УКРАЈИНА НА ПРЕКРЕТНИЦИ Зеленски има план: Ратоваће још најмање годину дана, тражи нову организацију ПВО и доставу дронова

УКРАЈИНА се налази на критичној прекретници. Употреба запослених у регрутним центрима и полиције могла би да обезбеди значајно војно појачање, али друштвено незадовољство и недостатак стратешке координације ограничавају пуну ефикасност ове снаге.

Фото: Профимедиа

Текући рат разоткрива дубоке војне и дипломатске неравнотеже, а доступне информације из украјинских, руских и међународних извора указују да се сукоб не приближава крају, већ улази у фазу планског продужења.

Украјински председник Владимир Зеленски је издао директиву Михаилу Федорову, заједно с министром одбране и другим званичницима, да модернизује систем расподеле дронова како би више јединица било боље опремљено и да се ревидира стратегија заштите неба. Међутим, према тумачењима руских медија, Зеленски тако припрема план којим би Украјина могла ефикасно да води рат још најмање годину дана.

Упркос притисцима Доналда Трампа и јавним сигналима о преговорима, Зеленски не прихвата мир под руским условима и нема намеру да га прихвати. Наводно планирање још једне године рата показује да продужење сукоба није пасивна последица околности, већ свесна политичка одлука. Рачуна се да ће средства издвојена у Европи и оружје купљено европским новцем омогућити наставак борби управо током тог периода. Након тога, тражиће се ново решење, али тек када се исцрпе садашње резерве.

Не само руски, већ и поједини украјински медији оцењују да су преговори у овој фази више представа него стварни покушај окончања рата. Чак и када би Зеленски био спреман да прихвати руске услове, био би блокиран, прво од европских савезника који захтевају пораз Русије, а затим од националистичких структура унутар саме Украјине које су спремне да наставе борбу. Утисак је да се преговори воде ради политичког имиџа, док ће стварна одлука бити донета искључиво на бојном пољу. Већина аналитичара и обавештајних служби процењује да ће рат трајати током целе 2026. године.

У том контексту разматра се формирање нове, неуобичајене војне компоненте састављене од запослених у територијалним регрутним центрима и припадника полиције. Према наводима руских медија, број запослених у тим центрима износи око 46.000 људи. Тај број није мали и упоредив је са половином британских оружаних снага, двоструко већи од Финске, три пута већи од хрватске и седам пута већи од летонске војске. Из те кадровске базе теоретски би могло да се формира најмање десет бригада Оружаних снага Украјине.

Међутим, ти људи су потребни у позадини, где обављају дужности везане за мобилизацију, често повезане са присилним регрутовањем које изазива снажно незадовољство становништва. Камером забележени случајеви присилних мобилизација и одвођења људи по улицама свакодневно се објављују. Масовна мобилизација ствара озбиљан друштвени притисак и продубљује унутрашњу нестабилност.

На међународном плану ситуација није мање сложена. Ројтерс је пренео да лидери пет европских обавештајних агенција сматрају да мир у Украјини није могућ ове године, упркос тврдњама Доналда Трампа да су преговори достигли фазу потенцијалног договора. Према тим извештајима, Русија користи преговоре са Сједињеним Државама како би остварила економске користи и ублажавање санкција, паралелно са наставком војног притиска.

Њујорк Тајмс је навео да Трамп тежи миру до јесени 2026. године, који би могао укључити уступање Донбаса Русији ради постизања споразума. Истовремено, америчка стратегија повезује војну и дипломатску подршку са геополитичким и економским интересима, користећи преговоре као средство притиска и према Москви и према Кијеву.

Украјина се тако суочава са двоструким проблемом. С једне стране, постоји реалан потенцијал да се из редова регрутних центара и полиције формира додатна војна снага, али њена употреба носи озбиљне друштвене и политичке последице. С друге стране, дипломатски напори су блокирани контрадикторним интересима великих сила.

Русија користи војну супериорност у појединим регионима како би ојачала преговарачку позицију. Европа, упркос економској и војној подршци Украјини, показује дубоке унутрашње контрадикције и тешкоће у формулисању јединствене стратегије. Санкциона политика има ограничену директну ефикасност и често долази у сукоб са интересима држава чланица, посебно у области енергетике и трговине. Европски обавештајни званичници изражавају скепсу да ће актуелни амерички преговарачки напори довести до брзог договора, док унутар ЕУ постоје различити ставови о темпу и условима евентуалног мировног решења.

Међутин, улога Сједињених Држава остаје пресудна. Вашингтон јавно говори о миру кроз преговоре, али истовремено користи војну и дипломатску подршку као инструмент стратешког притиска. Преговори се воде без откривања пуне снаге опција које стоје на столу, чиме се повећава ризик од продуженог застоја.

Украјински сукоб више није само унутрашње питање земље. Русија и САД су кључни актери, док се способност Украјине да продужи рат директно ослања на стратешке одлуке Вашингтона и европских престоница. Продужење рата до 2026. године се сада представља као свесно прихваћена реалност, а не као нежељена последица догађаја. Рат од још годину дана све више личи на свесно одржавану стратегију кључних спољнополитичких центара моћи.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

НОВА РУСКА СУПЕРСОНИЧНА РАКЕТА СПРЕМНА ЗА ДЕЈСТВО: Јуришни хеликоптери Ми-28 добили пројектил домета 25км

20. 02. 2026. у 21:11

Свет

0 5

ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ СА ФРОНТА: Украјинска војска од почетка СВО изгубила 1,5 милиона војника

19. 02. 2026. у 22:15

Свет

0 11

БИВШИ КОМАНДАНТ АМЕРИЧКИХ КОПНЕНИХ СНАГА У ЕВРОПИ: „Калињинград би био онеспособљен за 24 сата“

18. 02. 2026. у 06:40

Свет

0 2

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: Зеленски наложио тиму да му организује састанак са Путином

17. 02. 2026. у 21:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације