити генерала из војске у мирнодопско време, он га може разрешити дужности, што обично води до пензионисања. На крају крајева, ниједан генерал који држи до свог интегритета неће остати у служби ако је деградиран.

Међутим, у крајњој анализи, суштина је изван тога да ли председник, преко свог министра одбране, може некажњено да смењује генерале. Поред правног аспекта, председникова моћ мора се посматрати у ширем контексту цивилно-војних односа у демократији каква су Сједињене Државе.

Оно што се овде сматра кључним јесте како председник врши своју власт.

Овај феномен се најбоље може описати кроз оно што је покојни амерички политиколог Семјуел П. Хантингтон, у свом класичном делу из 1957. године „Војник и држава: Теорија и политика цивилно-војних односа“, назвао теоријом „објективне цивилне контроле“.

Према овој теорији, оптимално средство за успостављање контроле над оружаним снагама је њихова професионализација. То је у супротности са „субјективном контролом“, која подразумева наметање правних и институционалних ограничења војној аутономији.

За Хантингтона, „професионализам“ подразумева узајамно обавезујући однос између друштва и његових „професионалаца“ (официрског кора). Ови други су задужени за процену безбедности државе и пружање стручних савета њеним лидерима, који, заузврат, морају да покажу одређену дозу поштовања према њиховој експертизи и институцијама, без узурпирања војне хијерархије — као што би, на пример, било „именовање поручника на дужност у Здруженом генералштабу“.

Хантингтон је тврдио да омогућавање аутономије војним професионалцима унутар њиховог сопственог домена минимизира опасност од војног уплитања у политику тако што их „чини политички стерилним и неутралним“ и „истовремено осигурава да професионални официрски кор спроводи жеље било које цивилне групе која има легитимну власт у држави“.

Касније су поједини научници унели мање измене у Хантингтонову тезу о објективној контроли. У својој књизи из 1999. године „Цивилна контрола над војском: Променљиво безбедносно окружење“, Мајкл Деш се залаже за модел са заједничком границом (interfere) која постоји између „политичких циљева“ и „војних средстава“.

У овом моделу, иако постоји значајна војна аутономија у војној, техничкој и оперативној сфери (како водити ратове), у замену за потпуну потчињеност цивилној контроли када је реч о политици и великој стратегији (када и да ли ратовати), у изузетним околностима може доћи до цивилног уплитања у оно што би иначе био војни домен, и обрнуто.

Деш је нагласио да у крајњој анализи цивили морају имати превагу у случају разилажења између цивилних и војних ставова (преференција).

С друге стране, „субјективна контрола“ подразумева „учешће војске у политици“, при чему друштво или држава обликују војску према сопственом нахођењу — било инфилтрацијом цивилних елита у војску, било унапређивањем високих војних официра на основу њихових политичких уверења. Хантингтон је описао како су две идеологије засноване на ауторитаризму — фашизам и марксизам — резултирале „субјективном контролом“, која се касније може вратити као бумеранг у виду... војних реакција и државних удара. Свака демократија то мора да избегне, саветовао је он.

Стога, Хантингтонови следбеници данас тврде да здрави цивилно-војни односи почивају на два стуба: цивилној контроли и војном професионализму. Цивилна контрола правно није упитна – председник очигледно има овлашћење да смењује команданте. Али шта је са професионализмом и поверењем?

Ако официри верују да унапређења зависе од личне лојалности, а не од компетентности, испаштаће искрени војни савети који се дају цивилним лидерима. Ако политичко руководство одједном проћерда године официрског искуства, то је на крају губитак за америчку војску.

Чини се да је управо то доминантна перцепција у америчким стратешким круговима данас.

(eurasiantimes.com)

БОНУС ВИДЕО - ЖЕНА УБИЛА МУЖА НА ЧУКАРИЦИ: Први снимци са места злочина

Препоручујемо

Свет

0 2

ПУКАО ТЕХЕРАНСКИ НАПАД ВЕКА! Америчка војска брутално исмејала Иранце: Ракете и дронови им СЛУПАНИ, нису погодили АПСОЛУТНО НИШТА!

28. 06. 2026. у 23:45

Свет

1 4

АМЕРИКА СЕ ЗАТВАРА ПОД НЕПРОБОЈНИ ОKЛОП! Свемирска „Златна купола“ престиже Русију и Кину, или је све ОВО велика ЛАЖ?!

28. 06. 2026. у 22:22

Свет

0 3

ПУКЛА БРУКА У САД! Моћни маринци приморани да лете на „ОСАКАЋЕНИМ“ ЛОВЦИМА: Развој пропао, авиони Ф-35 стижу слепи! (ВИДЕО)

28. 06. 2026. у 21:33

Свет

0 0

ОВО ЈЕ МОГЛО ДА ЗАПАЛИ СВЕТ: Вође иранских Ф-5 ескадрила открили детаље тајне операције против Американца!

24. 06. 2026. у 16:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације